Šinejd O'Konor: Govorili su da sam luda, ali u svemu sam bila u pravu
Komentari19/05/2021
-17:28
Šinejd O’Konor uživa u životu na selu, prvi put od tinejdžerskih dana ima drugarice, a priprema i novi album "No Veteran Dies Alone". Deluje da je sve kako treba u životu slavne pevačice, ali povodom objavljivanja njenih memoara pod nazivom "Sećanja" (Rememberings), za Njujork tajms je govorila i o onim ne tako srećnim vremenima.
Trećeg oktobra 1992. godine, prema mišljenju mnogih, uništena je njena karijera. Šinejd je, naime, u humorističkom programu "Saturday Night Live" (SNL) izvela akapela verziju pesme "War" Boba Marlija, a na samom kraju prema kameri je podigla fotografiju pape Jovana Pavla Drugog i pre nego što će je pocepati, rekla: "Borite se protiv pravog neprijatelja".
Javnost je bila zgrožena. Katolici su pozivali na bojkot mlade pevačice, publika ju je potom izviždala kada se pojavila kao gost na koncertu Boba Dilana, poznati glumac Džo Pesci rekao je da bi je ošamario, a Madona joj se podsmevala.
Međutim, njen buntovni čin s ciljem da skrene pažnju na zlostavljanja koja su se događala u katoličkoj crkvi, a o kojima se tada ćutalo, bio je ličniji nego što je većina javnosti znala. Šinejd je godinama kasnije progovorila o zlostavljanju koje je trpela od strane majke, stroge katolkinje.
Zlostavljanje u detinjstvu
Na dan kad joj je majka umrla, skinula je jednu fotografiju sa zida njene spavaće sobe i, iako je tada imala samo 18 godina, sačuvala je za pravi trenutak da je uništi.
"Zlostavljanje u detinjstvu donosi krizu identiteta, kao i slava. Tako da sam ja prešla iz jedne krize identiteta, pravo u drugu", kaže ona u intervjuu za Njujork Tajms.
Kada je pokušala da iskoristi slavu da skrene pažnju na krizu identiteta, naišla je na zid otpora. Bila je demonizovana, ali umesto da je to slomi, osećala se, kaže, oslobođeno.
"Napokon sam mogla da budem ono što sam. Radim ono što volim. Budem nesavršena. Budem čak i luda", piše ona u memoarima.
"Ja nisam pop zvezda, ja sam namučena duša kojoj je ponekad potrebno da vrišti u mikrofon", zaključuje Šinejd.
Dani slave i bola
Šinejd je bila devojčurak kada je radeći na svom prvom albumu "The Lion and the Cobra", dobila savet od čelnika producentske kuće da se oblači ženstveno i pusti kosu, koja je tada bila kratka. Istog trenutka otišla je kod frizera i obrijala glavu.
"Izgledala sam kao vanzemaljac", piše ona u memoarima. Međutim, njena nova "frizura" donela joj je prepoznatljivost i atraktivnost kakvu mogu imati samo buntovnice u javnom životu, pa je već početkom devedesetih njeno izvođenje Prinsove pesme "Nothing Compares 2 U" na prvim Bilbord nagradama proglašena najboljom pesmom 1990. godine.
Dok je rušila sve rekorde na pop top listama, Šinejd se osećala zarobljenom.
"Mediji su me predstavljali kao ludu, jer se nisam ponašala onako kako se od pop zvezde očekuje. Čini mi se da je biti pop zvezda neka vrsta zatvora. Moraš ta budeš super-žena", kaže ona.
U štampi je neprestano preispitivano njeno mentalno zdravlje i pre nastupa u SNL-u. Medijima je bila neshvatljiva njena odluka da bojkotuje dodelu Gremi nagrada, a žestoke kritike dobijala je zbog toga što je odbijala da u Americi pre svojih javnih nastupa pušta himnu Sjedinjenih Američkih Država, "zato što himne nemaju nikakve veze sa muzikom uopšte". Cepanje slike jednog verskog poglavara u tako popularnoj tv emisiji, samo je zacementiralo njen imidž "teške osobe".
Međutim, iz njene perspektive, situacija izgleda potpuno suprotno: dok je bila miljenica javnosti, u eri "Nothing Compares 2U", bila je daleko od svog puta, a kada je počela da trpi osude, dobila je priliku da se udalji od, kako kaže, pogrešnog života i mejnstrim popa i počne da zarađuje za život od nastupa uživo, u čemu se kao umetnica najbolje i osećala.
