Zbog klimatskih promena Sahara sve zelenija: Globalno zagrevanje donelo poplave i tamo gde kiša inače retko pada

Nakon dugog sušnog leta, na veliki deo severne polulopte sručile su se poslednjih nedelja velike količine kiše, čak i tamo gde ih retko ima. Sahara, jedno od najsušnijih oblasti na svetu, zahvaljujući obilnim padavinama zelenija je nego prošle godine, a tome u prilog ide i fotografija iz svemira koju je NASA snimila 12. septembra.

Kada se ovogodišnji pejzaž uporedi sa prošlogodišnjim, očigledno je da je došlo do značajnog širenja zelenila severno od ekvatora. 

Ta oblast obično prima veće količine padavina u periodu od jula do septembra, zahvaljujući zapadnoafričkom monsunu, ali je fenomen ove godine pomeren još ka severu.

To znači da su i na jugu Sahare, u delovima Nigerije, Čada, Sudana, pa čak i Libije, olujni oblaci donele veće količine kiše, pa je pustinja dobila između dva i šest puta više padavina, nego što je to uobičajeno.

Postoje dva potencijalna uzroka za ovu čudnu promenu, navodi za CNN Karsten Hauštajn, klimatolog Univerziteta u Lajpcigu.

Smena "el ninja" i "la ninje", uticala je na to koliko će se na sever pomeriti ta zona.

"El ninjo", prirodni klimatski obrazac koji karakterišu više temperature okeana, nego što je to uobičajeno, obično dovodi do suvljih uslova u inače vlažnim područjima zapadne i centralne Afrike. S druge strane, "la ninja" ima suprotan efekat.

Dodatni uticaj ima rast prosečne temperature na svetskom nivou. 

"Intertropska zona konvergencije, koja je razlog za ozelenjavanje Afrike, pomera se severno, kako se planeta zagreva. Barem je to ono što ovaj model sugeriše", objašnjava Hauštajn.

Studija objavljena u časopisu "Nature" ovog juna pokazala je da se zeleni pojas može pomeriti još severnije od ove zone, ukoliko se povećaju vrednosti ugljendioksida u vazduhu.

Razorne posledice

Promena ne utiče samo na izgled pustinje, nego i remeti sezonu uragana na Atlantiku, što je već ostavilo velike posledice na nekoliko afričkih zemalja.

Države koje su ranije dobijale mnogo više kiše, beleže manje padavine, jer se oluje premeštaju ka severu.  Tako su delovi Nigerije i Kameruna, koji su obično pogođeni padavinama od jula do septembra, ove godine u tom periodu dobili između 50 i osamdeset procenata očekivanih količina kiše.

profimedia

S druge strane, dalje ka severu, gde se nalaze obično suvlja područja, količine padavina su učetvorostručene.

Dobar primer je severni deo Čada, koji je deo Sahare. Tu između sredine jula i ranog septembra obično ne padne više od 2,5 cm kiše, a ali je ove godine u tom periodu palo između 7,2 i 20,3 centimetra.

To je dovelo do razornih poplava u državi, u kojima je prema podacima Ujedinjenih nacija, nastradalo najmanje 340 ljudi.

Katastrofalne poplave u Nigeriji takođe su ubile više od 220 osoba i naterale na stotine hiljada ljudi da napuste svoje domove i to u najčešće suvom severnom delu zemlje. Potop je odneo i najmanje 132 života i ugrozio više od 12.000 domova u Sudanu.

Takvi događaji nose na sebi otisak klimatskih promena, tvrdi Hauštajn, koji radi na istraživanju je bi trebalo da utvrdi do koje mere globalno zagrevanje utiče na pojedinačne meteorološke okolnosti.

Kako planeta postaje sve toplija, uskoro će moći da zadrži i više vlage, objašnjava Hauštaj.

"Svaki događaj je pod uticajem klimatskih promena. Čak i kad ne deluje da je poplava direktno izazvana klimatskim promenama, to je postalo vrlo verovatno", dodaje stručnjak.