Igre 
Srpski naučnici rade na energiji budućnosti: Beograd bi uskoro mogao da dobije prvu vodoničnu stanicu
Komentari21/10/2023
-17:36
Srbija je prva zemlja na Zapadnom Balkanu koje se bavi vodonikom i vodoničnim tehnologijama, a zajedno sa Crnom Gorom i Španijom, jedina u ovom delu Evrope radi na novim načinima skladištenja ovog energenta budućnosti.
Stručnjaci Instituta za nuklearnu energiju "Vinča" eksperimentišu sa nanočesticama napravljenim od plemenitog metala paladijuma, prečnika samo 1,2 nonometra, koje bi mogle jednog dana da postanu jednostavni uređaji za skladištenje vodonika.
Tim povodom je u Privrednoj komori Srbije nedavno održani predavanje i radionice posvećeni energiji vodonika i njegovim kompresorima u organizaciji NATO-a, a u okviru projekta "No-Depedance (Ne-zavisnost) programa "Nauka za mir i bezbednost". NATO je projekat "Razvoj vodoničnih kompresora" finansirao sa 350.000 dolara.
Euronews
Jasmina Grbović Novaković, rukovodilac grupe naučnika iz "Vinče" koji rade na ovom važnom projektu, kaže da su na dobrom putu da obezbede zelenu energiju, ne samo Srbiji nego i čovečanstvu.
"Mi zajedno sa kolegama iz Crne Gore i Španije radimo na istovremenom skladištenju i proizvodnji vodonika u sistemima koji se zovu kompresori. Naša ideja je da dobijemo vodonik koristeći osobine vodonika i hidrida i da različitim kombinacijama dobijemo od 10 bara 100 bara vodonika bez ikakvih pokretnih delova u uređaju", rekla je Grbović Novaković.
Ona je ispričala za Tanjug da je njihovi uređaji biti deo budućih vodoničnih stanica. Trenutno na Balkanu postoji samo jedna i to od samo 100 bara, u Hrvatskoj, a odatle, pa sve do Grčke nema nijedne takve stanice.
"Nama je jako bitno da za godinu ili dve i u Beogradu imamo takvu stanicu", poručila je Grbović Novaković.
Povezane vesti
Skupa tehnologija koja zahteva umrežavanje
Grbović Novaković za Euronews Srbija ističe da masovnoj primeni vodonika i odbacivanju fosilnih goriva prethode velike investicije i umrežavanje stručnjaka iz različitih oblasti.
"Nove tehnologije, koje još uvek nisu zrele, jesu skupe i zahtevaju velike investicije. Evropa u poslednjih desetak godina ulaže velika sredstva, ne samo u istraživanja, već i u infrastrukturu. Primera radi, uloženo je 25 miliona evra u vodoničnu dolinu na području između Slovenije, Hrvatske i Italije. Jedna takva investicija bi trebalo da dođe i kod nas. Naravno, za tu investiciju potrebni su nam i donosioci odluka i istraživači i industrija", rekla je Grbović Novaković za Euronews Srbija.
Doline vodonika su projekti koji objedinjuje nekoliko industrijskih i istraživačkih inicijativa za sprovođenje pilot projekata u celom lancu vrednosti vodonika (proizvodnja, transport, distribucija i krajnja upotreba sa skladištenjem ponekad u mešavina).
Mihajlo Vesović iz Privredne komore Srbije ranije je izjavio da veliki broj država Evropske unije ima svoju strategiju ili mapu puta za upotrebu vodonika.
"To je deo u slagalici koncepta dekarbonizacije i postizanja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Evropa jeste lider u tim projektima, ali ono što je za Srbiju bitno jeste da se i poslovna i naučna zajednica bave tom temom i da je spreman radni nacrt strategije za vodonik. Koncept je bio da bude ukupan deo energetske strategije Srbije. Mi ćemo se boriti da taj radni papir postane zvanična strategija Srbije za budućnost", rekao je Vesović za Tanjug.
Dodao je da je to važno zbog toga što će veliki broj ljudi raditi u vodoničnoj ekonomiji za sledećih 20, 30 godina i veliki deo energije kojom će se snabdevati, pre svega Evropa, preko 20 odsto, biće vodonik.
profimedia
Povezane vesti
"To nije običan vodonik, to je zeleni vodonik koji je klimatski neutralan i koncept čuvanja viška proizvodene električne energije, pre svega iz obnovljivih izvora, poput solarnih panela ili vetrogeneratora. Vodonik daje odgovor šta sa viškom električne energije ako ne možemo da je vratimo u energetski sistem", rekao je Vesović.
Dodao je da PKS radi sa kompanijama i naučno-istraživačkim zajednicama koje su već počele da rade na tu temu, kao i na povezivanju sa njima međunarodnih kompanija i donatora.
Energija budućnosti
Vodonik je čisto gorivo, koje prilikom sagorevanja u gorivnoj ćeliji proizvodi samo vodu. Dobija se iz najrazličitijih resursa, kao što je prirodni gas, nuklearna energija, biomasa i obnovljiva energija sunca i vetra, a može upotrebiti za pogon automobila, za zagrevanje domova, prenosne baterije i u mnoge druge svrhe.
profimedia
Povezane vesti
Upotreba vodonika smatra se važnim korakom u dekarbonizaciji energetskog sistema i smatra se budućnošću energetike.
Evropska unija ima cilj da do kraja 2030. godine ima 100 dolina vodonika, odnosno projekata koji obuhvataju ceo lanac vrednosti vodonika - proizvodnju, transport, distribuciju i krajnju upotrebu.
Nama najbliža dolina vodonika je "Severni Jadran" na području između Slovenije, Hrvatske i Italije, odakle gde ovaj energent trebalo da se koristi u različitim sektorima, posebno u industriji i kopnenom i pomorskom saobraćaju. Ovaj projekat će trajati šest godina, tokom kojih će ključni industrijski igrači iz sve tri zemlje razviti 17 pilot-projekata za proizvodnju više od pet hiljada tona obnovljivog vodonika godišnje.
Očekuje se da će realizacija planiranih inovacionih aktivnosti u zreloj fazi osloboditi više od 300 miliona evra daljih investicija u tehnologije vezane za obnovljivi vodonik. Ove investicije će biti usmerene na povećanje kapaciteta proizvodnje, skladištenja, prenosa i korišćenja vodonika.
Komentari (0)