Igre 
Priča o Džeku Dorsiju: Kako je panker sa spartanskom disciplinom stvorio Tviter
Komentari30/11/2021
-17:52
Osnivač Tvitera Džek Dorsi rekao je da se povlači sa pozicije izvršnog direktora kompanije, i da će ga na toj funkciji zameniti sadašnji glavni tehnički direktor Parag Agraval. Iako se možda ne oglašava u javnosti toliko često kao Mark Zakerberg, ili Džef Bezos, Dorsijeva dosadašnja karijera nije prošla bez kontroverzi, a njegov način života mnogi bi okarakterisali kao "egzotičan".
"Odlučio sam da napustim Tviter jer verujem da je kompanija spremna da krene dalje od svojih osnivača. Moje poverenje u Paraga kao direktora je veliko. Njegov rad u prethodnih 10 godina je bio transformacioni. Duboko sam mu zahvalan zbog njegovih veština, srca i duše. Vreme je za vođstvo", saopštio je Dorsi povodom svoje ostavke, a obratio se i na Tviteru, gde je napisao da je ovo bila samo njegova odluka.
Donedavni izvršni direktor Tvitera sada će, verovatno, imati više vremena da se posveti rudarenju kriptovaluta. Na nedavnoj konferenciji o bitkoinu, koja je okupila nekoliko desetina hiljada ljudi, rekao je da bi se bavio upravo ovim, da nije kompanija Tviter i "Square".
Programer, maser, maneken
Džek Dorsi rodio se u Misuriju 1976. godine, u radničkoj porodici italijanskog porekla. Još od malih nogu zanimali su ga računari i informatika, pa je tako sa programiranjem počeo dok je bio u srednjoj školi. Svideo mu se izazov da napravi softver kojim će koordinisati taksije, dostavljačke kombije i druga vozila kojima je neophodna međusobna komunikacija. Zbog toga je, sa samo 15 godina, napravio dispečerski program koji su i decenijama nakon toga koristili mnogi taksi prevoznici. Nije ovo bilo sve - u mladosti se Dorsi povremeno bavio i modelingom, a 2002. je postao i licencirani maser. Ipak, informatika i svet tehnologije ostali su u njegovom fokusu.
Prema rečima njegovog prijatelja iz mladosti Tima Bruka, Dorsi je srednjoškolske dane često provodio razgledajući prodavnice elektronske opreme, ili vodeći fantazi fudbalsku ligu za grupu prijatelja. Kako je objasnio za Vol strit Džurnal, Dorsi je imao bazu podataka na računaru gde je čuvao statistiku i poene, a koristio je lokalne novine da unosi informacije i štampa ih.
profimedia
Kao i mnogi drugi u svetu tehnologije, ali i biznisa uopšte, ni Dorsi nije završio fakultet. Upisao je 1995. godine univerzitet u Misuriju, a dve godine kasnije se premestio na Njujorški univerzitet. Naposletku, i njega je napustio, samo semestar pre nego što bi diplomirao.
Međutim, iako nije završio fakultet, upravo se u tim godinama rodila ideja za ono što će kasnije postati Tviter. Naime, početkom dvehiljaditih godina, Dorsi je napravio jednostavan prototip softvera uz pomoć kog je mogao da svojim prijateljima šalje poruke na Blekberi ili mejl adrese, i da se tako dopisuje sa njima.
Povezane vesti
Dorsi se zaposlio u kompaniji Odeo, koja se uglavnom bavila podkastima, ali je bila zainteresovana i za razvoj aplikacije za dopisivanje. Tu je upoznao i svoje buduće saradnike na pravljenju Tvitera. Zajedno sa Bizom Stounom napravio je prvi prototip ove društvene mreže, a kao osnovu su koristili SMS poruke. Finansije je obezbedio Evan Vilijams, koji se, uz njih dvojicu, takođe smatra suosnivačem.
Od prvog tvita do prvih milijardi
Prvi tvit Džek Dorsi je objavio 21. marta 2006. godine: "Samo nameštam svoj Tviter". Ime samog domena koštalo je oko 7.000 dolara, a Dorsi je postao CEO (izvršni direktor) u novoj kompaniji. S obzirom na to da je ranije bio panker što je pratio i izgledom, morao je da izvadi pirsing iz nosa kako bi izgledao kao "pravi" izvršni direktor neke kompanije.
