Zabrinjavajuće otkriće o Crvenoj listi: Hiljadama biljnih i životinjskih vrsta u Evropi preti istrebljenje

Od 14.669 vrsta biljaka i životinja koje nastanjuju Evropu, uvrštenih na Crvenu listu ugroženih vrsta Međunarodne unije za zaštitu prirode, jedna petina je u riziku od istrebljenja, pokazala je nova analiza.

Istraživači su takođe utvrdili da su najveća pretnja padu biodiverziteta u Evropi promene u upotrebi poljoprivrednog zemljišta, zbog čega divlji svet gubi prirodno stanište i troše se biološki resursi, pokazala je studija objavljena u sredu u časopisu "Plos One".

"Mislili smo da bi bilo dobro da kombinujemo sve ove podatke i vidimo koje su glavne pretnje, gde su regioni u kojima se javljaju najugroženije vrste, jer samo ako znamo pretnje, možemo nešto da uradimo povodom toga", rekao je vođa studije Aksel Hohkirh, šef odeljenja za ekologiju u Nacionalnom muzeju prirodne istorije u Luksemburgu.

Crvena lista Međunarodne unije za zaštitu prirode smatra se najsveobuhvatnijim svetskim izvorom podataka o ugroženim vrstama, a najviše informacija ima Evropi. Više hiljada vrsta na Starom kontinentu koje se nalaze na Crvenoj listi čini gotovo 10 procenata biodiverziteta Evrope, pokazuje studija.

Tanjug/AP/Carolyn Kaster

Indeks deli vrste u pet kategorija - od najmanje ugroženih do istrebljenih, a otkriveno je da je 19 procenata sa Crvene liste kada je reč o evropskim vrstama u "riziku od istrebljenja", od čega je 27 posto biljaka, 24 posto beskičmenjaka i 18 posto kičmenjaka.

"Jedno od najzanimljivijih otkrića je da su biljke i beskičmenjaci ugroženiji od kičmenjaka", rekao je za CNN Gerardo Sebalos, profesor Instituta za ekologiju Nacionalnog autonomnog univerziteta u Meksiku i jedan od vodećih svetskih ekologa.

Velika pretnja evropskom biodiverzitetu

Pored korišćenja poljoprivrednog zemljišta, analiza je otkrila još nekoliko velikih pretnji evropskom biodiverzitetu, uključujući zagađenje, klimatske promene, invazivne vrste i stambeni i komercijalni razvoj.

"Poljoprivreda prvenstveno ugrožava biodiverzitet kroz širenje u prirodna staništa i povećanje produktivnosti. Problem je u tome što ne možemo istovremeno da smanjimo ekspanziju i intenziviranje, jer će bi to smanjilo količinu proizvedene hrane", kaže za CNN dr Dejvid Vilijams, profesor održivosti i životne sredine na Univerzitetu u Lidsu u Velikoj Britaniji.

"Pa šta bi onda Evropa trebalo da uradi? Kako da očuvamo biodiverzitet regiona, a da jednostavno ne odbacimo troškove biodiverziteta naše proizvodnje hrane? To je vrlo jasno sledeće pitanje", rekao je on. 

Vilijams je, inače, bio autor studije iz 2020. koja je otkrila da bi skoro 90 procenata kopnenih životinja moglo da izgubi stanište do 2050. upravo zbog širenja poljoprivrednih površina.

Hochkirch je rekao da se nada da će analiza podstaći dalje akcije očuvanja insekata i drugih ugroženih vrsta u Evropi.