Goranka Matić: Posle četrdeset godina, baterije su se ispraznile

Promocijom kataloga retrospektive stvaralaštva Goranke Matić pod nazivom "Iskustvo u gužvi", autorke koncepta i kustosa Muzeja savremene umetnosti u Beogradu Une Popović, zatvorena je dvomesečna istoimena izložba u muzejskom prostoru na Ušću.

Goranka Matić nije samo fotograf, ona je jedan od najvažnijih hroničara jedne epohe, istovremeno i kao autor i kao akter, i podjednako je bivala posvećena novinskoj fotografiji i foto-arhiviranju važnih društvenih događaja, ličnosti i pojava, koliko i umetničkoj fotografiji.

Izložba "Iskustvo u gužvi" zamišljena je kao osvrt na Gorankino stvaralaštvo i njeno dokumentarno i istovremeno poetično oslikavanje života u bivšoj Jugoslaviji, a njenu vrednost prepoznale su i one generacije koje nisu bile ni rođene niti upoznate sa društvenim prilikama tokom minule četiri decenije.

Baterije se ispraznile...

Pitanje je kada ćemo u ovakvom obimu ponovo imati priliku da vidimo ovakvu retrospektivu Gorankinog stvaralaštva i da li ćemo moći da upijamo njenu kreativnu energiju kroz neka nova dela. 

"Posle četrdeset godina, baterije su se ispraznile", kaže Goranka u polu-šali. 

Zato je toliko značajno što svetu ostaje katalog "Iskustva u gužvi", kao podsećanje na epohu koja je oblikovala naše, ali i buduće generacije ovih prostora. 

Plakat/Promo

Slučaj ili ne, katalog je predstavljen uoči nekadašnjeg praznika Dana mladosti, a muzej je publici poklonio još jedan dan da uživa u izloženim delima i privilegiju da sa Gorankom i kustoskinjom obiđe postavku.

"Kada me pitate da odaberem meni najvažnije fotografije, to je kao da mi tražite da vam kažem koji mi je najlepši događaj u životu. To je za mene nemoguće", kaže fotografkinja za Euronews Srbija.

Posetioci Muzeja savremene su se već okupili ispred velikog portreta, koji je bio deo njenog prvog foto-projekta za Studentski kulturni centar (SKC), "Beograd: portreti žena, oktobar 1978", a rađenog povodom prve feminističke konferencije u Beogradu pod nazivom "Drug-ca žena". 

Interesantno je da je Goranka konceptualni autor te izložbe, ali je fotografije pravio tadašnji fotograf SKC Nebojša Čanković. 

Goranka Matić

"Zamolila sam različite žene da se fotografišu i odgovore na pitanja: kako bi volele da se zovu, kojim poslom bi želele da se bave i u kom gradu bi volele da žive, a jedino realno pitanje bilo je koliko imaju godina. Dobila sam razne izjave", navodi Goranka.

Ona se za potrebe te izložbe fotografisala u muškom odelu sa kravatom, uredno začešljane kratke kose sa cigaretom. Na toj fotografiji je Ira Fazlinger, madam javne kući iz Budimpešte, koja ima trideset godina. 

"Šta bi samo psiholozi rekli...", kaže umetnica kroz smeh.

Rok fotografija 

Vrlo brzo, i sama je uzela fotoaparat u ruke. Skromno tvrdi da su u ostatku prve celine izložbe, nazvane "Neki taj osećaj za fotografiju" slike početničke, jer tada još nije vladala tehnikom, pa kao primer pokazuje fotografiju snimljenu ispred bioskopa "Kozara" u vreme projekcije filma "Ko to tamo peva". 

Goranka Matić

"Tu sam početnik i malo mi je mutno sve to skupa, ali mi je ta fotografija naročito draga, zato što sam uslikala jednog od poznatijih tapkaroša", kaže ona. 

Već tada je jasno znala da je fotografija njen poziv i prijatelju i tadašnjem uredniku časopisa Džuboks, saopštava svoju odluku. On je šalje da beleži dešavanja u i oko SKC, gde počinje njeno "iskustvo u gužvi". 

