Euronews Centar o Neuralinku, Masku i moždanim čipovima: Revolucija u lečenju pacijenata ili rizik?

Čip kompanije Neuralink, iza koje stoji američki milijarder Ilon Mask, ugrađen je u mozak trećeg pacijenta. Ova tehnologija razvija napredne interfejse koji omogućavaju direktnu komunikaciju između ljudskog mozga i računarskih uređaja. Mask tvrdi da će Neuralink omogućiti lečenje paralize, depresije, pa čak i telepatsku komunikaciju i povezivanje sa veštačkom inteligencijom. Međutim, pojedini naučnici su skeptični i smatraju ove tvrdnje preteranim.

Neuralink donosi obećanja o revolucionarnim medicinskim i tehnološkim promenama, ali istovremeno otvara ozbiljna etička, bezbednosna i društvena pitanja.

Prvi pacijent sa Neuralink čipom je Noland Arbo, Amerikanac koji je paralizovan i sada koristi implant kako bi kontrolisao računarski interfejs pomoću misli. Između ostalog, koristi ga i za igranje šaha. Mask je prošlog leta izjavio da u naredne dve decenije očekuje da će stotine miliona ljudi imati Neuralink čip, ukoliko se dokaže njegova bezbednost.

On čak tvrdi da će ljudi moći da "uploaduju" svoja sećanja i steknu nadljudske sposobnosti. Ako se to ostvari, smatra da će mnogi poželeti da imaju ovaj implant.

Neuralink i kontroverze: Kritike i etički izazovi

Iako Neuralink objavljuje informacije na svom sajtu, detalji o pacijentima ostaju nepoznati – ne zna se ko su, ni od kojih bolesti boluju. Mask je još 2020. predstavio svoju viziju, tvrdeći da bi njegov čip mogao omogućiti slepima da progledaju, a paralizovanim osobama da povrate punu telesnu funkcionalnost.

Međutim, ugledni MIT Technology Review kritikovao je ove tvrdnje, nazvavši ih "pozorištem", i istakao da Neuralink nije pružio nikakve dokaze za lečenje depresije, nesanice i drugih bolesti koje je Mask pominjao.

Eksperimenti na životinjama i optužbe

Projekat Neuralink dodatno je izazvao kontroverze kada je kompanija objavila snimak majmuna makaka koji igra video igre mislima. Portal Wired je došao do internih dokumenata i izjave bivšeg zaposlenog, koji tvrde da su životinje trpele bolne eksperimente i na kraju bile eutanazirane.

Mask je negirao optužbe, tvrdeći da nijedan majmun nije umro zbog implantata, već da su korišćene već bolesne životinje kako bi se smanjio rizik testiranja na zdravim primercima.

Stručnjaci upozoravaju: Naučna validacija je ključna

O ovoj temi za Euronews Centar je govorio dr Nenad Filipović, direktor Fonda za nauku Republike Srbije. On naglašava da bi Neuralink mogao doneti revoluciju u lečenju neuroloških poremećaja poput Parkinsonove bolesti.

Međutim, Filipović upozorava da svaka naučna tvrdnja mora biti dokazana kroz rigorozne provere i validaciju u naučnim časopisima, a ne samo kroz popularne medije. Ističe da Maskova istraživanja nisu dovoljno transparentna i da je njegov projekat pre svega komercijalni poduhvat.

Euronews Srbija

"Ako Ilon Musk kaže da će to u narednih dve decenije koristiti milioni, očigledno se radi o jednoj potpuno komercijalnoj upotrebi takvog uređaja i to je po meni jedini motiv zašto je to sada sve tajno. Inače, mnoge kompanije pa i farmaceutske i druge koje razvijaju lekove i medicinske uređaje takođe rade sve u tajnosti iz prostog razloga što im je to osnova njihovog poslovnog uspeha. Što se tiče Ilona Maska, naravno, razumemo da je on dosta kontroverzan i baš sada je njegovo vreme došlo u punom smislu uz pomoć Trampa, ali čini mi se da opet, pa čak i u Americi, on mora proći rigorozne provere u potpuno jednom naučnom smislu", rekao je Filipović.

Što se tiče same tehnologije, potvrđuje da je povezivanje ljudskih neurona sa kompjuterom moguće, ali da postoje rizici poput infekcija i odbacivanja implanta od strane organizma.

U segmentu “Prompt nedelje” gošća je bila Valentina Đorđević (Things Solver). Sa njom smo pričali o ekološkom uticaju veštačke inteligencije, odnosno o konceptu ”AI environmental footprint”.