Igre 
Samo jedan dan nakon što je zabeležen najtopliji dan u istoriji merenja, rekord je ponovo oboren
Komentari25/07/2024
-11:30
U ponedeljak 22. jula, samo dan nakon što je prosečna globalna temperatura vazduha dostigla rekordnih 17,09 stepeni Celzijusa, prosek je bio 0,06 stepeni topliji.
Klimatska agencija Evropske unije "Kopernikus" ("Copernicus"), koji koristi satelitske podatke, kako bi ažurirao svetske temperature vazduha i mora blisko realnom vremenu, kaže da je reč o preliminarnim vrednostima i da bi konačne brojke mogle malo da odstupaju.
"To je upravo ono za šta je klimatologija rekla da će se dogoditi, ako svet nastavi da sagoreva ugalj, naftu i gas. Biće sve toplije dok ne prestanemo da sagorevamo fosilna goriva i ne dostignemo nultu emisiju", kaže za Science Alert Džojs Kimutai, klimatološkinja Imperijal koledža u Londonu.
Očekivani dnevni rekordi mogli bi da budu oboreni, kako leto dostiže vrhunac u severnoj hemisferi, a planeta trpi neobično dug niz vrelih dana, nakon najtoplije godine u istoriji merenja.
U utorak su temperature blago pale, ali se očekuju i buduće fluktuacije.
Globalno zagrevanje izaziva duže, snažnije i češće ekstremne meteorološke događaje, a ovu godinu obeležio je niz katastrofalnih incidenata širom planete.
Tanjug/AP
Rekordne vreline pogodile su Aziju, Severnu Ameriku i Evropu, gde toplotni talas i divlji požari uništavaju dragoceno rastinje, koje je od ključnog značaja za regulisanje temperature u blizini tla.
Povezane vesti
Požari su pogodili čak i Arktik, koji se zagreva brže od bilo kog dela planete, a zimske temperature iznad normalnih vrednosti, zabeležene su čak i na Antarktiku.
Iz "Kopernikusa" kažu da ih manje zabrinjava obaranje dnevnih temperaturnih rekorda, koliko nikad ranije zabeležen širi obrazac zagrevanja.
Svakog meseca od juna 2023. oboren je temperaturni rekord u odnosu na isti mesec prethodnih godina, što nikad ranije nije bio slučaj. Temperature koje su u nedelju i ponedeljak samo malo prevazišle rekord iz jula 2023, zapravo su značajno više od ranijeg rekorda, postavljenog u avgustu 2016. kada je prosek iznosio 16,8 stepeni Celzijusa.
"Kopernikus" kaže da je taj rekord oboren 57 puta od jula 2023. odnosno u vreme kada su temperature počele kontinuirano da rastu i da su sada u, kako naučnici kažu, na neistraženoj teritoriji.
"Često upotrebljavan termin 'bez presedana' više ne opisuje užasne temperature koje smo iskusili", kaže Kristina Figeres, bivša načelnica tela za klimatske promene u Ujedinjenim nacijama.
Povezane vesti
"Kopernikus" merenja sežu do 1940. ali drugi izvori klimatskih podataka, poput godova drveta, dubljih slojeva leda i skeleta korala omogućavaju naučnicima da prošire svoje razumevanje o klimatskim promenama, iz dokaza iz dalje prošlosti.
Na osnovu toga, kažu da je period u kom živimo verovatno najtopliji u poslednjih 100.000 godina, odnosno od početka poslednjeg ledenog doba.
Sagorevanje fosilnih goriva je primarni pokretač klimatskih promena, a emisije gasova izazivača efekta staklene bašte i dalje rastu, uprkos tome što se većina zemalja obezala da ih smanji.
Iz "Kopernikusa" su u utorak poručili da bi 2024. mogla da prevaziđe 2023, kao najtoplija godina u istoriji merenja, ali da je prerano da se takva predviđanja iznesu sa sigurnošću.
Komentari (0)