Tihana Lazović: Svi smo oštećeni, samo još ne znamo posledice

"Svi se mi moramo boriti sa traumama", kaže glumica Tihana Lazović, jedna od regionalnih zvezda u usponu i junakinja filma "Zora" Dalibora Matanića, koji je premijerno prikazan na ovogodišnjem Festu.

Zapravo, prvi put je Matanićevo ostvarenje predstavljeno javnosti u Talinu, ali Tihana kaže da zbog kovid ograničenja to i nije bila "neka premijera".

"Sve je bilo pod strogim merama, tako da nisam imala nikakav utisak festivala. Naravno, lep je osećaj prisustvovati premijernom prikazivanju, ali nisam imala `fidbek` publike i nisam osetila taj duh festivala, tako da prikazivanje na Festu smatram premijerom“, kaže glumica koja je na konferenciji za štampu izjavila da oseća uzbuđenje zbog projekcije, jer joj je srpska publika "možda i najdraža".

Iznova prebrojavaju krvna zrnca

Film "Zora“ drugi je deo "Trilogije sunca", Matanićevog katarzičnog projekta, koji se razračunava sa nikad zaspalim demonima Balkana i pruža nadu u kolektivno izlečenje, a Tihana kao njegova muza igra glavne ženske uloge u oba.

Dok se prvi deo "Zvizdan", koji je na Kanskom festivalu stekao priznanje "Izvestan pogled", bavi ratom devedesetih u tri odvojene priče, drugi govori o političkom ekstremizmu i fašizmu kroz prizmu porodične tragedije.

Tihana u "Zori" igra Iku, mladu majku čije je dete nestalo, ali u potrazi za sinom, traži i sebe.

"Ika ignoriše politički ekstremizam, ali dolaze oni koji iznova brojne krvna zrnca. Dolaze opet oni koji nas dele na ’naše ’ i ’njihove ’. Ali pre svega, to je priča o porodici, o ljubavi, o oproštaju i šta to uopšte znači", navodi Tihana.

Upitana o ulozi umetnosti u svim tim "prebrojavanjima krvnih zrnaca", ukazuje da umetnost imitira stvarnost.

"Mi se bavimo umetnošću, zato što mi o tome želimo da govorimo, zato što nas se to tiče, ali i na neki način, nama umetnicima je to terapija. Mi pričamo o stvarima koje nas muče na ovim prostorima, ali to je toliko univerzalno, da se mi na taj način i lečimo. A ako uspemo sa ovom svojom terapijom uticati na nekoga u publici, čisto da razmisli sat vremena posle filma, onda smo mi napravili svoj posao", kaže ona.

Fest/Promo

A posle 2020. svima je potrebna terapija. Iako je, kako kaže, imala tu sreću da putuje, igra i čak u Italiji provede puna dva meseca, teško joj je palo sve ono što je zadesilo svet.

"Sve je tako neizvesno... To je neka anksioznost koja ne prestaje i nemaš nikakav odgovor, ne znaš kad će kraj, hoće li biti kraja, na koji način će doći kraj... Ali sam onda negde naučila da živim s tom anksioznošću, s tom neizvesnošću i to zapravo možda i nije loše da smo se svi testirali da otkrijemo šta smo kad nema posla, kad nema kafića, kad si sam sa sobom, kad si zatvoren", kaže glumica, pa dodaje:

"Svi smo oštećeni. Mislim da još ne znamo posledice tih oštećenja, pogotovo za slobodne umetnike koji zapravo žive od honorarnih poslova, jednog trenutka je sve stalo".

I baš kao što je važno da se dijalogom leče traume rata, smatra da je važnije nego ikad da društvo pokrene dijalog o mentalnom zdravlju uopšte.

