Da li su evropske zelene šume prošlost? Suše i visoke temperature ostavljaju posledicu na njihovu boju

Toplotni talasi i suše ostavljaju značajne posledice po evropske šume pa one u vreme kada bi trebalo da izgledaju bujno i zeleno, već neko vreme ne ostavljaju takav utisak. Naprotiv, sada se za njih vezuje epitet smeđih šuma.

Naime, istraživači Univerziteta ETX u Cirihu, u Švajcarskoj, ispitivali su ovaj fenomen tokom protekle 21 godine, a rezultati koji su objavljeni u časopisu Biogesajns, pokazuje da se fenomen smeđih šuma već neko vreme širi Evropom.

Studija otkriva da je prošle godine 37 odsto mediteranskih i centralnoevropskh šuma ovim pogođeno.

Šta se krije iza tamnjenja šuma?

Koristeći satelitske podatke sa snimcima visoke rezolucije, istraživači su identifikovali periode u kojima šumske površine nisu bile zelene koliko bi inače trebalo da budu tokom letnjih meseci, piše Euronews.

Iako je suša imala jednu od glavnih uloga u potamnjivanju šuma, njeni efekti nisu bili trenutni. Istraživači su primetili da postoji i "efekat nasleđa" što zapravo znači da postoji sposobnost drveća da preživi toplotu i sušu i da one ne ostavljaju trenutne efekte.

Udubljujući se u istoriju događaja sa niskim zelenilom, istraživači su identifikovali takođe i vremenske signale koji su, kao i suša, uticali na drveće i njihovu boju. Konkretno, česti periodi male kiše tokom takođe su uticale na to da šume nisu leti tako zelene.

Takođe, značajan uticaj imali su ujedno i česti periodi visokih temepratura. Jedan od autora ovog istraživanja Mauro Herman kaže da su tokom posmatranja šuma primetili još jedan fenomen koji je takođe bitan kada su je u pitanju boja šuma.

"Pre niske zelenosti šuma u centralnoj Evropi, uočili smo da smo obučno imali priliku da vidimo dva jako suva i topla leta koja su išla jedno za drugim", rekao je on.

Kako je objasnio, sušta takođe može da podstiče potkornjake i gljivične infestacije, kao i šumske požare - sve to dodatno, dodaje, doprinosi činjenici da šume menjaju boju.

Koji delovi Evrope su najviše pogođeni smeđim šumama?

Mediteran pati od ovog fenomena još od ranih 2000-tih godina. Poslednjih godina problem se širio na šume umerenog pojasa u centalnoj Evropi. Sa najtoplijim letom na kontinentu u istoriji 2022. godine, Evropa je doživela naopsežnije posmeđivanje do sada. Njime je tada bilo pogođeno više od trećine šuma u ovom regionu.

Smanjeno zelenilo je znak smanjene vitalnosti i povrećanog stresa u šumama. To takođe ukazuje da one polako propadaju.

U prošlosti su topala suva leta bila retkost u Evropi. Nakon rekordnodnog toplotnog talasa 2003. godine, boja evropskih šuma nije bila gotovo uopšte pogođena. 

Međutim, od 2018. godine, ponovljene velike suše i visoka tempreratura promenile su tu činjenicu. Sa ponovljenim rekordnim temperaturama 2022. godine na krartama Evrope uočeno je da se boja šume menja.

Euronews piše da su među prvima pogođene smrče i bukve u Nemačkoj i Francuskoj koje su prerano uvele. Međutim, naučnici tvrde da vremenski ulovi nisu presudni u tome da šume menjaju boje, pa zbog toga, navode, ne mogu da predvide njihovu definitivnu budućnost, ali kako kaže Forest Dinamik, jedan od naučnika, mogu da naslute.

"Ciljano praćenje vremenskih uslova tokom nekoliko godišnjih doba moglo bi da pruži dragocene informacije o tome da li je verovanto da će narednog leta doći do prevremene promene na bojama listova", naveo je.