Priča o istrajnosti i prilagođavanju: Kako je buba iz Zapadne Srbije dobila ime po Novaku Đokoviću

"Nova vrsta pronađena u Zapadnoj Srbiji nazvana je po mom imenu". Tim rečima oglasio se Novak Đoković na svom Instagramu čim je video objavu naučnog saradnika Nikole Vesovića o novoj vrsti insekta koju je sa svojim timom otkrio na planini Povlen. 

Trčuljka čiji je latinski naziv Duvalius djokovici odlikuju snaga, brzina i istrajnost.

"Ova vrsta je zanimljiva po tome što živi u podzemlju i tamo se susreće sa negostoljubivim uslovima, na koje se adaptirala. Tako isto možemo metaforički da kažemo da se Novak adaptirao na sve teške uslove tokom karijere, kad su poeni teški, kad publika nije baš oduševljena i uspeo da ih prevaziđe i da im se prilagodi", kaže Vesović za Euronews Srbija.

A prilagodio se i jedan puž koji je poneo naziv Travuniana djokovici, kada ga je otkrio naučnik Vladimir Pešić još prošle godine. Pronađen u području kraškog područja u blizini Podgorice preživljava zahvaljujući ogromnom entuzijazmu, po kom je kako kažu, sličan Đokoviću.

Tanjug/Zoran Žestić

"Prva asocijacija na puževe je, naravno, da su spori organizmi", kaže Pešić, inače profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Podgorici.

"Ali u evolutivnom smislu, možemo reći da je ovaj puž jedan od najbržih predstavnika te vrste koji žive u podzemlju. Tako da i na toj skali se može naći neka sličnost", dodao je on.

Novak Đoković nije jedina zvezda čije ime nose novootkrivene vrste životinja. Praistorijski nilski konj je zbog svojih velikih usana dobio ime po Miku Džegeru, a svoju vrstu buba ima i bivši predsednik Amerike Džordž Buš. 

Za grinju koja nosi ime po Dženifer Lopez zaslužan je pronalazač puža "Đoković". 

To je isto jedna interesantna vrsta koja je otkrivena na velikim dubinama u blizini Portorika. Najpoznatija osoba koja je poreklom iz te zemlje je Dženifer Lopez, a postoje naravno i drugi atributi", kaže Pešić.

Tanjug/Zoran Žestić

Pored parazita "Boba Marlija" i konjske muve "Bijons", Novak Đoković je sa svojim insektom i pužom stao rame uz rame sa najvećim zvezdama. Pitanje je ko je sledeći. 

Kako nove vrste dobijaju nazive

Davanje naziva novim vrstama živog sveta uređeno je Međunarodnim kodeksom zoološke nomenklature koji propisuje latinski jezik kao zvaničan. 

Ime daje sam autor studije, a jedno od pravila je da se njim ne vređa ni jedna druga osoba. Ipak, naučnici su tokom vekova uspevali da se "izvuku" i sa problematičnim nazivima. Tako je i sam Karl Line, otac moderne taksonomije, jednu korovsku biljku neprijatnog mirisa nazvao po svom najvećem kritičaru.

Sva lična imena se na adekvatan način "latinizuju", a jedno od nepisanih pravila je i da pronađenoj vrsti nikad ne daju svoje ime. 

Davanje naziva novim vrstama nije samo zabavno - to je ključan deo prepoznavanja kako su vrste evoluciono međusobno povezane i gde se nalaze u velikoj, isprepletenoj mreži živog sveta. 

Na našoj planeti, inače,  ima više od osam miliona vrsta, a opisano je jedva nešto više od milion.