Nova istraživanja ukazuju da su Homo sapiensi jeli velike puževe pre 160.000 godina
Komentari08/04/2023
-22:40
Do sada su najstariji dokazi da je Homo sapiens jeo kopnene puževe datirali od pre otprilike 49.000 godina u Africi i pre oko 36.000 godina u Evropi. Ali desetinama hiljada godina ranije ljudi u kamenim skloništima na jugu Afrike jeli su ove puzavce koji mogu da narastu do veličine ruke odrasle osobe, naveli su istraživači u izveštaju u Quaternary Science Reviews.
Analize fragmenata ljuske koje su iskopane iz pećine na jugu Afrike ukazuju da su lovci-sakupljači periodično boravili na tom mestu i da su zagrevali velike afričke kopnene puževe i da su ih onda verovatno jeli, navela je hemičarka Marin Vojčešak sa Kraljevskog instituta za kulturno nasleđe u Briselu, prenosi Science News.
Nova otkrića dovode u pitanje ideju da ljudske grupe nisu koristile kopnene puževe u ishrani sve do poslednjeg ledenog doba. Mnogo pre toga su grupe lovaca-sakuplčjača na jugu Afrike tragale za velikim kopnenim puževima kako bi oh odnele u pećinu za sebe ili bi ih podelili sa drugima, navode istraživači.
"Mesni protein puževa je lak za jelo, i mogao bi da bude važna hrana za starije ljude i za decu, odnosno za one kojima bi bilo teže da žvaću tvrdu hranu", rekla je Vojčešak i dodala da je kooperativno društveno ponašanje i podela hrane postojala od početka ljudske vrste.
Za istraživače nije iznenađenje to što su Homo Sapisensi rano prepoznali nutritivnu vrednost puževa i što su ih povreemno jeli, rekla je Tereza Stil, areheolog na Univerzitetu Kalifornija Dejvis koja nije bila deo istrađivanja. Međutim, intenzivno korišćenje puževa u ishrani koji je počelo pre oko 160.000 godina jeste neočekivano i zbog toga se postavlja pitanje da li je dostupnost druge hrane smanjena zbog klimatskih promena ili promene staništa.
Komentari (0)