Nauka

Prasak 11 miliona kilometara od Zemlje fascinirao i naučnike: Šta treba znati o "svemirskom sudaru" i važnom testu NASA

Komentari

Autor: Tila Milenović

28/09/2022

-

20:59

NASA/JHU/APL (Johns Hopkins University - Applied Physics Laboratory)

veličina teksta

Aa Aa

Mala tačka na nebu, udaljena oko 11 miliona kilometara od Zemlje, prasnula je i na nekoliko minuta zasvetlela jače od svih zvezda koje je okružuju. To se dogodilo na noćnom nebu posle istorijskog udara letelice DART u asteroid Dimorfos, kojim je NASA testirala, da li bi čovečanstvo moglo potencijalno da se odbrani od asteroida.

Astronomi širom sveta posmatrali su ovaj istorijski momenat, koji mnogi smatraju početkom nove ere.

"Ovo je prevazišlo moja očekivanja. Objekat je sada skoro tri magnitude svetliji nego ranije, ovo je desetine puta više", rekao je italijanski astronom Đanluka Masi.

Masi i njegov kolega Berto Monard posmatrali su kako Dimorfos, ne samo da postaje svetliji, već i raste u veličini i menja smer kretanja, dok se oblak krhotina širio okolnim prostorom.

"Ubrzo posle udara, ispuštena je količina prašine kao sada se ovaj oblak prašine širi, i odbija svetlost Sunca, kao kometa. Postoje čestice koje se udaljavaju od asteroida i zato imate veći oreol svetlosti", objašanjva Monard, prenosi Space.com.

Dimorfos je manji asteroid koji, poput meseca, kruži oko većeg asteroida Didimosa. Dimorfos ima prečnik od 170 metara, što znači da, kada bi bio postavljen u pustinju u Gizi, bio bi samo malo viši od piramida. Asteroid u centru, Didimos je 4,5 puta veći od "svog meseca".

U pitanju je binarni sistem asteroida, koji se smatra "bližem Zemlji". Dva asteroida takođe kruže oko Sunca, a najmanja moguća udaljenost između njih i planete Zemlje jeste oko sedam miliona kilometara.

Ova nebeska tela nisu predstavljala nikakvu pretnju za civilizaciju. NASA je poslala letelicu u manji asteroid da bi usporila njegovo kretanje, približila ga gravitacionoj sili Didimosa, odnosno promenili njegovu orbitu.

NASA/JHU/APL (Johns Hopkins University - Applied Physics Laboratory

 

Letelica je bila 100 puta manja od njega, tako da nije uništila asteroid, samo je napravila krater. Ipak, zbog sudara, u okruženju se podigla velika količina prašine, što sada uzrokuje jaču svetlost ovog objekta.

NASA je na ovaj način proučavala da li bismo mogli potencijalno da se odbranimo od asteroida sličnih dimenzija koji se približava Zemlji. Za takav eksperiment je Dimofros bio idealan jer je njegova veličina u odnosu na asteroide koji bi mogli da se shvate kao pretnja Zemlji realna.

S druge strane, ovo je samo prvi deo projekta koji NASA sprovodi u saradnji da Evropskom svemirskom agencijom (ESA), koja će za dve godine proučavati svojstva asteroida.

Šta je sledeće?

U okviru svemirske misije Hera, ESA  2024. godine planira da izvrši vizuelno, lasersko i radio naučno mapiranje Dimorfosa, čime će on postati najmanji asteroid do sada posećen.

ESA objašnjava da, zbog velike prašine, opservatorije na Zemlji možda neće moći da uoče sve posledice sudara. Upravo zato Hera će pojasniti naučnicima posledice ovog istorijskog eksperimenta.

profimedia

Jače sijanje posle sudara

Proučavaće se masa asteroida, pomerena orbite, kao i samo "mesto sudara", odnosno krater koji je nastao. Tako će nauka konačno dobiti precizan numerički model, na osnovu kojeg će biti spremna za operativnu upotrebu ove tehnike ukoliko se Zemlja suoči sa pretnjom asteroida.

