Na malom Saturnovom mesecu na koji naučnici dugo motre pronađen jedan od ključnih sastojaka DNK

Komentari

Autor: Space

19/06/2023

20:15

Na malom Saturnovom mesecu na koji naučnici dugo motre pronađen jedan od ključnih sastojaka DNK - Copyright NASA/JPL/Space Science Institute via AP

veličina teksta

Aa Aa

Fosfor, jedan od najređih od šest elemenata koji su ključni za postojanje života kakav poznajemo, pronađen je na malom Saturnovom mesecu Enceladu.

Proučavajući podatke koje je na Zemlju poslala Kasini letelica Nacionalne američke svemirske agencije (NASA) pre gotovo petnaest godina, naučnici su otkrili izobilje fosfora u gejzirima vode koji redovno izbijaju sa površine šestog po veličini Saturnovog meseca i jednog od retkih mesta u Sunčevom sistemu gde naučnici sumnjaju da bi moglo da bude nekih oblika vanzemaljskog života.

Encelad je ledom prekriven mesec na kom se nalazi veliki okean tečne vode ispod ledene kore. Naučnici su ranije otkrili ključne gradivne elemente života, među kojima ugljenik, vodenik, azot, sumpor i kiseonik, ali fosfor, koji u kombinaciji sa šećerima formira osnovu DNK molekula i pomaže u obnavljanu i održavanju ćelijskih membrana, sve do sada nije bio detektovan.

Intrigantna nova otkrića upućuju da je koncentracija fosfora na Enceladu barem petsto puta veća od najveće poznate koncentracije u Zemljinim okeanima. Naučnici u radu objavljenom 14. juna pišu da ovaj ledeni mesec, sada ispunjava "najstroži zahtev nastanjivosti".

"Nismo pronašli život ili bilo šta što je stvorio život. Samo smo pronašli znake nečega što ukazuje da bi život tu mogao uspešno da se formira. To je samo indikator nastanjivosti, ali veoma dobar i važan", rekao je za Space.com Frank Postberg, profesor planetarnih nauka Freje univerziteta u Berlinu, koji je predvodio istraživanje.

Gejziri na dalekom, ledenom svetu

U poslednjih pet godina Postberg i njegove kolege proučavali su podatke koje je prikupljala Kasini letelica tokom preletanja i "testiranja" vodenih gejzira.

Ovi moćni vodeni mlazovi se verovatno pokreću kada gravitacija gasovitog džina Saturna utiče na Mesec, zagrevajući njegovo čvrsto jezgro.

Voda pod pritiskom zatim prolazi kroz pukotine u ledenoj kori i izbacuje se u mlazovima u okolni prostor brzinom od 360 litara po sekudi, što je dovoljno da za samo nekoliko sati napuni olimpijski bazen.

Iako većina materijala ponovo pada nazad u vidu snega na površinu meseca, jedan deo završi na Saturnovom E prstenu, oreolu sićušni čestica leda. Te čestice udarale su u instrumente Kasini letelice tokom njenih prolazaka pored Encelada.

Iako su ranija istraživanja zasnovana na kompjuterskim modelima zaključila da bi na tom mestu moglo da bude fosfora, element je prvi put zaista i uočen u njegovim gejzirima.

Pregledajući uzorke više od 300 komadića leda koje je Kasini letelica analizirala, tim je otkrio devet čestica u kojima su bili jasno prisutni tragovi ortofosfata, jedinog oblika fosfora koji mogu da apsorbuju živi organizmi i koriste ga za svoj rast.

"Nikoga ne bi iznenadilo da fosfata ima u Enceladovim stenama. Prisutni su i na kometama - ništa posebno. Ono što je posebno je da je ovde rastvoren u okeanu i odmah dostupan za potencijalno formiranje života", rekao je Postberg.

"Naseljiv je - sada je to teško osporiti - ali ne znamo i da li je naseljen", dodao je istraživač.

Novo istraživanje opisano je u naučnom časopisu "Nature".