Već 2008. godine, međutim, Vilijams je preuzeo ovu poziciju od Dorsija, koji se bavio mnoštvom drugih stvari - između ostalog, zanimali su ga joga i modna industrija. Takođe, kako u svojoj knjizi o ranim danima Tvitera navodi Nik Bilton, Dorsi je živeo "raskalašnim" životom, stalno posećujući žurke, a bio je i loš menadžer, jer je stalno preuzimao zasluge za sebe, loše reagovao na kritike, i jednostavno nije znao kako da se posveti kompaniji. Pošto su videli da tako neće ići, ponudili su mu mesto "tihog predsednika odbora", i pasivniju ulogu u daljem razvoju kompanije, preneo je časopis Fortune.
Dorsi je 2010. godine pokrenuo startap pod imenom "Square", uz pomoć kog su maloprodajni objekti mogli da prihvataju plaćanja karticama putem mobilnog telefona, a iste godine je počeo i medijima da priča kako je zapravo on jedini vizionar koji je osnovao Tviter, i slično.
Njegova kampanja bila je toliko agresivna da su mu naposletku ukinuli mejl nalog u Tviter kompaniji, nakon čega je Dorsi zacrtao novi cilj, kako piše Bilton u svojoj knjizi - naterati odbor da otpusti Vilijamsa, kako bi povratio kompaniju. To mu je naposletku i uspelo. Vilijamsa je 2010. godine zamenio Dik Kostolo, a Dorsi je od pasivnog člana odbora postao izvršni predsednik.
AP Photo/Richard Drew
Zbog imidža koji je izgradio u međuvremenu, na Dorsija je javnost gledala kao na vizionara ("Square" je postao veoma uspešna kompanija, sa prihodom od 9,5 milijardi dolara u 2020. godini). Upravo zato, investitori su ga želeli nazad i u Tviteru. Tako je, posle sedam godina, Džek Dorsi 2015. godine ponovo imenovan za izvršnog direktora ove kompanije.
Zbog uspeha Tvitera u prethodnom periodu, Dorsi je već bio milijarder kada je drugi put došao na čelo kompanije - 2014. godine, Forbs je njegovo bogatstvo procenio na 2,2 milijarde dolara.
Povezane vesti
Čovek koji je isključio Trampov megafon
Predsednički izbori 2016. godine u SAD su, verovatno nenadano, stavili društvene mreže u prvi plan. Baš kao što je to bio slučaj sa Fejsbukom, i Tviter je optuživan za političku pristrasnost protiv Republikanske partije na čijem čelu se nalazio Donald Tramp. Zbog toga se Dorsi, zajedno sa tehničkom direktorkom kompanije koja se tada još zvala Fejsbuk, a danas Meta, pojavio na saslušanju pred američkim Kongresom.
Dorsi je pred Kongresom negirao sve optužbe u vezi sa eventualnom pristrasnošću njegove platforme, a nekoliko republikanskih senatora je isticalo da "Tviter" ne radi dovoljno na tome da bi se izborio protiv "horde ruskih botova" koji su radili protiv Donalda Trampa na platformi.
Šef Tvitera je rekao da ne postoje nikakvi namerni pokušaji da se utišaju konzervativni glasovi, ali da su "neki filteri možda doveli do ograničenja konzervativne ideologije, što je kasnije ispravljeno". I ovde je Dorsi iskoristio priliku da ispolji svoju neobuzdanu stranu, pa je tokom saslušanja na Tviteru objavio koliko je uzbuđen - na skrinšotu se vidi njegov puls koji je dostigao 109.
AP Photo/Jose Luis Magana
Dve godine kasnije, Dorsi je ponovo bio pred Kongresom, ovoga puta zbog Člana 230 zakona koji štiti internet kompanije od toga da zakonski odgovaraju zbog stavova korisnika koji na njima pišu objave. Takođe, ovaj Član zakona dopušta platformama da u velikoj meri same odrede kako će urediti sadržaj koji se na njima nalaze.
