Ima li nekoga tamo? Nov način daljinskog skeniranja znakova života mogao bi da pomogne u otkrivanju vanzemaljaca

Skeniranje drugih planeta u potrazi za znakovima života je u domenu naučne fantastike, ali to bi uskoro moglo da se promeni.

Tim istraživača sa Univerziteta u Bernu napravio je tehnologiju koja koristi reflektovanu svetlost za "registrovanje" živih organizama.

Trenutne metode traženja vanzemaljskih oblika života fokusiraju se na otkrivanje prisustva vode, ili gasova poput metana ili kiseonika u atmosferi neke planete. 

"Ovakve metode predstavljaju indirektnu metodu otkrivanja živih bića - zapravo tražite stvari koje bi mogle da omoguće život. Ono što mi želimo da izmerimo je direktno prisustvo nekog oblika života", rekao je za Euronews naučnik na čelu ovog istraživanja Lukas Pati.

Kružna polarizacija

Tehnika korišćena u studiji oslanja se na otkrivanje fenomena po imenu "kružna polarizacija", koji je jedinstven za biološke organizme i za rezultat ima elektromagnetne talase svetlosti koji "putuju" u spirali u smeru kazaljke na satu ili suprotno od toga, u zavisnosti od prirodne asimetrije njihovih molekularnih struktura.

Većina molekula koji se nalaze u živim organizmima, poput DNK, su "hiralni". To znači da ne mogu direktno da se poklope sa svojim odrazom u ogledalu. 

Na primer, ruke su hiralne (ova reč i potiče od starogrčkog izraza za ruku). To ste sigurno nekad primetili ukoliko ste pokušali da se rukujete sa nečijom levom rukom, koristeći svoju desnu.

Dok ruke obično idu u parovima, biološki molekuli se gotovo isključivo javljaju u "levoj" ili "desnoj" verziji - okreću se samo u jednom smeru.

"Ovde nema lažnih pozitivnih rezultata, što može biti slučaj sa mnogim drugim sličnim istraživanjima", kaže Pati.

Šta su naučnici do sada uradili?

U septembru 2019. godine, dva kilometra iznad zemlje letela je posebno prilagođena kamera, brzinom od 70 kilometara na čas.

Bila je postavljena tako da detektuje određene talasne dužine svetlosti koje reflektuju živi organizmi.

Radeći u partnerstvu sa švajcarskim planetarnim istraživačkim centrom NCCR PlanetS, tim je otkrio da njihova kamera (spektropolarimetar) može da napravi razliku između "biopotpisa" travnatih polja, šuma i urbanih područja, i sve to iz helikoptera koji se brzo kreće.

"Značajan napredak je taj što su ova merenja izvršena na platformi koja se kretala, vibrirala i što joj je, uprkos tome, trebalo samo nekoliko sekundi", rekao je menadžer projekta Jonas Kun u izjavi.

Pati smatra da je uspeh eksperimenta označio značajan tehnološki korak.

"Pre četiri godine mogli smo da detektujemo signal samo sa vrlo male udaljenosti, oko 20 cm, i bilo nam je potrebno da nekoliko minuta posmatramo isto mesto“, rekao je.

Svemir - poslednja granica

Istraživači se sada nadaju da će ovu tehnologiju moći da upotrebe i dalje od Zemljine atmosfere, u cilju pronalaska života u drugim svetovima.

"Sledeći korak je, nadamo se, skeniranje sa Međunarodne svemirske stanice, gledajući dole u ​​zemlju“, rekao je Brajs Olivije Demori, profesor astrofizike sa Univerziteta u Bernu.

Iako je fokus studije bio na istraživanju života van Zemlje, naučnici naglašavaju da bi tehnologija mogla da se primeni i na našoj planeti.

Mogla bi da se koristi za nadgledanje klimatskih promena širom planete, tako što bi se, na primer, pratilo krčenje šuma.