Igre 
Srpski naučnici "oživeli" čoveka iz Lepenskog vira: Ako mu se nasmešite, on će vam uzvratiti osmehom
Komentari16/12/2021
-19:13
Jedinstveni projekat srpskih naučnika i inženjera koji su u virtuelnom svetu "oživeli" lik 10.000 godina starog čoveka iz Lepenskog vira, predstavljen je prvi put u svetu posetiocima Paviljona Srbije na Dubai Expo, a atmosferu s prezentacije možete videti u sledećem videu:
Ova drevna ličnost, koju je sedamdesetih godina prošlog veka u oblasti Đerdapa pronašao čuveni arheolog Dragoslav Srejović, uz pomoć vrhunske MetaHuman tehnologije razvijene u Srbiji, dobila je svoju biokinetičku verziju koja može da oponaša mimiku svojih "sagovornika".
Expo 2020 Serbia
"Mislim da će ovo što smo uradili biti značajno za čitavo čovečanstvo i u tom smislu, značajno i za predstavljanje Srbije u svetu", objašnjava za Euronews Srbija dr Sofija Stefanović, vođa ovog projekta koja je ujedno i jedan od naših najistaknutijih arheologa i fizičkih antropologa, redovni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od osnivača Laboratorije za bioarheologiju.
Dr Stefanović ističe da ovde nije reč o samo još jednoj muzejskoj postavci, već o promeni prezentovanja, ali i percepcije o ljudskoj kulturi uopšte.
Expo 2020 Serbia
Povezane vesti
"U tom smislu čini mi se da ono čime smo ovde izazvali pažnju neće biti kratkog daha, naročito zato što mi već planiramo druge stvari koje će biti još uzbudljivije od ove koju sada predstavljamo, ako je to uopšte moguće", dodaje ona.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Dr Stefanović navodi da je jedan od najvećih problema ljudskog društva percepcija prošlosti kao mrtvih predmeta, iako su je zapravo činili živi ljudi. Međutim, čovek iz Lepenskog vira pomoći će nam da svoje pretke po prvi put upoznamo kao žive individue koji su imali živopisne živote i sudbine, baš kao i naši savremenici.
"Mi sada na ovaj način počinjemo da upoznajemo naše pretke, da ih osetimo kao stvarne i da im budemo zahvalni za sve ono što su nam ostavili", kaže dr Stefanović.
"Šaman" iz oblasti Đerdapa
Lepenski vir predstavlja ostatke najstarijeg sedelačkog naselja u Evropi. Prvo organizovano ljudsko naselje na otvorenom nalazilo se u Đerdapu i osnovano je pre osam hiljada godina. Međutim, na ovom lokalitetu pronađeni su ostaci i mnogo starijih društava, koja su u periodu mezolita lutala ovim oblastima i imala barem privremene naseobine uz Dunav.
Do otkrića lokaliteta došlo je tokom opsežnih istraživanja u Đerdapu koja su prethodila izgradnji hidroelektrane Đerdap I.
Povezane vesti
Nakon završetka iskopavanja, lokalitet je premešten na sadašnju lokaciju kako bi se zaštitio od potapanja koje je izvršeno pregradnjom Dunava, a 2011. godine otvoren je novi centar za posetioce koji pod svojom kupolom čuva ostatke kulture koja je svojim otkrićem zapanjila čitav svet.
Iako se u Laboratoriji za bioarheologiju nalazi više ostataka ljudi koji su u periodu mezolita naseljavali region Đerdapa, sagovornica Euronews Srbija objašnjava da je jedan od razloga zbog kog su za "oživljavanje" odabrali upravo ovog pojedinca, taj što je njegov skelet bio odlično očuvan.
"Pored toga, ova osoba je oduvek privlačila moju pažnju, upravo zbog posebnosti, ne samo skeleta, nego celokupne fizionomije lica i jednostavno, ako ostavimo po strani dobru očuvanost i naučne podatke, postojao je taj neki intuitivni osećaj da je reč o jednoj snažnoj ličnosti i zanimljivoj osobi. Vrlo sam srećna što smo upravo od ove individue dobili prvo lice koje će se sresti lice u lice sa modernim ljudima", objašnjava dr Stefanović.
