Unutrašnjost Crvene planete ipak nije sasvim "mrtva": Pronađen uzrok najsnažnijeg zabeleženog "marsotresa" u istoriji
Komentari24/10/2023
-20:39
Naučnici veruju da su pronašli izvor najvećeg detektovanog seizmičkog potresa na Marsu magnitude 4,7 stepeni Rihterove skale.
U početku su mislili da je ovaj "marsotres" izazvan udarom meteora, ali su ispitivanjem podataka koje su prikupili sateliti iz orbite Marsa zaključili da je reč o tektonskoj aktivnosti Crvene planete.
Istraživanje je važno zbog budućih planova o kolonizaciji Marsa i pronalaženje bezbednih zona za sletanje, ali i život.
Potraga za izvorom "marsotresa" koji je trajao punih šest sati započeta je čim ga je registrovao InSight lender 4. maja prošle godine. Pošto je u prvi mah primljeni signal bio sličan ranije detektovanom udaru meteora, istraživači su verovali da je po sredi sličan događaj, pa su krenuli u potragu za udarnim kraterom.
Bio je to najverovatnije prvi put da sve misije u orbiti Marsa sarađuju na istom projektu. Uključile su se svemirske agencije Evrope, Kine, Indije i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a potragu je predvodio Univerzitet Oksford. Međutim, krater nije pronađen.
Nakon nekoliko meseci pretraživanja satelitskih podataka, tim je zaključio da je marsotres izazvan tektonskim silama u unutrašnjosti planete.
"I dalje verujemo da Mars nema aktivne tektonske ploče, tako da je ovaj događaj najverovatnije izazvalo otpuštanje napetosti unutar kore Marsa", rekao je za Euronews vođa studije dr Bendžamin Fernando sa Univerziteta u Oksfordu.
"Ta napetost je posledica milijardi godina evolucije, usled toga što se različiti delovi planete hlade i smanjuju različitim tempom", dodao je stručnjak.
On je istakao da istraživači još ne razumeju u potpunosti zašto neke oblasti trpe veći stres od drugih, a nadaju se da će prikupiti dovoljno informacija, kako bi otkrili "gde je za ljude bezbedno da žive na Marsu, a koje delove bi trebalo da izbegavaju".
U studiji objavljenoj u naučnom časopisu "Geophysical Research Letters" istraživači zaključuju da je Mars seizmički aktivniji nego što se ranije mislilo.
"Ovaj eksperiment pokazuje koliko je važno održavati raznovrstan set instrumenata na Marsu i drago nam je što smo odigrali svoju ulogu u kompletiranju multiinstrumentalnog i međunarodnog pristupa ovoj studiji", rekla je dr Danijela Tirš, naučni koordinator tima za stereo kameru visoke rezolucije na Mars Express letelici Evropske svemirske agencije.
Marsotres koji su naučnici proučavali bio je jedan od poslednjih događaja koje je detektovala InSight letelica, pre nego što je njena misija okončana u decembru 2022. godine.
Prema podacma Tehnološkog univerziteta u Mičigenu, potresi na našoj planeti magnitude između 2,5 i 5,4 stepena događaju se oko 500.000 puta godišnje, ali retko izazivaju veliku štetu.
Komentari (0)