Igre 
Hipoteza o paralelnim svetovima: Kako nauka objašnjava dešavanja u Oskarima nagrađenom filmu "Sve u isto vreme"
Komentari16/03/2023
-23:01
Jedan od najneobičnijih filmova 2022. godine "Sve u isto vreme" trijumfovao je prošlog vikenda na dodeli Oskara osvojivši čak sedam priznanja, uključujući i nagradu za najbolji film.
U tom ostvarenju glavna junakinja Evelin (Mišel Jeo) pokušava da spreči apokalipsu, tako što se povezuje sa različitim verzijama same sebe iz paralelnih univerzuma. Da li takav sinopsis deluje kao plod bujne mašte holivudskih majstora? Odgovor je potvrdan, ali su se tom temom već dugo bave i naučnici.
Multiverzumi su, dakle, deo nekoliko naučnih hipoteza, od kojih jedna potiče iz ideje o kosmičkoj inflaciji, prema kojoj je svemir počeo eskponencijano da se širi nakon velikog praska. Ako se ta ekspanzija dešavala u više navrata, u teoriji, mogla je da dovede do beskonačnog broja drugih univerzuma, a ti hipotetički svetovi, poput odvojenih mehura, možda imaju drugačije zakone fizike i povremeno se međusobno sudaraju.
Naučnici su pokušavali da pronađu dokaze takvih sudara u pozadinskom kosmičkom pozadinskom zračenju, udaljenom toplotnom zračenju za koje se veruje da potiče još od vremena velikog praska.
Ideja se pojavljuje i u kvantnoj mehanici, polju koje se zasniva na pretpostavci da kvantne čestice postoje u svakom mogućem stanju, dok se ne izmere. Prema toj interpretaciji, svaki put kada se taj eksperiment isproba, univerzum se razgrana u niz novih realnosti, koje sadrže sve moguće ishode eksperimenta.
Drugim rečima, svi događaji mogli bi da imaju paralelan ishod u drugim univerzumima, pa bi tako svaka verzija jedne ličnosti u paralelnim svetovima imala sasvim drugačija iskustva.
Pixabay
Međutim, naučnici do sada nisu uspeli da nađu konkretan dokaz postojanja paralelnih univerzuma, niti znaju kako da ga pronađu. Hipoteza o multiverzumima zapravo i nemaju matematičko uporište i više su skup misaonih eksperimenata.
Povezane vesti
I mada se Holivud uglavnom bavi "ljudskom" stranom mogućnosti postojanja paralelnih svetova, naučnike više zanima kakvi bi zakoni fizike mogli da vladaju u takvim svemirima. Da li bi i dalje u njima bio moguć život? I da li smo mi Zemljani imali sreće što smo se našli u galaksiji sposobnoj da održava život? Odgovori na ta pitanja nisu jednostavni.
"Postoji ideja da su uslovi kakvi vladaju na Zemlji, čak i ako imamo u vidu da je naš svemir naseljiv, neverovatno retki", kaže Geraint Luis, profesor astrofizike Univerziteta u Sidneju za Forbes.
Unsplash
"Postoje stručnjaci koji proučavaju naseljivost galaksija i ja mislim da je život u drugim krajevima svemira verovatno izuzetno retka pojava, jer nije stvoreno dovoljno elemenata za život", kaže Luis.
Tako, ako su delovi našeg svemira nenaseljivi, to bi bio slučaj sa delovima ili čak celim drugim univerzumima. Međutim, ako otkrijemo život u onim delovima našeg univerzuma za koje sada smatramo da su potpuno negostoljubivi, onda bi sve što znamo moglo da se promeni ("u isto vreme").
"Ako otkrijemo da je život moguć u mnogim drugim okruženjima - što bi samo po sebi bilo ogromno - onda bi to značilo da bi život mogao biti moguć i u drugim svetovima", kaže Luis.
Holivud će i pre toga nastaviti da koristi ovaj koncept u filmovima, ali je postojanje paralelnih univerzuma daleko od toga da postane prihvaćena naučna teorija.
"Svaka nauka počinje od ponekad lude ideje. Ali to važi i za puteve koji se završe ćorsokakom", zaključuje Luis.
Povezane vesti
Ipak, likovi u filmu "Sve u isto vreme" mogu nešto što će ljudima u stvarnom svetu verovatno zauvek biti nemoguće - da prelaze granice između svetova i na taj način menjaju svoju sudbinu.
Komentari (0)