Satori stiže na Egzit: Moj mentalitet je 50 odsto srpski, to mi je u krvi

"Znam mnoge izvođače sa prostora bivše Jugoslavije i znam čak i da pevam mnoge pesme, ali ne razumem reči, jer ne znam jezik. Ali ta muzika je u mom sistemu - ja je osećam kao deo svog DNK. U krvi mi je", kaže za Euronews Srbija svetski poznat producent Satori, u intimnijim krugovima poznat kao Đorđe Petrović, koji muziku oseća svakim delom svoga bića.

Sin jednog Nišlije i Afrikanke, koji je rođen i odrastao u Holandiji, pronalazi inspiraciju za svoju eteričnu i kompleksnu elektronsku muziku u muzičkom nasleđu cele planete, a ovog leta će po drugi put nastupiti na Egzitu i to u posebnom ambijentu.

"Radim na albumu koji će se zvati 'Vinča' i povezan je sa lokalitetom Vinča u Srbiji. Taj album pravim u saradnji sa Egzitom i platformom 'Srbija strava' sviraću klasike Balkana u elektronskim aranžmanima i jako sam uzbuđen zbog toga. Imaću muzičare na bini biće vrlo zanimljivo", objašnjava on za Euronews Srbija.

"Kratki trenuci sreće"

Đorđe je odabrao scensko ime Satori, što na japanskom znači "kratki trenuci sreće", a termin je pozajmio iz sfere zen meditacije koju je intenzivno proučavao. Satori trenuci su trenuci u kojima neko doživljava kratke trenutke prosvetljenja, koji zaustavljaju vreme.

Kakva muzika na njega ostavlja takav utisak?

"Mislim da za mene vreme stane kada slušam afričku muziku. To je za mene omiljena muzika na svetu, a naročito severnoafrička, muzika iz Malija... Često kad čujem neku dobru muziku, umesto da se opuštam, umem da pomislim: 'O, možda mogu i ja da napravim nešto ovako...', ali kad čujem afričku muziku, kažem: 'Nikada neću napraviti nešto ovako dobro' i onda samo uživam", kaže Satori kroz blagi osmeh.

Ipak, nema često priliku da se opušta. Prošle godine bio je tražen u zemljama cele planete, ali je zbog pandemije sve nastupe morao da pomeri za 2021. Zato ga još pre Egzita, čeka nastup u Belgiji, Meksiku, a 20. juna i na velikom Egzitovom događaju u Majamiju. 

"Turneje umeju da budu vrlo naporne", kaže on i dodaje da mu je dobro došlo to što se odmorio tokom prethodnog perioda.

"Svaki put kad je u Holandiji bio lokdaun, ja sam išao u studio da pravim muziku. Tako da sam iskoristio vreme na vrlo kreativan način. Napravio sam dva albuma, tako da sam baš uživao", kaže muzička zvezda.

Satori je zavoleo muziku još u detinjstvu. Imao je oko 12 godina kada je počeo da svira gitaru. Na repertoaru su mu bili čuveni kantri muzičari: Doli Parton, Džoni Keš...

"I dalje slušam takvu muziku, ali samo staru. Ne podnosim kaubojski kantri. Ali stara kantri muzika i stari rokenrol su sjajni", dodaje Satori.

Eksperimentisanje sa žanrovima

I takva muzika ga i inspiriše. Osnovao je svoj bend The Band From Space, koji mu pruža mogućnost da eksperimentiše sa različitim žanrovima, sa raznim uticajima, ali i da peva.

"Kada kao producent nastupam sam, to su obično kasni sati. Noću stvari deluju drugačije i neke pesme ne mogu da sviram, jer ljudi tada imaju određenu energiju. Ali s bendom mogu da radim večernje nastupe, oko 20 sati i to mi omogućava da sviram muziku koju ne mogu da sviram na glavnoj bini. Ovako mogu da za oko 500 ljudi, sviram neke pesme koje volim i za koje bih voleo da ih ljudi čuju, jer sam u njih stavio i srce i dušu, a bend mi daje priliku da sviram u takvom okruženju", kaže Satori.

Ovaj, ponavlja, pre svega, strastveni zaljubljenik u muziku, i u detinjstvu je slušao i muziku s prostora bivše Jugoslavije i pitali smo ga koje izvođače je voleo.

"Lepo je što ste rekli jugoslovensku muziku, jer kad sam bio mali, to je bila Jugoslavija i ja ne gledam da li je muzika iz Makedonije, Bosne, Srbije... Jer, kao dete, mislim da nikad nisam ni čuo njihove nazive. Odrastao sam uz jugoslovensku muziku i to Zdravka Čolića, Šabana Bajramovića koji je iz Niša, kao moj otac, ali čak po malo i Lepu Brenu, Esmu Redžepovu...", besprekorno navodi sagovornik.

EXIT photo team

Sevdah mu je, takođe, vrlo blizak žanr koji je, pored ostalih muzičkih pravaca starog Balkana, insprisao i njegov novi album, ali smatra nedostatkom to što ne poznaje jezik.

"Imao sam ideju da dođem ovde i da učim srpski, jer mi je nekako čudno što ga ne govorim. Moj mentalitet je 50 posto srpski. To mi je u krvi, ne mogu od toga da pobegnem, a onda ne mogu da ga govorim", kaže Satori.

"To je kao da igrate fudbal jednom nogom, tako se osećam. Čudno mi je to. Ali nikako da nađem vremena da dođem ovde i da ga učim nekoliko meseci. Instalirao sam neku aplikaciju za učenje jezika, ali to je sra*e. Moram da dođem ovde i da ga slušam", dodaje on.

"Moj dilbere" u nešto drugačijem zvuku

Jedna od pesama na njegovom albumu je i elektronska verzija pesme "Moj dilbere", koja je za njega prava slika poetičnosti jezika Balkana.

“Pevač Stefan s kojim sarađujem peva 'Što te volim' u toj pesmi i ja pitam ljude šta to znači. Bilo im je teško da mi objasne to, jer to je tako bogat i dubok način izražavanja emocija. Kao i ‘Što te nema’. Kako to da objasnite? Vrlo je duboko i zato želim da naučim jezik", kaže on.

Pre nekoliko nedelja, svet je imao priliku da gleda njegov koncertni film snimljen na Golubačkoj tvrđavi, u kom je gostovala i pevačica Milica Majstorović. Gde je još bio u Srbiji i koji kraj mu se najviše dopao?

“Ne fascinira me ni jedna oblast ponaosob, nego različitosti između Niša, Beograda i Novog Sada. To su kao tri različite države i to je jako inspirativno. Jako mi se sviđa Novi Sad, ali mi se takođe jako sviđa Beograd i jako mi se dopada Niš. A sva tri imaju drugačije kvalitete i karakteristike. U Nišu ljudi imaju tamniju boju kože, tamnije oči, onda Beograd ima svoj karakter, sa rekama i klubovima, a onda Novi Sad sa svojim Mađarskim uticajima... To se ne viđa često i prelepo je. Ovo je fascinantna zemlja”, kaže Satori.