Igre 
Ben Aflek: Jedini pravi lek za alkoholizam je patnja
Komentari04/12/2021
-10:22
Glumac Ben Aflek, koji trenutno promoviše svoj novi film "The Tender Bar", rekao je u velikom intervjuu za Wall Street Journal da je zahvalan na drugim šansama koje je u životu dobio.
"Vrlo sam srećan što sam imao druge šanse i dobro sam svestan da drugi ljudi često ne dobijaju ni prvu šansu", priznao je glumac.
"Imao sam druge šanse u karijeri, imao sam druge šanse kao ljudsko biće. Život je težak, a mi često doživljavamo neuspehe i nadam se, učimo iz njih. Jedina stvar koja vam je zaista potrebna da iskoristite taj rast je druga šansa. Definitivno sam pokušavao to da iskoristim; nisam uvek u tome bio uspešan, ali kada jesam, ispostavilo se da je to bilo presudno za moj život", kaže on.
Tanjug/AP/Joel C Ryan
Iako je njegovo pomirenje sa davnašnjom ljubavlju Dženifer Lopez glavni kontekst u kom se njegovo ime poslednjih meseci pominje u medijima, o toj životnoj drugoj šansi, on nije želeo da govori.
"Jedna od težih lekcija koje sam naučio je da nije mudro deliti sve sa svetom", rekao je on.
Međutim, kada je novinar Wall Street Journal insistirao da sazna više o tome, dao je, doduše neodređen, odgovor.
"Mogu da kažem da je meni prelepo. Moj život sada reflektuje ne samo osobu kakva želim da budem, nego osobu koju osećam da jesam - što nije savršeno, ali je neko ko se trudi i mnogo mu je stalo da bude iskren, autentičan i pozudan. Teško je reći ko od toga ima više koristi, a da ne uđemo u tračerske detalje. Samo mogu da kažem da se osećam dobro i da sam vrlo zdrav. I to je dobra priča", rekao je Aflek dodajući da će možda jednog dana ispričati. Napisaću sve, a onda zapaliti", rekao je kroz smeh.
Povezane vesti
Glumac kaže da je shvatio koji su mu životni prioriteti.
"Neću umreti bez posla. Najvažnija stvar u životu je da budem dobar otac. Druga najvažnija stvar je da budem dobar čovek. I dobra osoba. A potom, i dobar muž. Nadam se", kaže on.
Učenje iz grešaka
Ben Aflek je jedna od retkih zvezda koja je priznala svoj problem sa bolešću zavisnosti. Njegov porok bio je alkohol.
Prvi put se podvrgao tretmanu odvikavanja 2001. godine, a prema njegovom prošlogodišnjem intervjuu za New York Ties, problemi su eskalirali pred kraj njegovog braka sa bivšom ženom Dženifer Garner. Ponovo je otišao na lečenje 2017. i 2018. nakon čega je napisao dugačku objavu na društvenim mrežama:
"Podrška koju sam dobio od svoje porodice, kolega i fanova znači mi više nego što mogu da opišem. Dala mi je snagu da progovorim o svojoj bolesti sa drugima. Borba sa zavisnošću je doživotna i teška borba. Zbog toga nikad nismo na ili van lečenja. To je doživotna posvećenost, a ja se borim za sebe i za svoju porodicu", napisao je tada on.
Povezane vesti
U novom intervjuu za Wall Street Journal novinar ga je u jednom trenutku upitao: "U svim trenucima kada si padao, da li se ikada probudio i pomislio da si sve uništio?" na šta je Aflek odgovorio: "Da, mnogo puta", ističući da mu od takvog pitanja nije dobro.
