Da li Srbija upravo prolazi kroz najintenzivniji toplotni talas u istoriji merenja?

Dugotrajni, žestoki toplotni talas hara našom zemljom preko nedelju dana unazad. Slično je i u ostatku Balkana, pa čak i širom Evrope, pokazuje mapa sa grčkog sajta Climatebook.

Ali izgleda da smo se, u ovom naletu letnjih vrućina, mi našli na posebno ozbiljnom udaru.

Naime, pomenuta mapa, zasnovana na podacima Službe za klimatske promene "Kopernikus", takođe otkriva da se u najvećem delu Srbije mere – ili očekuju – temperature koje su za između osam i 14 Celzijusa više od normale (1991-2020). 

Ovo nam potvrđuje i nedeljni bilten Repubilčkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) koji sadrži pregled vremenskih prilika od 8. do 14. jula.

Kako se navodi, maksimalna dnevna temperatura bila je znatno iznad prosečnih vrednosti, a najveće odstupanje od čak 9,4 ºС registrovano je u Ćupriji. Ovaj grad doživeo je i najvišu temperaturu tokom posmatranog perioda – u nedelju, 14. jula, bilo je čak 41 ºС.

Tanjug/Jovana Kulašević

U većini mesta, u toku čitave sedmice, trajao je toplotni talas koji je prouzrokovao i sedam letnjih dana tokom kojih temperature premašuju 25 ºС, dok su na Kopaoniku zabeležena dva letnja dana. Kada je reč o onim toplijim danima – tropskim, preko 30 ºС – bilo ih je isto sedam sa izuzetkom planinskih predela gde ih je bilo između 0 (Kopaonik) i pet (Sjenica).

Mesec za nama bio je najtopliji jun u protekle 73 godine u Srbiji, a postoji visoka verovatnoća da se i tekući mesec plasira kao najtopliji jul u evidenciji Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ).

Ali ne samo to… 

U svetlu vrućina, veliki je potencijal da jul obeleži „najintenzivniji toplotni talas u istoriji merenja u našoj zemlji”, ističe meteorolog Slobodan Sovilj iz RHMZ-a na društvenoj platformi LinkedIn.

Kako on piše, u petak, 12. jula, dnevni rekordi pali su na čak 25 od ukupno 28 glavnih meteoroloških stanica, a dan kasnije nove rekordne vrednosti postavljene su na dvadeset jednoj stanici.

Prema merenjima sa sajta Weather & Climate, svakog dana od 6. do 14. jula, živa u termometru u Beogradu sezala je iznad tridesetog podeljka. Tako je bilo i 15. jula, kada je temperatura u trenutku pisanja teksta iznosila 35 °С.

Samim tim, bio je to deseti tropski dan u našem glavnom gradu, za skoro šest Celzijusa topliji od tridesetogodišnjeg proseka dnevne maksimalne julske temperature (29,3 °С).

Tanjug/Vladimir Sporčić

Najviša izmerena temperatura u Beogradu (Vračar) do sada je 43,6 °С koliko je bilo 24. jula 2007. Dok je najduži niz tropskih dana osmotren od 24. jula do 13. avgusta 1994. (21 dan) sa prosečnom maksimalnom temperaturom od 33,4 °С, naglašava Slobodan Sovilj.

Vrućine ne jenjavaju ni tokom noći, tako da je, prema objavi meteorologa na LinkedInu, noć između subote i nedelje (12. na 13. jul), osim u urbanim sredinama, bila tropska (20+ °С) i u planinama – minimalna dnevna temperatura iznosila je 20,2 °С na Zlatiboru i 22,5 °С na Crnom Vrhu.

"U literaturi se nailazi i na pojam ‘ekvatorijalnih noći’ kada minimalna temperatura ne pada ispod 25 °C", objašnjava Slobodan Sovilj iz RHMZ-a.

"Upravo takva je bila na području Beograda (Surčin 25,6 °C, Vračar 27,3 °C), dok je još manje uobičajan izraz ‘hellish night’ ili ‘paklena noć’ kada je temperatura sve vreme iznad 30 °C. Zbog pojačanog jugoistočnog vetra i to je osmotreno, ali samo na krajnjem jugoistoku Banata – u Vršcu je minimalna temperatura bila čak 30,6 °C", dodaje on. 

Danas nas širom Srbije očekuju temperature oko 40 °C, a u drugoj polovini nedelje, RHMZ prognozira blagi pad temperatura. One će se kretati u intervalu od 32 do 37 °С.

Između 1961. i 1990. kod nas se u proseku dešavalo 0,7 toplotnih talasa u godini.

Danas, u Srbiji promenjene klime, ovaj podatak zvuči kao zaista davna prošlost. Naime, u poslednjoj deceniji broj toplotnih talasa porastao je na čak četiri godišnje.

Ove godine, samo tokom juna i jula, pogodilo nas je (računajući i aktuelni) tri, a toplotni talasi dešavali su se i u ranijim mesecima.

Samim tim, u svetlu klimatskih promena, naleti ekstremne toplote u Srbiji tokom 2024. učestaliji su i od relativno skorog proseka između 2011. i 2020.

Podsećamo, u jeku vrućina, trebalo bi da unosite dosta tečnosti, izbegavate izlaske napolje u najtoplijem delu dana i da pratite ostale savete lekara.

Kako da znamo koliko su opasne vrućine po naše zdravlje?

O ozbiljnosti zdravstvenih rizika možete se informisati na ovoj mapi, kojom je obuhvaćen ceo evropski kontinent.

Prema poslednjim podacima, stanovništvo većinskog dela Srbije nalazi se u visokom i ekstremnom riziku od vrućina. To su najviši stepeni upozorenja koji se obeležavaju crvenom i ljubičastom bojom.

Tekst je preuzet sa portala klima101.rs.