Arhiva/ Promo/Serbia Pavilion – Expo 2020 Dubai
Povezane vesti
Na tu pomisao naveli su je podaci o ovoj osobi koje je prikupio pokojni arheolog Dragoslav Srejović. On je pronašao junaka ove priče sahranjenog u sedećem položaju, što je prema onome što znamo o ljudima iz tog vremena, značilo da je imao značajnu ulogu u svojoj zajednici.
"Često se u literaturi pominje da su takve sahrane vezane za šamane, odnosno neke vrste duhovnih vođa u određenoj zajednici. Mi ne možemo, naravno, naučno da dokažemo da li je on bio šaman ili ne, ali zapravo ovaj položaj govori u prilog tome da on jeste bio jedna posebna individua i što je zanimljivo, analize mišićno skeletnih markera stresa su nam pokazale da on nije obavljao izuzetno teške fizičke aktivnosti, što je neuobičajeno za taj period. Tako da i to jeste neki indikator u pravcu duhovnije uloge koju je on u zajednici imao", kaže dr Stefanović.
U trenutku smrti, ovaj čovek imao je od 50 do 55 godina, bio je visok 178 centimetara i težak oko 70 kilograma.
Lovac-sakupljač koji je voleo da jede ribu
"Znamo da je individua koju smo rekonstruisali živela pre oko deset hiljada godina, zato što smo radili takozvano apsolutno datovanje. Dakle izmerili smo količinu prisutnog ugljenika C14 i na osnovu toga možemo da kažemo tačnu godinu kada je ova osoba preminula. A u to vreme, dakle u vreme mezolita, ljudi su i dalje bili lovci-sakupljači i nisu živeli u stalnim naseljima", objašnjava dr Stefanović.
Arhiva/ Promo/Serbia Pavilion – Expo 2020 Dubai
Ljudi u tom periodu još nisu pripitomili biljke i životinje, ali kada je u pitanju region Đerdapa, iz kog potiče ovaj muškarac, njegovi stanovnici ipak su imali neke vrste staništa u koja su se vraćali.
Interesantno je i to da su sebi mogli da priušte vrlo kvalitetnu ishranu.
"Na primer, u to vreme su i dalje, odnosno, sve dok nije izgrađena brana, morune stizale iz Crnog mora i mi imamo arheozoološke dokaze da su se ljudi na Đerdapu, pa i naš konkretan čovek, hranili ribom i to u velikom procentu i morskom ribom", objašnjava dr Stefanović.
"To smo saznali uz pomoć analize stabilnih izotopa, ugljenika, azota i kiseonika iz kostiju koji mogu da nam kažu koju vrstu namirnica je neka osoba konzumirala. Kada smo uporedili ovu našu konkretnu individuu sa drugim osobama, koje su unosile i neke druge životinjske proteine, shvatili smo da je on voleo da se hrani isključivo ribom", objašnjava naša sagovornica.
Promo/Serbia Pavilion – Expo 2020 Dubai
Inače, ostaci koji se čuvaju u Laboratoriji za bioarheologiju kroz mnoge prethodne projekte, od kojih je jedan podržao i Evropski istraživački savet, srpski naučnici su kroz primenu najsavremenijih antropoloških metoda dobili su mnogo podataka o ljudima iz Lepenskog vira.
"Tako smo o ovoj konkretnoj individui, osim vremena kad je živeo i izotopskih studija na osnovu DNK, saznali ne samo relevantne podatke o njegovim genetskim karakteristikama, nego dalje analiziramo i njegovo srodstvo sa ostalim individuama", kaže dr Stefanović.
Kako je rekonstruisan njegov lik?
Rekonstrukcija lica čoveka iz Lepenskog vira zahtevala je kompleksan proces, čiji je prvi korak bio skeniranje lobanje.
"To je uradio moj kolega Jugoslav Pendić sa Instituta BioSens u Novom Sadu koji je moj dugogodišnji saradnik. I nakon te skenirane lobanje, mi smo od nje napravili 3D model, koji je zatim odštampan. Na tom modelu lobanje specijalista za rekonstrukciju lica Oskar Nilson iz Švedske radio je nadogradnju i rekonstrukciju mekog tkiva mišić po mišić", kaže dr Stefanović. profimedia/AFP PHOTO / ENGLISH HERITAGE / CLARE KENDALL
Ona objašnjava da je ova metoda dugo godina razvijana u forenzici, a uz pomoć dr Nilsona, lice čoveka iz Lepenskog vira rekonstruisano je u vidu skulpture, koju će od januara moći da vide posetioci Dubai Expo.