"Znam da to počinje da izgleda kao: 'Ben Aflek, alkoholičar', jer sam govorio o tome. Drugi glumci su odbijali ili su imali dovoljno sreće da zadrže anonimnost. Jer ja mogu da se setim velikog broja zavisnika koji rade u ovom poslu, čiji problemi nisu javni, koji nikad nisu morali da odgovaraju na ovakva pitanja i koji su imali mnogo, ako ne i gorih problema nego ja. Ali je takođe istina da sam alkoholičar. Taj period života je bio užasan. Da, postoje trenuci kada sam se suočio sa tim šta mi je najvažnije i mogućnošću da to izgubim. I to je promenilo sve. Nisam postao ništa jači, niti razvio neku snagu volje. Jednostavno sam dostigao tu granicu. Znate, negde iz amigdale čujete: 'Ovo je previše bolno. Neću ovo više da radim. Ne želim više ovo da radim'. To je bio trenutak u kom je postalo jasno da to nije bio život kakav sam želeo", rekao je glumac.
Iako nije pominjao imena, govorio je o bolu koji je naneo drugima, dok se borio sa alkoholizmom i sramotom koja je povezana s tim, koju je nazvao "toksičnim, užasnim načinom na koji se možete osećati".
Povezane vesti
"Nigde ne stižemo na lak način"
Upitan šta bi poručio sebi kada je kao 25-godišnji mladić osvojio Oskara za scenario "Dobrog Vila Hantinga", kaže:
"Postoji mnogo toga što bih voleo da moj mlađi 'ja' razume. Da budem otvoren prema celom svetu oko nekih stvari oko kojih sam bio suviše nesiguran ili stidljiv, jer su to uglavnom greške. Stvari koje bih voleo da sam radio drugačije, a koje su ukorenjene u tom instinktu da gledam u prošlost i pomislim: 'Voleo bih da sam izbegao ovaj bolni događaj. Voleo bih da sam bolje razumeo prirodu toga šta je za mene teško u životu. Voleo bih da nisam morao da neke lekcije učim na teži način'", kaže Aflek.
"Ali počeo sam da verujem da ne možete nigde stići na lak način. Morao sam da naučim te stvari na autentičan, smislen način, da bih zaista naučio lekcije... Zavisnost je dobar primer. Često žele da vam prodaju priču: 'Uradite svojih 30 dana i sve će biti sređeno' (misli na period apstinencije, prim. prev.) Jedini pravi lek za alkoholizam je patnja. Samo se nadate da ćete doći do svoje granice pre nego što vam uništi život", priznaje glumac.
"Biti dobar otac je najvažnija stvar na svetu"
Kaže da ga je ranije nerviralo kada ljudi kažu da su zahvalni na svojim problemima.
"Mislio sam: 'To je sra*e. Nisi zahvalan na katastrofama, bolu i haosu u tvom životu. Reci da se osećaš loše zbog toga i da želiš da si bolje'. Tek u poslednjih pet godina sam zaista osetio zahvalnost zbog teškoća koje sam imao, a to nije beznačajno, jer je mnogo tog bola ukorenjeno u bolu koji sam naneo drugima. A to se pokazalo kao najbolnija stvar u životu", kaže Aflek.
Tanjug/AP/Evan Agostini
Sada je usredsređen na to da bude dobar otac, neko ko je prisutan u životu svoje dece: Vajolet (16), Serafine (12) i Semjuela (9).
"Važno je da dete ima dva roditelja koji ga podižu i odgajaju. Najvažnija stvar u mom životu je da budem dobar otac. Dečaci moraju da nauče kako da se ponašaju, kako da se drže, kakvih vrednosti da s. Način na koji je moj otac to činio za mene je zaista značajan - jer je bio odsutan.
Zato je u narednih devet godina, pre nego što najmlađi Semjuel ne napusti porodično gnezdo, prioritet da budem dobar otac svojoj deci, dok svi ne krenu na studije. Kad je reč o poslu, cilj je da režira kompleksne drame, koje ne moraju obavezno da imaju srećan kraj, nego da istražuju svet odraslih bez osude.
Komentari (0)