Naučnici upoznali najudaljeniju poznatu zvezdu u svemiru i dali joj ime po legendarnom liku iz Tolkinovog "Silmariliona"
Komentari11/08/2023
-07:08
Astronomi su počeli merenje najudaljenije zvezde ikada otkrivene, zahvaljujući moćnom "vidu" svemirskog teleskopa "Džejms Veb". Zvezdu poznatu kao Earendel otkrio je teleskop "Habl" prošle godine, a njenoj svetlosti trebalo je 12,9 milijardi godina da stigne do Zemlje. To znači da je zvezda sijala manje od milijardu godina nakon Velikog praska, iz kog je nastao ceo svemir. Ipak, Earendel je sada još udaljenija, jer se kosmos ubrzano širi i trenutno se nalazi na 28 mijardi svetslosnih godina od Zemlje.
"Habl" je uspeo da detektuje ovu daleku zvezdu zahvaljujući fenomenu poznatom kao gravitaciono sočivo. Reč je o fenomenu koja nastaje kada neko veliko nebesko telo svojom gravitacijom utiče na samo tkanje prostor-vremena, savijajući ga tako da menja smer kretanja svetlosti koja se nađe blizini, dajući efekat sočiva.
Tim koji upravlja teleskopom "Džejms Veb" primenio je istu strategiju koristeći moć gravitacionog klastera WHL0137-08 koji se poklopio sa zvezdom Earendel i mada je uspeo i ranije da je "uhvati", sada je počeo da otkriva i mnoge nepoznate karakteristike ovog dalekog tela.
Ispostavilo se da je reč o ogromnoj zvezdi, dva puta vrelijoj od našeg Sunca i oko milion puta svetlijoj.
Ime je dobila po liku Earendilu iz knjige "Silmarilion" Dž. R. R. Tolkina, koji je u legendarijumu velikog britanskog pisca bio najveći moreplovac u istoriji Arde i plovio nebeskim okeanima.
Na osnovu boja zvezde, astronomi sumnjaju da Earendil ima i svog blizanca, hladniju i crveniju zvezdu, a takvi binarni sistemi nisu retkost kada je reč o tako velikim zvezdama.
Naučnici sada bolje upoznaju i Arku svitanja, galaksiju u kojoj se Earendel nalazi.
Na primer, teleskop je snimio regiju u kojoj se rađaju zvezde koji iz naše perspektive deluje kao da je mlađi od pet miliona godina. Slike otkrivaju i nešto starije zvezdano jato u blizini Earendela koje izgleda kao da je gravitaciono stabilno i da je možda čak opstalo do današnjih dana, to jest ukoliko te zvezde i dalje postoje.
"Otkrića su otvorila novu oblast svemira za fizičare i naučnike koji proučavaju rani univerzum, gde su nekada galaksije bile najmanji kosmički objekti koji se mogu otkriti", stoji u saopštenju NASA. "Istraživački tim gaji nadu da bi ovo mogao biti korak ka konačnom otkrivanju jedne od prvih generacija zvezda, koja se sastoji samo od sirovih sastojaka univerzuma stvorenih u Velikom prasku — vodonika i helijuma", ističu stručnjaci.
Komentari (0)