Goranka Matić

Beležeći nastupe mladih bendova koji će postati perjanice Novog talasa, ali i kompletnu umetničku scenu SKC, Goranka je počela da kao autor, uranja u prostor u kom se događaj odvija i kao aktivni učesnik čuva za večnost trenutke koje provodi sa one strane objektiva, ali ne sa svojim subjektima, nego sa svojim prijateljima. 

Kako je to divno primetila kustoskinja njene prve samostalne autorske izložbe "Ulepšani svet Goranke Matić", lica koja na njenim fotografijama gledaju u objektiv, "ne upućuju svoj pogled imaginarnom gledaocu, već njoj, Goranki Matić". 

Goranka Matić

Tako u opusu posvećenom rok fotografiji možemo da vidimo neke od ključnih koncerata koji su obeležili začetke Novog talasa, među kojima i prvi nastup bendova uključenih u projekat "Paket aranžman" u SKC. 

Goranka je tako počela da radi sa Idolima, koji su joj bili kao članovi porodice. Zato su u trenutku kada su pripremali album "Odbrana i poslednji dani", logično izabrali nju da ih fotografiše za omot.  

"Nekako mi je bilo, neću reći vulgarno, ali prejako da ih fotografišem u boji", priseća se ona. 

"Tada se koristio dokument papir koji je bio malo hrapav i ja sam primetila da drvene bojice jako lepo prijanjaju na njega, nakon čega sam ih fiksirala lakom za kosu. Tako je moja prva ofarbana fotografija bila za taj unutrašnji omot albuma Idola. Kako je vreme prošlo, one su postale unikatne, a sačuvale su važan momenat i u mom kadru, ali i kao pokazatelj poetike tog vremena", smatra Goranka.  

Deset godina protiv

Već početkom devedesetih, Goranka postaje urednica fotografije u nedeljniku "Vreme" i počinje da kroz objektiv beleži neke od najbolnijih trenutaka s kojima su se suočavali narodi naših prostora.  

Na ulicama je tokom protesta 9. marta fotografisala toliko legendarnih prizora, da je došla na ideju da ih upakuje u video esej, koji je bio deo izložbe. 

Goranka Matić

Protesti devedesetih na Gorankinim fotografijama, uokvireni u segment nazvan "10 godina protiv" u nekim delovima prepliću se sa njenom rok fotografijom kroz nastupe bendova na demonstracijama. U ovom bloku je i poslednja fotografija Slavka Ćuruvije, nastala dva dana pre nego što je ubijen, ali Goranka Matić u nizu legendarnih beleški, prstom pokazuje jednu specifičnu fotografiju, koja prikazuje svu nesnađenost aktera tog vremena. 

Goranka Matić

"Jedna od dražih fotografija mi je ova sa bakom sa štakom i ovim čovekom u Mont jakni koji kao da poručuju 'Šta me snađe?'", kaže ona.  

Upečatljivi su njeni portreti političara devedesetih, na kojima je očigledan njen bunt i neustrašivost. 

"Pošto je Vreme politički magazin, htela - ne htela, morala sam da fotografišem političare, ali nisam imala tremu, nisam se plašila autoriteta", dodaje. 

Segment zatvara fotografija njenih roditelja koji posmatraju pomračenje sunca, koja simbolično obeležava kraj devedesetih. 

Posveta roditeljima 

Devedesetih je Goranka Matić bila stalno sa fotoaparatom i nije fotografisala samo profesionalno za novine, nego je arhivirala i svoj privatan život u duboko ličnim umetničkim delima. Njen ciklus fotografija sa prijateljicama je u velikoj meri performativan, jer se ona igra sa slojevima i istovremeno istražuje svoje lične granice. 

Interesantan je deo njenog stvaralaštva posvećen roditeljima. Ocu je posvetila svoju studiju mesta njegovog rođenja, Moravica u Hrvataskoj.  