Međutim, biokinetički model rezultat je saradnje arheologa, antropologa, bioarheologa sa informatičarima i tvorcima video igara.
"Mi smo nakon fizičke rekonstrukcije, dakle od skulpture, uz pomoć Meta Human tehnologije napravili biokinetički model. MetaHuman tehnologiju razvio je Epic Games i koja se bavi ljudskim licima u virtuelnoj stvarnosti", objašnjava dr Stefanović.
Ona ističe da je ova tehnologija izuzetno značajan temelj i potencijal za dalji razvoj i rekonstrukciju drugih individua iz daleke prošlosti.
"U našem timu za pokretanje lica u Unreal Engine, bila je zadužena Milica Tomić iz Beograda, a za dentalne analize i rekostrukciju nedostajućih zuba prof.dr Bojan Petrović sa Medicinskog fakulteta u Novom Sadu. Tako rekonstruisano i pokrenuto lice, koje sada može da pravi mimiku, kakvu može da pravi svaki živi čovek. Unreal Engine omogućuje i da ljudi imaju interakciju sa njim", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Promo/Serbia Pavilion – Expo 2020 Dubai
Kada posetioci Dubai Expo priđu telefonu sa takozvanom FaceTracking aplikacijom, odnosno softverom za praćenje mimike, koji je integrativni deo postavke, oni će zapravo doći u dodir sa digitalnom, biokinetičkom verzijom čoveka iz Lepenskog vira. On će zatim oponašati svaki izraz lica koji oni naprave.
"Predlažem da mu se nasmešite, a ne da se mrgodite i on će vam na isti takav način odgovoriti", kaže kroz smeh dr Stefanović.
"Ovo je nešto što će, nadam se, u potpunosti promeniti ljudsku percepciju prema drevnim ljudima. A da li sam u pravu, videćemo uskoro", dodaje ona, ističući da će uskoro biti poznato i kada će, nakon gostovanja u Dubaiju, naš daleki predak biti izložen u Srbiji.
Susret srednjevekovnih kraljeva u virtuelnom svetu
Rekonstrukcija lica je tek prvi deo velikih planova koje naši stručnjaci imaju za ovu mladu oblast nauke. Ideja je da se u budućnosti rekonstruiše kompletno telo, zajedno sa njegovom sposobnošću kretanja, a pošto postoje dokazi da su neki od ljudi čiji se ostaci čuvaju u Laboratoriji za bioarheologiju bili u krvnom srodstvu, možda i da se rekonstruiše cela porodica.
"Time ćemo doći do nivoa koji će omogućiti ozbiljne prezentacije gde ćemo moći da napravimo, na primer, susret tri srednjevekovna kralja u virtuelnom svetu. To nije jednostavno i zahteva veliki tim i velika sredstva, tako da su nam sledeći koraci da pokušamo da nađemo investitore. U ovom prvom i najznačajnijem koraku podržala nas je nacionalna platforma "Srbija stvara" kojoj sam beskrajno zahvalna", kaže dr Stefanović.
"Srbija stvara ideje - inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost"
Paviljon Srbije u kom je izložen naš predak iz Lepenskog vira, nalazi se u srcu okruga mobilnosti Svetske izložbe (Mobility District).
Osmišljen je kao svojevrsna vremenska kapsula, koja povezuje zaostavštinu neolitske Vinčanske kulture sa digitalno naprednom i modernom Srbijom.
Paviljon je u potpunosti digitalizovan i pruža mogućnost virtuelnog putovanja kroz različite realnosti, različite vremenske periode i različite prostore.
Svetska izložba "Dubai Ekspo 2020", održava se do 31. marta 2022. godine, a Srbija će tokom šest meseci pod sloganom "Srbija stvara ideje - inspirisani prošlošću, kreiramo budućnost", kroz više od 150 različitih manifestacija, predstaviti različite privredne sektore, naučne sadržaje, tehnološke inovacije, kreativne industrije i turističku ponudu, sa ciljem da se prikaže kao moderna, inovativna zemlja, atraktivna za razvoj trgovine i turizma.
Komentari (0)