Igre 
Pred Srbijom 60 dana sa temperaturama preko 30, pa i 35 stepeni: Letnja prognoza je tropska i dokaz da se klima menja
Komentari28/05/2022
-16:30
Poslednjih nekoliko dana zabeležene su temperature kao u sred leta. Živa u termometru dostizala je i 34. podeljak, a zbog visoke količine vlage oseća se sparno vreme, što ranije uopšte nije bilo tipično za maj. Klimatolog i profesor na Fizičkom fakultetu Vladimir Đurđević ističe da ono čemu sada svedočimo postala očigledna konačna slika klimatskih promena u stvarnom životu.
"Posledice klimatskih promena jesu da sve učestalije imamo periode toplog vremena. Ovakav maj prilično je bio neobičan sredinom prošlog veka", rekao je on za Euronews Srbija.
Promena je očigledna, kako ističe klimatolog, ukoliko se posmatra broj letnjih dana u mesecu. On ističe da u odnosu na polovinu 20. veka, danas u proseku imamo za 30 više dana tokom kojih maksimalna dnevna temperatura prevazilazi 25 Celzijusa.
"Takvih dana je u Beogradu tokom maja meseca bilo oko šest-sedam sredinom 20. veka, sad u toku ovog maja će ih biti najmanje 15. Ovi dani prilično liče na jul, i vidimo da ukupno u toku godine ima 30 više letnjih dana nego pre. To bi značilo da smo dobili još jedan mesec leta u toku godine, on bude raspoređen između maja i septembra", objašnjava naš sagovornik.
Ni ove godine slika neće, prema procenama meteorologa biti drugačija.
Prema meteorološkim kriterijumima jun, jul i avgust su meseci koji čine "letnju sezonu", a po svemu sudeći građani Srbije treba da se pripreme na velike vrućine.
Tanjug/Strahinja Aćimović, EPA/KATIA CHRISTODOULOU, Tanjug/Dragan Kujundžić
Proračunima temperature u naredna tri meseca bavili su se i meteorolozi u sklopu projekta Intergrisani sistem agrometeoroloških prognoza – IAPS, Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Oni navode da postoji 75% šanse da jun, jul i avgust ove godine budu topliji od istog perioda 2017. i 2021. godine.
Povezane vesti
"Postoji velika verovatnoća da će leto 2022. u mnogim predelima Srbiji biti u tri najtoplija leta, a u nekim i rekordno toplo", kazala je za portal "Klima101" dr Ana Vuković Vimić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
U nekim nizijskim predelima može se očekivati 15 do 20 dana sa temperaturama preko 35 stepeni Celzijusa.
"Ovako toplo leto znači da se u nizijskim predelima može očekivati da ukupno bude i više od 60 tropskih dana kada temperatura prelazi 30 stepeni, a čak oko 15 do 20 dana sa veoma visokim temperaturama, tj. preko 35 stepeni Celzijusa, u zavisnosti od lokacije. Lokalno su mogući i veći ekstremi. Ove procene se oslanjaju na ‘najverovatnije’ ishode sezonskih prognoza", pojasnila je sagovornica.
Smena vrućina i vremenskih nepogoda?
Trenutne prognoze, dakle, pokazuju da će leto biti toplije od proseka, upozorava profesor. Potencijalno se u prvoj nedelju juna očekuje blaže vreme, posle čega stiže prilično visoke temperature.
"Trenutno su velike šanse da ovo leto bude prilično toplo možda čak i toplije od prethodnog. Prošlog leta imali smo četiri toplotnih dalasa, a ovog maja smo već imali jedan prvi toplotni talas, koji više liči na te letnje toplotne talase", ističe Đurđević.
Đurđević naglašava da je trenutno veći problem nedostatak padavina.
Tanjug/Strahinja Aćimović
"Već tri meseca imamo deficit padavina. Prema trenutnim prognozama, jedino će u prvoj nedelju juna biti količine koje odgovaraju proseku. Ali opet da bismo nadoknadili taj deficit potrebno je mnogo više", dodaje sagovornik.
Povezane vesti
Klimatolog objašnjava da uvek posle više dana visokih temperatura, slede i vremenske nepogode – zagrejano tlo i vlaga u vazduhu izazivaju olujne oblake.
I portal "Klima 101" navodi i da će temperature u pojedinim mestima u Srbiji oboriti čak i rekorde iz najtoplije 2012. godine, kada je poljoprivredna proizvodnja pretrpela gubitke od preko 2 milijarde evra. Velike vrućine su najčešće praćene sušama pa stoga ne čudi da će predstojeće leto, prema projekcijama autora sezonske prognoze, verovatno biti sušnije nego leto 2017. godine tokom koga su gubici u poljoprivredi zbog suše premašili milijardu evra.
Mnogi se sećaju leta 2017. i 2021. godine kao pakleno vrućih, ona se svrstavaju se među pet najtoplijih od početka meteoroloških merenja kod nas i mogla bi da budu dobar pokazatelj ovogodišnjih vrućina – u leto 2017. našu zemlju je pogodilo pet toplotnih talasa, dok je prošle godine registrovano četiri. Vredno je pomenuti i da je sredinom prošlog veka u Srbiji tokom leta uglavnom beležen tek po jedan toplotni talas, a nisu bile retke godine u kojima čak nije beležen nijedan. Sada su međutim letnji toplotni talasi postali česta pojava.
Povezane vesti
Ni najhladniji srpski grad, Sjenica, nije imun na globalno zagrevanje. Od 1961. do 1990. godine tamo gotovo da i nije bilo dana sa temperaturama preko 30 stepeni Celzijusa. Od početka 21. veka situacija se promenila.
"Od 2000. tropski dani u Sjenici počinju da se javljaju u dvocifrenom broju. Velika je verovatnoća da će ih ove godine biti između 15 i 25", upozorila je dr Vuković Vimić.
Tanjug/Tara Radovanovic
Klimatske promene dovode do sve viših temperatura u našoj zemlji.
"Srednja letnja temperatura u Srbiji je u periodu d 2011. do 2020. godine bila za 2,4 stepeni viša u poređenju sa periodom od 1961. do 1990. godine", navela je naša sagovornica.
Procenjuje se da šteta od klimatskih promena u našoj zemlji od 2000. iznosi preko 7,8 milijardi evra. Ekonomski najrazornija dešavanja kod nas pretežno se povezuju sa sušama koje izazivaju propale žetve ili znatno umanjene poljoprivredne prinose. Sudeći prema najavama meteorologa i tokom ovog leta će se poljoprivrednici sresti sa sličnim problemima.
Neophodno brzo rešenje za klimatske promene
Upravo je završen i ekonomski forum u Davosu na kom je jedna od glavnih tema, pored rata u Ukrajini, i borba protiv globalnog zagrevanja.
"Klimatske promene su kao tema ušle u brojne elemente savremenog društva. Davos prati ovu temu četiri-pet godina, i ona sve više dobija na važnosti i pričalo se o zelenom oporavku posle pandemije", navodi Vladimir Đurđević.
On dodaje da je tema o energetskoj efikasnosti veoma komplikovala, ali rešenje jeste udaljavanje od fosilnih goriva.
"U Evropi postoji ozbiljna politička struja koja zagovara ubrzavanje cele transformacije u smislu zelenih energija, i puštanje regulativa da se što brže izgradi velika količina vetro parkova, solarnih elektrana", podvlači klimatolog.
Nauka je decenijama unazad jasna, po pitanju klimatskih promena. Rešavanje tog problema ne treba da se odlaže, treba da se reaguje što pre, zaključio je Đurđević.
Preporuka za vas
Komentari (0)