Političke obmane i lažne vesti: Kako zloupotreba veštačke inteligencije utiče na širenje dezinformacija

Veštačka inteligencija je, pored brojnih koristi koje je donela čovečanstvu, donela i brojne probleme, podsticanjem širenja lažnih informacija na internetu. Baš kao što je nedavno žrtva zloupotrebe te tehnologije bio direktor Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje" Milovan Bojić, likovi i glasovi brojnih političara nedozvoljeno su korišćeni za širenje dezinformacija i propagande.

Još je svež primer takozvanih "dipfejk" snimaka objavljenih u informativnom programu televizije Pink, gde likovi lidera opozicije poput Marinike Tepić, Dragana Đilasa i Borisa Tadića kreirani uz pomoć veštačke inteligencije pogrdno govore o svojim opozicionim kolegama. 

Unsplash

Žrtve su bile i mnoge svetske političke ličnosti, među kojima i Hilari Klinton, čiji je lik neko upotrebio da uz pomoć AI snimi video podrške za republikanskog predstavnika Rona Desantisa.

Mnogi stručnjaci su zabrinuti zbog posledica koje bi zloupotreba veštačke inteligencije mogla da ima na izborne procese u 2024. 

Tako su u susret nedavno održanim izborima u Bangladešu tamošnji mediji i influenseri naklonjeni vlasti koristili veštački generisane video snimke na štetu tamošnjih opozicionara. 

Osim toga, Jutjub je suspendovao nekoliko naloga iz Venecuele, na kojima su objavljivani tobože prilozi iz vesti sa dipfejk likovima televizijskih prezentera, koji su promovisali dezinformacije u korist režima predsednika Nikolasa Madura. 

"Publika treba da nauči da prepozna lažni sadržaj"

Dr Đorđija Petkoski, profesor na Vorton poslovnoj školi Univerziteta u Pensilvaniji, čija se istraživanja tiču odgovornosti primene veštačke inteligencije za Euronews Srbija objašnjava da odgovornost za kontrolu takvih sadržaja najviše na državi, ali i na velikim platformama.

"Ne treba zaboraviti korisnike toga, odnosno ljude koji koriste informacije i koji moraju da povećaju svoju sposobnost da bolje razumeju šta je lažna vest i šta je realnost iza toga. Publika treba da zna da i neke društvene mreže poput 'X' već daju oznaku 'fake' na lažan sadržaj", objašnjava dr Petkoski.

Naš sagovornik upozorava da ako korisnici nisu u stanju da razluče šta je lažna, a šta istinita vest i sami postaju sredstva za širenje dezinformacija. Ipak, podseća i da veštačka inteligencija ima vrlo pozitivne strane. 

"Ako govorimo iz pozicije novinara, onda korišćenje veštačke inteligencije pomaže da se eliminiše trošenje vremena na one rutinske stvari koje AI može da uradi za mene. Ako sam profesor na univerzitetu, isto treba da razmislim u kojoj meri trošim vreme na formalnim predavanjima ili da više koristim vreme omogućavajući studentima da kreativnije razmišljaju o novim informacijama i mogućnostima koje veštačka inteligencija pruža. Ako sam na korporativnom nivou, onda tu su neograničene mogućnosti od lanca nabavke, do boljeg korišćenja energije, materijala i slično", ističe profesor.

Da bi pozitivne strane veštačke inteligencije više došle do izražaja, u odnosu na one negativne, neophodno je da se što pre usvoje i zakoni koji regulišu ovu oblast.

Evropska unija još uvek nema pravno obavezujući akt koji bi tretirao ovu oblast, a navodno bi trebalo da bude usvojen do 2025. godine. Ni Srbija još nema takav zakon, ali od februara prošle godine ima Etičke smernice za razvoj, primenu i upotrebu pouzdane i odgovorne veštačke inteligencije, koje su objavljene na Nacionalnoj platformi za AI.