Prijatelji dirljivo o Zoranu Simjanoviću: Naš Simke je bio voljen i imao je koga da voli

 

U prisustvu porodice, prijatelja i poštovalaca, danas je u Jugoslovenskoj kinoteci održana komemoracija povodom smrti kompozitora Zorana Simjanovića.

Jugoslav Pantelić direktor Jugoslovenske kinoteke kazao je da srpski jezik nije dovoljno bogat rečima koje bi opisale talent Zorana Simjanovića.

"Kada god uđem u salu "Makavejev" u Jugoslovenskoj kinoteci uvek imam utisak da tu vidim Zorana Simjanovića, koji mi sugeriše kako da popravimo zvuk i nudi mi da dođe u kino kabinu i popravi šta može. Uveren sam da će nam Simjanović mnogo nedostajati", kazao je Pantelić.

Simjanovićev bratanac je potom pročitao pismo Zoranovog mlađeg brata Dejana, koji je opisao talenat preminulog kompozitora još od najranijeg detinjstva.

E-Stock/Dušan Milenković

"Roditelji su Zoranovom najranijem detinjstvu primetili da lepo peva i svi su uvereni da je prvo propevao, pa tek onda progovorio. Studentkinja solo pevanja je stanovala u istoj zgradi, gde i Zoran. Kada bi netačno otpevala neku oktavu, Zoran bi je glasom iz svoje sobe ispravio i tako su roditelji odlučili da ga upišu u muzičku školu. Tako je sve počelo" piše u pismo Zoranovog brata Dejana.

E-Stock/Dušan Milenković

Radoslav Zelenović, nekadašnji direktor Jugoslovenske kinoteke i filmski arhivista, napomenuo je da se opraštamo od naplodotvornijeg kompozitora filmske muzike jugoslovenske kinematografije.

"Počeo je kao rodonačelnik rokenrola u Jugoslaviji i često volim da kažem kako su filmska traka i rokenrol dostojanstveno ostarili. Simke je svedok tog starenja. Jednom mi je poslao mejl sa 65.000 karaktera na 65 strana. Tu je bilo sve - 69 igranih filmova, 65 televizijskih serija, 50 crtanih filmova i muzika za preko 500 televizijskih spotova. Pedantan kakav je bio, izračunao je da to sve ukupno 11.000 minuta muzike", kazao je Zelenović.

Glumica Tanja Bošković je istakla da nikada u životu nije srela čoveka koji toliko duboko nije bio pojedinačan.

"Bio je u paru sa Ljiljom. Bilo mu je lako jer je bio voljen i imao je koga da voli. Simke je svojim radom našu kinematografiju suštinski odvojio od zemlje i pretvorio u nešto drugo. Lako mu je bilo umreti, jer je znao da je besmrtan", kazala je Bošković.

Kompozitor Rade Radivojević je rekao da nas je napustio jedan od naših najeminetnijih stvaralaca u oblasti primenjene muzike, čija su dela obeležila našu umetničku scenu u proteklih pola veka.

"Opraštamo se od profesora i dobitnika brojnih priznanja. Od čoveka koji je bio, pa prestao da bude roker. Njegov rad je odlikovao visoki profesionalizam i autentična predanost projektu", kazao je Radivojević.

Reditelj Goran Marković je napomenuo da je Zoran Simjanović mogao sve.

E-Stock/Dušan Milenković

"Doveo bi frulaša da mu svira temu za film "Miris poljskog cveća". Frulaš to nije umeo i Simke bi za pet minuta savladao sviranje frule i dočarao nam temu. Sjajno je pevao, često bolje od pevača angažovanih za neku temu", kazao je Marković.

 

Zoran Simjanović preminuo je 11. aprila u 75. godini, od posledica infekcije koronavirusom. Sahranjen 16. aprila na Novom groblju u Beogradu.

Komponovao je muziku za poznate TV formate među kojima su serije i filmovi Grlom u jagode, Specijalno vaspitanje, Otac na službenom putu, Nacionalna klasa, Petrijin Venac, Tito i ja, Majstori, majstori, Balkan Ekspres, Maratonci trče počasni krug, Sabirni centar, Tajne vinove loze... 

Komponovao je i muziku za poznatu špicu Dnevnika i Jutarnjeg programa RTS-a, i brojne kompozicije za reklamne sadržaje. 

Rođen je u Beogradu, gde je završio Muzičku akademiju. 

Komponovanjem kreće da se bavi 1975. godine.

Na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, predavao je od 1993. do 1999. godine.

U periodu od 1965. do 1999. godine je izdao 24 muzička albuma. 

Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Nagrada Grada Beograda, Zlatna Mimoza, Kristalna prizma, dve Zlatne arene, Prva nagrada na festivalu u Monte Karlu 2003. za muziku u filmu Sjaj u očima, nagrada „Darko Kraljić" za životno delo u muzičkom stvaralaštvu.

Poslednju nagradu, Zoran Simjanović dobio je za životno delo, odlukom Saveta Međunarodnog festivala humora i satire Zlatna kaciga, koji već 29 godina organizuje Kulturni centar Kruševca.