"Krećemo u novu eru čovečanstva, eru koja potencijalno ima sposobnost da nas zaštiti od nečega opasnog kao što je udar asteroida. Ovo je neverovatna stvar. Nikada ranije nismo bili sposobni za tako nešto", rekla je posle uspešnog testiranja Lori Glejz, direktorka Odeljenja za planetarnu nauku NASA.

Holivudski filmovi decenijama unazad se igraju sa idejom asteroida koji jure ka Zemlji. Iako nas ostvarenja kao što su "Veliki udar" ili "Ne gledaj gore" uče da je najbolje rešenje uništavanje tog objekta, nauka se ne bi složila sa tim tvrdnjama. 

profimedia

 

Endi Rivkin, iz JPL laboratorije za primenjenu fiziku, i vođa istraživačkog tima DART, objasnio je razloge koji stoje iza takve teorije:

"Ako ga raznesete na milion komada, onda bi se neki od njih i dalje mogli da se sudare sa Zemljom. Što znači da bi opasnost i dalje bila izvesna".

Ovaj asteroid nije pretnja, a šta je sa drugima?

NASA/JHU/APL (Johns Hopkins University - Applied Physics Laboratory

 

Kako je ranije spomenuto, Dimorfos je bio idealan za poligraf za testiranje, jer je veličinom sličan onim asteroidima koji bi mogli da predstavljaju pretnju. Ipak Geret Kolins profesor planetarne nauke na Imperijal koledžu u Londonu objasnio je koliko bi štetu teoretski mogao da napravi asteroid te veličine.

"Ako bi pao na London, prozori bi se razbili širom jugoistočne Engleske a šteta u širem području grada bila bi ekstremna. Ne bi bilo preživelih u centru Londona zbog samog udara i zbog jačine vazdušne eksplozije.

Mali fragmenti asteroida sveprisutni su u svemiru, ali većina ovih komadića veličine je zrna peska, stoga mogu da uđu u Zemljinu atmosferu bez posebne smetnje.

Da bi objekat iz svemira uopšte stigao do Zemljinog tla, u obliku malog šljunka, mora da bude širok najmanje pet metara, prilikom ulaska u atmosferu, a tolike stene su znatno ređe u našem okruženju, piše Space.com.

Prema podacima američke svemirske agencije, asteroid veličine automobila, naiđe na našu planetu otprilike jednom godišnje, dok nam se stena veličine fudbalskog terena približi otprilike jednom u 2.000 godina.

Ipak, opravdano je pitanje, koliki je asteroid koji bi teoretski mogao da dovede do kraja civilizacije?

Granična tačka pretnje: Stena veličine teniskog terena

U februaru 2013. godine, blistava vatrena lopta proletela je jutarnjim zimskim nebom u blizini grada Čeljabinska na jugoistoku Rusije. Kako se traka svetlosti približavala snegom prekrivenom pejzažu, prasnula je i na kraju eksplodirala oko 30 kilometara iznad zemlje.

profimedia

 

Udarni talas izazvan eksplozijom, koji je oslobodio oko deset puta više energije nego što je nuklearna bomba bačena na japanski Hirošimu, razbio je prozore na hiljadama zgrada, pa čak i uništio krov lokalne fabrike. Više od 1.400 ljudi je povređeno, a komad stene težak 500 kilograma pronađen je u obližnjem jezeru, piše Space.com.

"Svemirska stena veličine ovog meteorita je otprilike na graničnoj tački za zabrinutost", rekao je za Space.com Geret Kolins, profesor planetarne nauke na Imperijal koledžu u Londonu. Meteorit je bio otprilike širine 20 metara, odnosno veličine jednog teniskog terena

"Čeljabinsk jeste izazvao dosta povreda i dosta štete, ali to nije bila neka vrsta ekstremne pretnje po život. Meteorit je stigao pod prilično plitkim uglom, što je značilo da je centar eksplozije bio prilično visoko. Bilo bi još gore da je ušao strmijom putanjom", objasnio je Kolins.

Komentari (0)

Magazin