Fejsbuk i Tviter su u maju 2020. godine počeli da proveravaju navode Donalda Trampa na ovim društvenim mrežama, preneo je Biznis Insajder. Upravo zbog toga su Republikanci zahtevali drastičnu izmenu Člana 230, čemu su se žestoko usprotivili i Dorsi i šef Fejsbuka Mark Zakerberg, rekavši da se tako "dovodi u opasnost sloboda govora".
Trampove objave o navodnoj izbornoj krađi na društvenim mrežama samo su dodatno zakomplikovale situaciju, zbog toga što nije bilo nikakvih konkretnih dokaza za ovakve tvrdnje. Sve je kulminiralo kada je, 8. januara 2021. godine, Tviter na svom zvaničnom blogu objavio da će nalog Donalda Trampa biti "suspendovan na neograničeno vreme". Od tada je Dorsi zaradio još jedan nadimak - meidji su ga prozvali "čovekom koji je isključio Trampov megafon".
Ovde nije bio kraj Dorsijevom "druženju" sa kongresmenima. Zajedno sa šefovima velikih tehnoloških kompanija, u martu ove godine je treći put saslušan pred Kongresom SAD. Ovoga puta, glavna tema bile su dezinformacije, odnosno način na koji se društvene mreže protiv njih bore. Možda se nije izborio sa ruskim hordama trolova, ali to mu nije smetalo da "troluje" Kongres, naročito zbog načina na koji su ga ispitivali.
Kongresmeni su, naime, na većinu pitanja koje su mu postavili zahtevali od Dorsija da odgovori sa "da" ili "ne". Ovo je njega toliko iritiralo, da je tokom samog saslušanja na svom tviter nalogu napravio anketu gde su pratioci mogli da glasaju sa "da" ili "ne", a umesto pitanja, napisao je samo "?". Anketa sada ima više od 100.000 glasova.
Omiljeni tviteraš Džeka Dorsija
Dan nakon što je objavio (drugi put) povlačenje sa mesta izvršnog direktora, Dorsijevo bogatstvo procenjeno je na blizu 12 milijardi dolara. Upravo je njegovo bogatstvo i njegov luksuzni život ono što uglavnom privlači pažnju javnosti, a Dorsi kao da ne mari za to, već se često čini da "doliva ulje na vatru", objavljujući svoj "plen iz kupovine".
Navodno, Dorsi je platio blizu deset miliona dolara za jednu kuću na obali San Franciska, sa pogledom na most Golden Gejt. Kako je rekao "na ovo gleda kao na dizajnersko čudo". Biz Stoun, jedan od suosnivača Tvitera, rekao je u intervjuu 2013. godine da Dorsi posebude BMW serije 3, i sada može da kaže "da je BMW jedino što vozi, jer je najbolje na svetu".
Uprkos često raskalašnom načinu života koji ga je, na kraju krajeva, i koštao mesta izvršnog direktora Tvitera 2008. godine, Dorsi u pojedinim segmentima ispoljava neobičnu, gotovo "spartansku" posvećenost. naime, u jednom intervjuu je rekao da jede samo jedan obrok dnevno, a da vikendima posti. Kasnije je rekao da "jede sedam obroka nedeljno, uz povremenu večeru".
Pored načina na koji koristi svoje bogatstvo, zanimljivi su i Dorsijevi odnosi sa ostalim šefovima velikih tehnoloških kompanija. Tako je jednom prilikom za časopis Roling Stoun Dorsi izjavio da ga je šef kompanije Meta, Mark Zakerberg, odveo na ručak i poslužio mu "kozu koju je sam ubio".
Ilon Mask, osnivač i izvršni direktor Tesle i "Spejs iks", pružio je Dorsiju podršku kada su prošle godine mnogi investitori u javnost izneli sumnje u vezi sa njegovom sposobnošću da uspešno vodi dve kompanije, "Square" i Tviter. Ovo možda i nije toliko čudno, s obzirom na to da je Dorsi rekao kako je Maks njegov omiljeni tviteraš, jer su njegove objave "fokusirane na rešavanje egzistencijalnih problema i na to da slobodno deli svoja razmišljanja".
Komentari (0)