"Gorski kotar je tatin kraj, zato i nosim ime Goranka", kaže ona pokazujući svoj autoportret ispred istoimenog restorana u Moravici.  

Goranka Matić

"Izabrala sam tu sliku za plakat moje prve samostalne izložbe i prikazala sam tada još nekoliko slika nastalih u Gorskom kotaru, ali je došao red da prikažem studiju ovog mesta kao intimnu priču posvećenu svojim precima", dodaje ona. 

Lovci na šumskom drumu. Beskrajni talasasti pejzaž. Put za Rijeku kojim je nekada koračao Napoleon. Prizori iz Moravice, kaže Goranka, kao da su iz 19. veka. Na jednoj naročito upečatljivoj fotografiji su drvoseče koji se bave eksploatacijom šume. 

Goranka Matić

"Izgledaju kao kauboji. Momci mi se namestili, da ih slikam, a neki od njih čak stoje na konjima", kaže umetnica.  

Dirljiv je opus posvećen ženama u njenoj porodici, pod nazivom "Matrilinearno ogledalo", koje nosi moćnu simboliku i kroz kolažni tip prikazivanja fotografije priča slojevitu priču o životu žena u njenoj porodici - njene prabake, bake, majke i na posletku nje.  

"Na samom kraju sam ja sa otvorenim i zatvorenim očima kao kraj ženske linije, po ženskoj liniji", kaže ona. 

Tiho teče Sutjeska 

Na samom kraju putovanja kroz Gorankin stvaralački opus, nailazimo na neke od radova iz izvanrednog ciklusa pod nazivom "Tiho teče Sutjeska". 

Goranka je fotografisala monumentalno delo umetnika Krste Hegedušića, koji je freskopisao Spomen-kuću u Tjentištu. Taj memorijal iz Drugog svetskog rata, u ovom poslednjem građanskom je devastiran, ali ne i miniran.

Muzej savremene umetnosti

Najveću štetu pretrpeo je od srednjoškolaca, koji su ostavljali svoj trag u postojanju na uštrb Hegedušićevih prikaza heroja Drugog svetskog rata. 

Goranka nije bila zadovoljna kako su fotografije uništenih fresaka izgledale samostalno. Zato je odlučila da ih ukombinuje sa impresivnim prikazima prirode Tjentišta, koja je Hegedušiću svakako bila inspiracija za njegovo životno delo. 

Muzej savremene umetnosti

"Memorijalni centar napravljen je kao spomenik Narodnooslobodilačke borbe, da bi onda bio devastiran u građanskom ratu. Ova kombinacija fotografija je na neki način poruka: priroda ostaje lepa, dok ono što stvaramo propada. Mada, pitanje je da li će i priroda zadržati svoju lepotu, s obzirom na to šta joj radimo", zaključuje Goranka. 

"Okreni se, Goranka!" 

Novinari su je često pitali kako uspeva da stvori tako upečatljiva dela i ona je u jednom od tadašnjih intervjua izjavila: "Stekla sam iskustvo u gužvi još od rok koncerata, laktanje sa fotoaparatom, na koji način u metežu uhvatiti ključni momenat, pojedinca i gomilu. A sve se tada učilo kroz simbiozu sa drugima i kroz praksu na terenu". 

I to "iskustvo u gužvi", zapravo je Goranku učinilo fotografkinjom koja je, kako to kaže Una Popović, "izdominirala u tradicionalno muškom okruženju". Ona rame uz rame stoji sa Brajanom Rašićem, Draganom Papićem, Goranom i Srđanom Vejvodom i mnogim drugim autorima koji su ostavili važan trag u vremenu koje je za nama. 

Ako biste pitali Goranku kome ima da zahvali za to, rekla bi: "Sudu udruženog rada."  

"Kad sam izgubila proces protiv Doma kulture Novi Beograd, naljutila sam se i rekla: 'Okreni se, Goranka za 180 stepeni i radi nešto'. Tako da, zahvaljujući Sudu udruženog rada, evo mene kao već zaokružene fotografkinje iza koje je već 40 godina rada", kaže ona.