"Nije mi žao što sam to uradila. Bilo je to dobro, ali i traumatično. Bilo je to takmičenje ko će se prema meni više ponašati kao prema ludoj kučki", kaže ona.
Veče sa Prinsom
U memoarima se Šinejd seća i jedne čudne večeri sa Prinsom. Kako piše, Prins je pozvao u svoju ogromnu holivudsku vilu, da bi je potom žestoko kritikovao zbog psovki u intervjuima, zatim naredio batleru da joj po svaku cenu posluži supu, iako je ona to više puta odbila, a onda predložio da se iz zabave tuku jastucima, ne rekavši joj da je u svoju jastučnicu ubacio neki tvrd predmet, kojim ju je udario po glavi. Pobegavši peške iz njegove kuće usred noći, sve vreme se osvrtala, budući da je on pratio automobilom.
"Prins je tip umetnika za kog se smatralo da je pozitivno lud, u smislu da morate biti malo ludi, da biste se bavili muzikom", kaže O’Konor, "ali postoji razlika između biti lud i biti nasilan“.
U tom utisku ne može je poremetiti ni činjenica da je on autor njene najpoznatije pesme.
"Što se mene tiče, pesma je moja", kaže Šinejd.
Istorija se ponavlja
Poslednjih godina ponovo se vodila priča o njenom psihičkom stanju, posebno nakon njenog nastupa u emisiji američkog TV doktora Fila, koji bol svojih gostiju pretvara u spektakl. Tabloidi su neprestano izveštavali o njenim neartikulisanim porukama sa društvenih mreža i potpuno otvorenom iznošenju intime u trenucima kada je njeno mentalno zdravlje bilo ozbiljno narušeno.
Prvi deo memoara je napisala 2015, ali je nakon toga imala, kako je kazala, "potpuni slom", posle čega joj je trebalo mnogo vremena da se vrati projektu.
Provela je šest godina u raznim institucijama za mentalno zdravlje i njena knjiga je delimično posvećena osoblju i pacijentima Univerzitetske bolnice Svetog Patrika.
Sada joj je jasno kako njen um funkcionše: imala je složen posttraumatski stres poremećaj i granični poremećaj ličnosti. Zato se perioda posle cepanja slike pape Jovana Pavla Drugog seća kao kroz izmaglicu, jer je za nju to bila velika trauma.
"Bilo je to usamljenih, vrlo usamljenih 10 godina", kaže ona i dodaje: "Verujem podsvesti. Ako ne želi da nešto zapamtiš, sigurno postoji dobar razlog za to".
Pomalo vidi sebe u ženama koje su na scenu stupile posle nje, kao što su Ejmi Vajnhaus i Britni Spirs.
"Ono što su uradili Britni Spirs je odvratno. "Da na ulici vidiš uplakanu nepoznatu osobu, zagrlio bi je. Ne bi počeo da je fotografišeš", kaže ona.
Nije joj jasno zašto su svi kao tačku pucanja Britni Spirs videli trenutak kad je obrijala glavu. Ona svoju i dalje brije na svakih deset dana. "Nisam svoja kad imam kosu", kaže ona.
Ipak, preko glave sada obično nosi hidžab, jer je prešla u islam pre nekoliko godina i promenila ime u Šuhada Sadakat, iako se i dalje odaziva i na ime O’Konor.
Novi album ove godine
Šinejd je nedavno objavila svoju verziju pesme "Trouble Of The World" američke gospel pevačice Mahalije Džekson.
Pesma je trebalo da bude deo njenog novog albuma o isceljenju "No Veteran Dies Alone" koji snima u Belfastu sa producentom Dejvidom Holmsom, ali je odlučila da je objavi kao singl i da kompletnu zaradu od ove pesme pokloni organizaciji "Black Lives Matter".
Kako kaže, nije imala sreće u ljubavi, ali pre nekoliko meseci, kada se preselila u jedno planinsko selo u Irskoj, saznala je da među njenim komšinicama ima još žena koje žive same. Neke od njih su joj donele poklone dobrodošlice i ubrzo se našla okruženom grupom prijateljica, po prvi put još od tinejdžerskog doba.
"Dole ispod planina, kako ja to zovem, niko ne može da zaboravi na Šinejd O’Konor. Ali ovde u selu, nikog nije briga, što je divno za mene. Divno je imati prijatelje", kaže ona.
Komentari (0)