Naučnici konačno razotkrili uzrok misteriozne pojave koja je prošle godine "tresla" celu planetu Zemlju punih devet dana
Komentari13/09/2024
-13:21
Naučnici su konačno otkrili uzrok misterioznog seizmičkog signala koji je prošle godine "tresao" Zemlju tokom devet uzastopnih dana.
Ispostavilo se da je našu planetu uzdrmao megacunami oslobođen prilikom topljenja jednog glečera u fjordu.
Gigantski talas visine 200 metara udarao je napred-nazad duž Dikson fjorda na istoku Grenlanda tokom devet dana u septembru prošle godine, a taj pokret izazvao je seizmičku aktivnost u kori planete.
Naučnici su u početku bili zbunjeni ovim signalom, ali su zahvaljujući satelitskim i snimcima sa zemlje na posletku utvrdili uzrok ove pojave.
Ispostavilo se da su klimatske promene dovele do topljenja glečera u podnožju planine, što je destabilizovalo tlo i dovelo do klizišta. Otkriće je objavljeno 12. septembra u naučnom časopisu "Science".
"Kada smo se otisnuli u ovu naučnu avanturu, svi su bili intrigirani i niko nije imao ni najbližu predstavu o tome šta je izazvalo ovaj signal", kaže vođa studije Kristijan Svenevig, geolog Geloškog istraživačkog centra Danske i Grenlanda.
"Sve što smo znali je da je na neki način povezan sa klizištem. Ovu enigmu uspeli smo da rešimo zahvaljujući ogromnom trudu međunarodnih stručnjaka iz mnogih disciplina", dodao je on u saopštenju, prenosi Live Science.
Posledice klimatskih promena
Kada je sistem za seizmički monitoring detektovao aktivnost, dva aspekta tog signala delovala su neobično. Prvo, za razliku od zemljotresa visoke frekvencije, u ovom slučaju vrhunac aktivnosti ponavljao se u razmacima od 92 sekunde, a drugo, to se ponavljalo danima.
Naučnici su ubrzo povezali da postoji mogućnost da je pojavu izazvalo klizište u fjordu, ali im je bilo potrebno kombinovano merenje niza faktora sa terena, ali i pribavljanje satelitskih snimaka i modela koje je izradio superkompjuter, kako bi sa sigurnošću mogli da tvrde o čemu se radi.
Njihovo istraživanje otkrilo je da je ogromno klizište verovatno izazvalo cunami talas koji se kretao napred-nazad duž uskog fjorda, što je fenomen poznat kao seš.
"Bilo je vrlo zahtevno napraviti tačnu kompjutersku simulaciju tako trajnog cunamija", kaže koautorka studije Elis Gabrijel, seizmološkinja Univerziteta u Kaliforniji u San Dijegu.
Klizište koje je izazvalo džinovski cunami posledica je klimatskih promena, tvrde istraživači, budući da je u ovom slučaju topljenje glečera dovelo do pomeranja 25 miliona kubnih metara kamenja i leda (ekvivalentno zapremini oko 10.000 olimpijskih bazena) koji su se urušili u more.
Niko nije povređen prilikom ovog događaja, ali je talas uništio 200.000 dolara vrednu infrastrukturu istraživačke stanice na obližnjem Ela ostrvu.
Istraživači kažu da bi ovakve situacije mogle učestalo da se javljaju u polarim oblastima usled globalnog zagrevanja.
Komentari (0)