Znam šta su napadi panike

"Mislim da je važno da pričamo o tome da osobe iz javnosti imaju takođe problema s mentalnim zdravljem. To je bolest koja se ne vidi. Kad slomiješ nogu, pozoveš firmu, pozoveš set ili bilo gde gde radiš i kažeš: ’Slomio sam nogu, ne mogu da dođem na posao’. Ali, kad te boli duša, onda to ne kažeš. Još uvek je to stigma. Još uvek se o tome dovoljno ne priča. Ja i sama znam šta su napadi panike. Znam šta je anksioznost i znam šta je depresija, jer sam i sama anksiozna, a znam i neke ljude oko sebe sa puno težim oblicima mentalnih bolesti. Zato mislim da je važno da apsolutno pričamo o tome, tako da neki klinac koji ima 13 godina i ima napad panike, zna da to nije ništa strašno", kaže Tihana za Euronews.rs.

Bez zadrške dodaje da je i sama išla na terapije.

"Za početak, važno je da znamo da svi u sebi nosimo nešto mračno, nešto neistraženo, nešto zaključano, potisnuto, tako da ima jako puno toga što može izaći, ako pogledamo unutra", poručuje glumica.

Budući da je stalno zagledana u sebe, upravo u svojoj unutrašnjosti pronalazi ogroman dijapazon emocija, koje onda vešto kanališe u zapažene uloge za koje redovno dobija izvanredne ocene kritike i publike.

Publiku kraj malih ekrana zadivila je ulogama u serijama "Novine" i "Tajkun", a njena rola u "Zvizdanu" oduševila je italijansku rediteljku Konstancu Katriljo, pa je tako dobila pozim da igra u filmu "Kao da je moj sin". Tražila ju je potom i Laura Biskuri s kojom je dva meseca snimala film "Paunov raj", rame uz rame sa velikim evropskim zvezdama.

"Ja sam znala ko je Laura, znam kako snima filmove, znam da radi sa jednom od meni najdražih glumica Albom Rorvaher, tako da, kad me je pozvala, nisam mogla da verujem da idem na set sa najboljima. Igra i Dominik Sanda, velika francuska glumica. To je jedna predivna priča koja se događa u jednom danu, u jednom stanu, za jedim ručkom u jednoj porodici i kada sam pročitala scenario, kao da sam pročitala neku pesmu. Tako sam se osećala", kaže glumica i kaže da se nada da će uskoro početi da se otvaraju italijanski festivali, jer jedva čeka premijeru.

Uloga je bila zahtevna, jer je snimala na italijanskom, koji ranije nije govorila.

"Mislim da u životu nisam bila toliko koncentrisana kao na tom snimanju. Italijanski razumem jer mi je mama profesorka italijanskog i iz Istre je. Celi život slušam italijanski, ali ga ne konzumiram, tako da mi je bilo vrlo teško... Kao da mi se mozak pušio od količine informacija, od količine teksta, a onda još uz to i gluma, naravno, ali uspela sam nekako! Bila sam samokritična, ali posle tog filma sam rekla: ’Bravo, možeš ti to!’", govori za Euronews. rs Tihana.

Povratiti traume, da bi se desio napredak

U posledne vreme, više nego ikad ranije, govorilo se o položaju žena u filmskoj industriji na našim prostorima, ali i o položaju žena u društvu uopšte. Tihana kaže da je to, takođe, tema o kojoj se neprestano mora govoriti.

"Ne znam da li su Milena, Iva i Danijela svesne koliko su veliku stvar uradile sa tim regionalnim 'me too' pokretom. Srećom, nisam nikad bila seksualno zlostavljana i nisam bila u situaciji kao ove devojke, ali sam prolazila u glavi koliko puta na Akademiji, u pozorištu, na filmovima.., koliko puta se zapravo nisam osećala prijatno, ali sam to smatrala normalnim", ističe glumica, pa konstatuje da je u tome problem.

"Mislim da smo svi nakon što su devojke izašle s tim, počele da se otvaramo i naprosto smo sve ispovraćale svoje traume, koje moraju biti ispovraćane da bi se desio neki napredak. Nažalost, mislim da je osvešćivanje tog problema spor i težak proces, ali devojke su zaista napravile ogromnu stvar. Mi smo tek to zagrebali, kreće se, ali polako. Ali ta horda žena koja je stala na njihovu stranu, to je nešto predivno! To je moć koja je nezaustavljiva i ja se nadam da ćemo nastaviti da marširamo", zaključuje sagovornica.