Vedrana Rudan: Da mi neko oduzme slobodu umrla bih isti čas

 

Nova knjiga Vedrane Rudan "Puding od vanilije", u izdanju Lagune, zbirka je njenih kolumni koje prikazuju svakodnevni život, odnosno sitnice koje ga čine a kako i sama autorka kaže knjiga je o životu i svim onim slatkim i gorkim stavrima.

Zbirka kolumni koje je pisala u poslednje tri godine nosi naslov koji asocira na hranu i kuvanje, a književnica za koju je poznato da ne voli da kuva pojašnjava da je i kuhinja jedna od neizostavnih stvari onoga sto čini život.

Slatke i gorke stvari čine život

"Knjiga je o životu i svim onim slatkim stvarima, ali i gorkim. Dakle, život nam je grickanje, gutanje, žvakanje, a knjiga je upravo o tome", rekla je Rudanova za Tanjug.

Kaže da tim kolumnama poručuje sebi neku istinu, koja ne mora biti istina i to o ljubavi, deci, mržnji politici i katoličanstvu, a ujedno prikazuje sliku vremena u kome danas živimo.

Književnica inspiraciju nalazi u svakodnevnom životu koji se stalno prepliće u sukobu između lepote života i one crne strane koju sa sobom nosi.

"Vidim jabuku u cvatu, divim se njenoj lepoti i tražim način da to uklopim u kolumnu koja govori o tome kako muž mlati ženu. To je nešto za moju dušu jer život vidim crno-belo, pa tako o njemu i pišem", objašnjava Rudanova.

Laguna/Promo

Ne krije da je ceo život najviše "dotiču" mržnja, nasilje i potreba jednog ljudskog bića da povređuje drugo, jer je to, kaže, tema kojoj ne može da odoli.

"To je ono što me pogađa, saosećam se sa žrtvom, a razumem zločinca jer ih svakodnevno viđam i tako shvatam njegov poriv da silom nadoknadi činjenicu da nije ljudsko biće. Shvatam žrtvu koja nema snage da mu se odupre što me uvek dovede u stanje žestokog besnila", rekla je Rudan.

Za svoju slobodu se, kako kaže, krvavo izborila, jer bez nje ne može da živi, a borba za nju predstavlja uživanje.

"Da mi neko oduzme slobodu umrla bih isti čas", ističe književnica i dodaje da treba prepoznati sebe i uživati u životu.

"Trebalo bi i znati šta hoćeš. Ako ti je lepo da budeš rob, super, živi svoj život roba, ipak, ja sam se uvek osećala bolje u ulozi borca bez obzira na cenu", dadaje književnica.

Moja unuka je moja heroina

Važnu ulogu u delima književnice igra izmišljeni lik, unuk Kreša, jer, kaže, voli da piše o osećanjima dece, a inspiraciju nalazi u unuci koju obožava.

Otkriva tajnu svojim čitaocima da je unuku, za koju kaže da je žena 25. veka i njena najveća inspiracija, pretvorila u dečaka kako bi je zaštitila jer zivimo u vremenu, kako kaže, gde je sve izloženo, u kojem roditelji reklamiraju svoju nevinu decu.

"Mnoge situacije su izmišljene, ali duh tog dečaka je duh moje unuke, ona je moja heroina", navela je Rudanova.