Igre 
Legendarni Delboj slavi 82. rođendan: Život ser Dejvida Džejsona iz njegovog pera
Komentari03/02/2022
-07:43
Legendarni ser Dejvid Džejson, kog svet najbolje pamti po ulozi Delboja Trotera u kultnoj seriji "Mućke", danas (2. februar) slavi svoj 82. rođendan. Rođen je na današnji dan 1940. godine kao Dejvid Vajt u Edmontonu u Londonu. Odrastao je u skromnoj porodici, a po struci je bio električar.
Godine 1964. počinje da se bavi glumom i tada uzima prezime Džejson nakon saznanja da već postoji glumac koji nastupa pod njegovim imenom.
Najpoznatiju ulogu ostvario je u "Mućkama" (Only Fools and Horses), ali ga znamo i kao inspektora Džek Frost u kriminalističkoj seriji "Frostov pristup" ("A Touch of Frost"), kao i Larkina, oca seoske porodice u seriji "Dražesni pupoljci majski" ("The Darling Buds of May").
Ipak, lik Delboj je uloga njegove karijere.
Godine 2013. objavio je biografiju "Moj život", a neke od njenih detalja podelio u kolumni za Guardian, koju vam u čast glumčevog rođendana u celini prenosimo:
"Rođen sam pet meseci pred izbijanje rata i mada taj konflikt nije imao ništa sa mnom, Luftvafe (Ratno vazduhoplovstvo) gonilo me je sa impresivnim entuzijazmom.
Živo se sećam kako se kuća trese i kako uplašen pitam majku šta se dešava. Držeći me uz sebe, ona bi rekla: 'To Bog pomera nameštaj unaokolo'.
Povezane vesti
Moj stariji brat Artur bio je evakuisan na selo, ali sam ja bio premali, pa sam detinjstvo proveo u ratom razorenom severnom Londonu. Godinama kasnije smo čuvali moju dečju gas-masku u kući i uvek me je podilazio sablasan osećaj kada bih je ugledao.
Imao sam blizanca, ali sam samo ja živ izašao iz materice. Činjenica da sam u početku bio jedna polovina dvojca, dovela je do teorije, koja je često isticana u medijskim profilima moje ličnosti, da je moj život bio jedan očajnički pokušaj da kompenzujem nedostatak tog mrtvorođenog brata. Plašim se da je istina mnogo prozaičnija. Incident, koliko god da je tužan, dogodio se pre mog rođenja. Teško bih to mogao da osetim kao gubitak.
Moja mama Olven, bila je vedra i pričljiva žena koja je volela tračeve i priče i blago je volela da preuveličava. Bila je iz Velsa, pa je naravno pevala. Sećam se kako mi ona, dok smo tako sklupčani pored vatre, peva božićne pesme dok sneg pada.
Fizička bliskost je bila retkost, ali to nije bilo samo kod mojih roditelja - takvi su bili ljudi. Ali znali smo da smo voljeni.
Moj otac Artur, bio je trgovac ribom, prvi na pijaci Bilingsgejt, a kasnije u Kamdenu i Golders Grinu. Bio je šoumen na radnom mestu i verovatno tako sebi činio posao podnošljivijim. Ali kod kuće je imao zastrašujuće prisustvo, bio je neko na koga niste želeli da naiđete.
profimedia
Kad smo kod toga, obožavao je i poštovao moju majku i bio potpuno svestan da je ona mozak zahvaljujući kom porodica funkcioniše.
Moj brat, takođe Artur, bio je prvi u porodici koji je počeo da se bavi glumom. Vraćajući se kući iz Nacionalne službe, objavio je da bi želeo da bude glumac i nekako dobio školarinu za Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti.
Povezane vesti
Sećam se kako je cela porodica uzbuđeno kod kuće slušala njegov prvi nastup u dugogodišnjoj radijskoj drami 'Mrs Dale's Diary'.
Artur mi je pomogao da dobijem prvu veliku ulogu u pozorištu, a napravljen je pun krug kada sam ja njega preporučio za ulogu u "Frostovom pristupu", gde je igrao u 27 epizoda. Bilo je divno biti s njim.
Godine 1977. kada sam igrao prestavu u Kardifu, prijatelj me je upoznao sa upečatljivom crvenokosom devojkom po imenu Mafani Tejlog, poznatoj po ulozi na Velškoj televiziji u komičnom duu "Rees and Ronnie".
Povezane vesti
Odmah smo se smuvali i na kraju počeli da zajedno živimo i podelili srećnih 18 godina. Ali naši životi su se promenili kad je Majfani dobila dijagnozu raka dojke.
Uprkos intenzivnom lečenju, na posletku je otišla u bolnicu, a često kada bih je posećivao, jedva da je bila svesna da sam tu.
Neverovatno je što je samo nekoliko sati pre nego što će umreti tražila olovku i papir i napisala listu poklona koje je želela da se podele njenim rođacima posle smrti.
Probudila se da to uradi. Kao da je znala da je na putu. U tome sam našao utehu - možda ne u tom trenutku, ali kasnije.
profimedia
Prvi put sam bacio oko na Džil, asistentkinju na Jorkširskoj televiziji u Lidsu kad su je poslali da se nađemo na parkingu studija. Kasnije mi je rekla da je osetila gotovo fizički potres, a glas u glavi joj je kazao: 'Ovaj će čovek uticati na tvoj život'.
Njena sledeća pomisao bila je da izgledam usamljeno, što je bila istina. U tom trenutku, ideja da bismo mogli da budemo u vezi oboma nam je delovala neverovatno. Bila je 20 godina mlađa od mene, živeli smo na različitim krajevima zemlje, a ja sam i dalje bio utrnuo od bola.
Ipak, posao nas je zbližio i bliskost se pretvorila u ljubav. Naša ćerka Sofi Mae rođena je u martu 2001. Kad su mi je dali, cela prostorija se odjednom umirila.
Džil i ja smo se venčali u Dorčester hotelu 2005. uoči primanja moje titule viteza. Često smo govorili o tome, ali nismo mogli da to isplaniramo, a da ne pravimo veliku pompu.
Odlikovanje nam je rešilo problem i nateralo nas da delamo, jer Džil nije želela da ide u palatu kao neudata majka. Bilo je to najsrećnije vreme.
Sledećeg jutra, ustao sam kao oženjen čovek i odmah otišao da postanem vitez. Neverovatno. Oženjen čovek, ser i sve to za 24 božanstvena sata."
Preporuka za vas
Komentari (0)