Igre 
Srbija postaje poznata u svetu gejminga: Šta je potrebno da postanete deo jedne od najatraktivnijih industrija u svetu
Komentari06/11/2023
-17:02
Iako veliki deo javnosti u Srbiji gejming i dalje percipira kao hobi branšu, reč je o jednoj od najperspektivnijih oblasti koja kod nas ostvaruje profit od 125 miliona evra godišnje i u kojoj vlada velika potražnja za novim kadrovima. Mada po pravilu kaskamo sa uvođenjem inovacija po pitanju tehnologija u odnosu na ostatak sveta, kod nas postoji više od 10 velikih studija, 50 srednjih i 60 malih koji proizvode video igre.
Na domaće tržište došle su i brojne svetske kompanije, među kojima je i Playstudios, osnovana u Las Vegasu, a koja u Beogradu posluje od 2021. pod nazivom Playstudios Europe.
Sanja Žugić, direktorka kulture i angažovanja u Playstudios Europe i članica Upravnog odbora Srpske asocijacije gejm developera, ističe da je u Srbiji više od 2.500 ljudi zaposleno u ovom sektoru.
Playstudios Europe
"Ja slobodno mogu da kažem da Srbija postaje poznata u svetu gejming industrije. Jednim delom su tome doprinele akvizicije, jer je veliki broj domaćih firmi prodat velikim stranim kompanijama - Nordeus je tako postao deo Take-Two Interactive, Trilateral deo Epic Games-a, a Mad Head Games Embracer grupe - ali isto tako imamo dolazak velikih kompanija kao što je to naša", objašnjava Žugić, koja je bila jedan od predavača na radnom doručku za medije u organizaciji Playstudios Europe.
Srpska asocijacija gejm developera počela je s radom 2018. i u međuvremenu su njene članice postale otovo sve gejming kompanije u Srbiji s idejom da zajedničkim snagama rade i pozicioniraju se na svetskom tržištu.
"Sada asocijacija ima 140 članova i zapošljava preko 2.500 ljudi. Pre deset godina, u ovoj industriji nije bilo više od stotinu zaposlenih, što znači da udruženi radimo nešto dobro", kaže Žugić.
Playstudios Europe
Najviše kompanija iz gejming industrije nalazi se u Beogradu - 72, a slede Novi Sad sa 26 i Niš sa osam. Zanimljivo je da firme koje sa bave ovom rastućom industrijom postoje i u Gornjem Milanovcu, Arilju, Čačku, Vrnjačkoj Banji, Leskovcu, Pančevu i Vršcu.
Povezane vesti
"Postoji mnogo autsors studija, specijalizovanih za različite segmente developmenta za video igre. Dešava se da kompanije iz Srbije, ali iz inostranstva sarađuju i uzimaju specifične proizvode od tih studija", objašnjava Žugić.
Svaki drugi stanovnik planete igra video igre
Prihod od gejminga u svetu je prošle godine iznosio više od 180 milijardi dolara, od čega su najviše inkasirale Sjedinjene Američke Države - 46,4 milijarde dolara. Ovaj zapanjujuće veliki iznos opravdava veliki broj ljudi koji uživa u igranju video igara - procenjuje se oko 3,4 milijarde ili gotovo svaki drugi stanovnik planete.
Eksploziji popularnosti najviše je doprinela rasprostranjenost mobilnih, pa od svih igrača, čak 2,8 milijardi svoje igre igra na telefonu.
Generalni menadžer kompanije "Playstudios Europe" Nikola Mitić ističe da je ulazak u gejming industriju vrlo zahtevan.
"Od osobe se očekuje se da ima širinu znanja, da poznaje i druge profile. Samim tim je ova industrija veoma zahtevna i zahteva širok spektar znanja. Ako pogledate oglase i strane i domaće, obično se traže srednje i senior pozicije, dok su praksa i juniorske pozicije retke. To je velika šteta, ali izgleda da se industrija toliko brzo razvija, da studiji nemaju dovoljno vremena da se posvete praktikantima", objašnjava Mitić.
Gde se školuje novi kadar?
U Srbiji je samo u 2023. godini otvoreno više od 330 novih pozicija u gejming industriji.
Unsplash
Međutim, ono što otežava popunjavanje tih pozicija je to što fakulteti na našim prostorima tek od nedavno nude specifične studijske programe za mlade ljude koji žele da se bave gejmingom.
Povezane vesti
"Kad sam ja ušla u gejming industriju, nije bilo nikakvog formalnog obrazovanja. Industrija je počela da se razvija na osnovu neformalnog deljenja iskustava, među grupama prijatelja. Ali što nas je bilo više, to smo se više udruživali", kaže Sanja Žugić.
"Ponosni smo što se stvari menjaju u poslednjih nekoliko godina i javlja se sve više osnovnih studija za dizajn video igara, digitalnu umetnost, programiranje, animaciju i mnogi drugi. To je rezultat saradnje između privrede i obrazovnih ustanova", dodaje ona.
Upravo Asocijacija gejming developera u Srbiji sada uvezuje kompanije, fakultete, radni kadar i organizuje za njih veliki broj aktivnosti.
Povezane vesti
"Jedna od takvih aktivnosti je Skroz Kežual, inicijativa Playstios Europe sa kompanijom Two Desperados gde imamo šest okupljanja godišnje i biramo teme koje naši posetioci žele da čuju, pričamo o tome kako je ući u gejming industriju, kako izgleda rad na određenim pozicijama, edukujemo ih o tome šta one podrazumevaju i kako izgleda rad u različitim kompanijama", kaže Žugić.
Postoje razni mentorski programi, hakatoni, posvećeni edukovanju od osnovnih i srednjih škola, pa sve do fakulteta.
Kako se ulazi u gejming industriju?
U gejmingu radi preko 200 različitih profila, od kojih mnogo dolazi iz drugih branši.
Prema rečima Ivana Jovanovića, vodećeg art direktora Playstudios Europe, reč je o dinamičnoj branši koja ne miruje i ne spava.
Unsplash
"Ako mislite da je nešto paradigma poslovanja trenutno, može da se desi da to za dve godine bude potpuno drugačije. Može biti teško da se uđe i da se ostane zbog evolucije same tehnologije. Zato gejming privlači uglavnom ljude koji su kreativni, vole da rešavaju probleme i orijentisani su na konstantno usavršavanje", objašnjava on.
Iz toga proizilazi da vlada nedostatak kadra sa više od deset godina radnog iskustva.
"Gejming je kod nas prilično mlada branša i neminovno je da nemamo dovoljno školovan kadar koji je školovan specifično za gejming. Tako ćete videti u gejmingu ljude koji su došli iz najrazličitijih branši, a sve ih privlači ljubav ka video igrama. Imamo primer da su ljudi došli iz arhitekture i onda u gejmingu rade 3D modelovanje ili pejzažni dizajn. Imamo ljude koji rade iz filologije, pa rade kao kopirajteri i slično", kaže Jovanović.
Playstudios Europe
Kada je reč o početničkim profilima koji mogu da konkurišu u branši, to su dizajneri, programeri, program-menadžeri i QA testeri.
Pozitivno je to što je preko 40.000 studenata upisalo smerove srodne IT sektoru, što znači da imaju potencijala da bi mogli da rade i u gejmingu.
"Najveća potražnja je trenutno za gejm dizajnerima, programerima, menadžerima projekata i ljudima specijalizovanim za monetizaciju", zaključuje Jovanović.
Komentari (0)