Igre 
Danas je najduže pomračenje Meseca u ovom veku i to je prvi u nizu nebeskih fenomena koji nas očekuju do kraja godine
Komentari19/11/2021
-07:07
Strastveni ljubitelj noćnog neba i istraživanja svemira, moraće više da obrate pažnje tokom vedrih zimskih večeri. Do kraja godine mogu da se očekuju "stidljive" planete, pomračenja Meseca i tzv. meteorski potočići.
Uz pomoć urednika "Astronomskog magazina" Aleksandra Zorkića, prikupili smo astronomske događaje koji nas čekaju do kraja 2021. godine.
19. novembar – Pomračenje Meseca
U petak 19. novembra u prepodnevnim satima na Mesec će pasti senka Zemlje. Biće to delimično pomračenje Meseca, koje se, međutim, neće videti iz naših krajeva, ističe za Euronews Srbija urednik "Astronomskog magazina" Aleksandar Zorkić.
Do pomračenja Meseca dolazi kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca tako da senka Zemlje "padne" na Mesec. Ukoliko Mesec ceo uđe u senku, onda je to potpuno ili totalno pomračenje. Ako to nije slučaj, te samo deo Meseca uđe u senku onda imamo delimično pomračenje Meseca.
Godišnje obično imamo po dva pomračenja Meseca i ona se vide samo sa noćne strane planete.
Unsplash
4. decembar – pomračenje Sunca
U decembru će se dogoditi još jedno pomračenje, ali ovog puta biće to pomračenje Sunca.
To znači da će se između Sunca i Zemlje naći Mesec čija će senka pasti na neka područja naše planete. Biće to potpuno, ili totalno pomračenje Sunca, koje će početi 4. decembra u 6 sati i 29 minuta i trajaće do 10 sati i 37 minuta, ali se neće videti iz naših krajeva.
Povezane vesti
Zapravo u njemu će moći da uživaju samo stanovnici Antarktika.
8. decembar – poređane planete
U sredu, 8. decembra odmah po zalasku Sunca, dakle sa prvim sumrakom, imaćemo na nebu poređane Veneru, Mesec, Saturn i Jupiter.
"Potražite ova tela na jugozapadu, odmah nad horizontom od 17 sati pa nadalje. Venera će brzo za Suncem i sama zaći, Mesec će biti mlad, u obliku srpa, a iznad njega biće Saturn i malo dalje Jupiter", objašnjava Zorkić.
Ukoliko imate teleskop i ako nebo bude vedro, dodaje on, uživaćete u Saturnovim moćnim prstenovima, a desno od njega zapazićete i njegov satelit Titan.
Titan spada u najintrigantnija tela Sunčevog sistema jer za razliku od drugih prirodnih satelita on ima gustu atmosferu, sličnu onoj koju je Zemlja imala pre blizu četiri milijarde godina kada se na njoj rađao život. Titan takođe ima i jezera i reke, ali ispunjena tečnim metanom. Astrobiolozi pomno proučavaju ovaj satelit nadajući se da će jednog dana na njemu otkriti tragove života.
"Jupiter je naš 'veliki brat' jer nas čuva i štiti od zalutalih kometa i asteroida. Da nije Jupitera silno svemirsko kamenje padalo bi na Zemlju i tako uništavalo život na njoj. Ovako, većina tih tela udara u Jupiter. Bez Jupitera na našoj planeti život bi, ako bi uopšte i postojao, bio sasvim drugačiji i video bi se samo pod mikroskopom", tvrdi naš sagovornik.
Interesantna je činjenica da na Jupiteru već četiri veka divlja znažna oluja bez prestanka, koja je mnogo jača od svih na našoj Zemlji.
Povezane vesti
Pored Jupitera i sa običnim dvogledom mogu da se spaze i četiri sitne "zvezdice" – to su Jupiterovi veliki, ili Galilejevi sateliti koje je slavni naučnik Galileo Galilej spazio početkom 17. veka.
14. decembar – zvezde padalice
Svi ranoranioci koji 14. decembra pred jutro, "bace pogled" na nebo prema sazvežđu Geminidi (Blizanci), postoje dobre šanse da će videti neki Geminid, meteor koji prividno izvire iz ovog sazvežđa.
Unsplash
Meteor nije nešto što možete opipati. To je samo svetlosni trag koji nastaje kada zrnce prašine ili neki kamenčić uleti u atmosferu pa se od trenja zapali. Kako ti kamenčići i zrnca prašine jure brzinom od više desetina kilometara u sekundi mogu da prelete čitav nebeski svod pre nego što se ugase.
