Igre 
Uspešno testiranje padobrana koji će 2023. godine spustiti na Mars novi rover Rozalind Frenklin
Komentari02/01/2022
-22:22
Najveći padobran kojim će se rover Rozalind Frenklin spustiti na Mars prošao je test spuštanja sa velike visine, veoma bitan test od kojeg zavisi i uspeh misije EgzoMars koja je predviđena da počne 2022. godine. I primarni i sekundarni padobrani su uspešno prošli testiranja koja su obavljena ove godine, prenela je Evropska svemirska agencija.
Padobrani su veoma bitan, možda i ključan deo misije jer moraju da omoguće bezbedno spuštanje na površinu Marsa roveru Rozalind Frenklin i ruskom lenderu Kazačok u junu 2023. godine. Padobran dug 35 metara sa subsoničnim padobranom najveći je dosad napravljen za misiju ka Marsu. Vođa misije EgzoMars Tjeri Blankvaje, rekao je da su se oba padobrana i glavni i pomoćni otvorili po planu.
Tim će nastaviti sa testiranjima kako bi u potpunosti bili sigurni da će padobrani da obave svoj zadatak. Tokom 2022. godine biće obavljeni testovi sa znatno veće visine.
Evropska svemirska agencija
Misija EgzoMars organizuje se u kooperaciji Evropske svemirske agencije i Roskosmosa. Početak je planiran za 2022. godinu, let modula trajaće oko devet meseci i on će da prenese rover i platformu na površinu Marsa pri brzini od 21.000 kilometara na sat.
Modul će biti zaštićen termalnim štitom, prvi padobran dug 15 metara otvoriće se u trenutku dok se modul kreće izuzetno velikom brzinom, dok će 35 metara dug padobran da se otvori kada se brzina smanji.
Uspešna misija testiranja padobrana je bila veoma važna iz razloga što je serija testova 2019. i 2020. godine bila neuspešna. Prvi uspešan test otvaranja padobrana izveden je u junu ove godine. Manji problem desio se jer je sekundarni padobran prilikom otvaranja zadobio mala oštećenja ali je uspeo da se spusti bez problema.
Tokom narednih meseci padobrani su ojačani kako bi se smanjila opasnost od cepanja.
Povezane vesti
Da bi balon poneo teret na veliku visinu mora da se uzme u obzir brzina i pravac vetra na različitim nadmorskim visinama. Osim toga, prilikom obavljanja testova ne sme biti kiše, oblaka niti magle dok vlažnost vazduha mora biti takva da se kondenzacija ne sme akumulirati na velikom omotaču balona koji zahvata 335.000 kvadratnih metara jer bi tako velika količina vode pala na test vozilo koje balon nosi i oštetilo bi njegovu elektroniku.
Kada se svi uslovi zadovolje počinje naduvavanje stratosferskog balona helijumom i on podiže vozilo na visinu od 29 kilometara. Kada se vozilo odvoji od balona počinje otvaranje padobrana.
"Svi koji su radili na pripremama testova morali su dugo da čekaju da dođe do odgovarajućih vremenskih uslova ali smo na kraju veoma zadovoljni rezultatima", rekao je Tjeri.
Padobrani pretrpeli sitna oštećenja
Tjeri je naveo da su posle pada pregledali padobrane koji su imali sitna oštećenja dužine 1 do 2 cm. Dodao je da je to dovoljno dobro za obavljanje misije ali da će i dalje raditi na poboljšanjima.
Padobrani su samo jedan element ove kompleksne misije tokom koje će posle lansiranja transportni modul da ponese rover i platformu koji će se nalaziti u modulu za sletanje.
"Zahvaljujući izuzetno velikim naporima koje su uložili svi naši partneri, bližimo se polako kraju priprema. Uporedo počinje i priprema za lansiranje tako da će moduli uskoro da budu otpremljeni u Bajkonur odakle se planira da polete u svemir, najverovatnije krajem marta ili početkom aprila", objasnio je Tjeri.
Rover Rozalind Frenklin prošao testiranja na Zemlji – sledeća stanica Mars
Evropska svemirska agencija
Prva simulacija kretanja EgzoMars rovera prošla je uspešno tokom nekoliko nedelja testiranja u avgustu na specijalnom poligonu u Torinu u Italiji.
Rover Rozalind Frenklin se tokom testiranja kretao na površini od 64 kvadratnih metara koji simulira terenske uslove, gravitaciju i stene koje se nalaze na površini Marsa, prenela je Evropska svemirska agencija (ESA).
Rover se polako kretao dok su točkovi sigurno gazili po površini terena. Rover će se na isti način kretati i jednog dana kada bude sleteo na površinu Marsa.
Povezane vesti
Rover je opremljen kamerama i instrumentima koji će skenirati površinu Marsa u potrazi za vrednim uzorcima. Rover je opremljen instrumentima koji mogu da šalju panoramske slike terena stručnjacima koji u kontrolnom centru obrađuju dobijene podatke.
Slike koje vozilo napravi su izuzetno važne za mapiranje terena i istraživanje geološke istorije planete, jer će analizom dobijenih slika moći da bolje odrede koji deo planete da počne da istražuje.
Rover je opremljen i bušilicom koja će bušiti rupe i vaditi materijal sa dubine i do dva metra.
Povezane vesti
Plan je da ruski lender nazvan Kazačok prenese rover na površinu Marsa odakle će da krene u istraživanje. Pokreće ga solarna energija. Plan je da istraživačka misija traje sedam meseci tokom koje će sakupljati uzorke tla koji će nam možda reći da li je nekada bilo života na površini Marsa. Nazvan je po britanskoj naučnici Rozalind Frenklin koja je bila hemičar i pionir u istraživanju DNK.
Preporuka za vas
Komentari (0)