"Kao što znate, meteori se u narodu zovu 'zvezde padalice'. Ako na brzinu pomislite neku želju dok gledate meteor ona će vam se svakako ispuniti, ali nemojte sa željama preterivati, budite skromni. Tada su šanse za ispunjenje želje veće", dodaje šaljivo Zorkić.
21. decembar – zimski solsticij
Tačno u 16 sati i 59 minuta 21. decembra, Sunce će stići do povratnika – taj trenutak zove se zimski solsticij i tada kod nas na severnoj Zemljinoj hemisferi počeće zima.
Tog dana noć će biti najduža u godini, a obdanica najkraća. Naravno, na južnoj polulopti sve je obrnuto i tamo tog dana počinje leto.
22. decembar – meteorski potočić
Sledećeg dana, 21. decembra, su Ursidi. To je opet pik jednog meteorskog potočića koji nije baš nešto izdašan, ali ako i narednih noći vidite da neki meteor prividno izvire iz sazvežđa Ursa Minor (ili Mali medved), onda je to taj.
"Kažemo da meteori izviru prividno iz nekog sazvežđa zato što to i jeste samo privid. Meteori su atmosferske pojave i nama se samo čini da imaju neke veze sa pojedinim sazvežđem. Po tom sazvežđu meteori dobijaju svoje ime. Inače, zrnca prašine od kojih nastaju meteori potiču uglavnom od kometa, a ponekad i od asteroida. Kada kometa priđe bliže Suncu, onda ona pod uticajem Sunčevog zračenja za sobom pušta oblak gasova i prašine", objašnjava Zorkić.
31. decembar – Nova godina
Decembra 31. tačno u ponoć stići će nova, 2022. godina. Što se neba tiče tog trenutka na njemu se neće ništa posebno desiti i datum dolaska Nove godine nema nikakve veze sa nebeskim pojavama.
Godina 2022. će biti redovna godina. Ona će imati 365 dana, imaće 12 meseci, a februar 28 dana - počeće u subotu i završiće se u subotu. Takvo je pravilo u Gregorijanskom kalendaru da se redovna godina završava onog dana u nedelji kojeg je i počela.
Naredna prestupna godina biće 2024.
Plejade i sazvežđa koje mogu da se uoče golim okom na zimskom nebu
Zimsko doba je vreme kada se odlično vide Plejade. U našem narodu ovo otvoreno jato zvezda zovu Vlašići. Plejade spadaju u najlepše nebeske objekte.
"Ako znate gde da ih tražite, videćete ih i golim okom. Plejade znaju mnogi stari narodi. Njih pominje Hesiod, a i Homer u Odiseji. Pominju se i u Bibliji. Za Plejade znaju i Japanci, samo oni ih zovu Subaru. To je ujedno i naziv japanske marke automobila, a i velike japanske opservatorije na planini Mauna Kea na Havajima", podvlači Zorkić.
Unsplash
Ako pri dobrim osmatračkim uslovima u Plejadama vidite sedam zvezda, verovatno imate oštar vid.
Kada su u pitanju Plejada, važno je pomenuti Orion – gigantsko sazvežđe lako uočljivo na nebu. U njemu su stari Grci videli velikog lovca Oriona koji je proganjao prelepe sestra Plejade. I one, i on su se našli na nebu gde ih i dalje, mada bezuspešno, proganja.
U pojasu Oriona, a to su tri zvezde u sredini, pa malo niže od one prve sa leve strane, nalazi se čuvena maglina Orion. I ona može da se vidi golim okom, ali kao sitna pegica. U toj maglini nalazi se možda i najčuvenije zvezdano "porodilište". Daleko je 1.500 svetlosnih godina od nas.
Takođe, golim okom može da se nazre, u sazvežđu Andromeda, Velka galaksija Andromeda. Nalazi se 2,5 miliona svetlosnih godina daleko od nas, što znači da je sada vidimo onako kako je ona izgledala u vreme kada je živeo čovekov pra-pra predak.
"Dok čovek gleda ovu galaksiju nek ima na umu da ona srlja u susret vratolomnom brzinom od 110 kilometara u sekundi i sudariće se sa našom galaksijom za oko tri milijarde godina", zaključuje naš sagovornik.
Komentari (0)