Misteriozna operacija "Dunavski vilenjak" - potopljena flota od 200 brodova leži na dnu reke kod Prahova i čeka vađenje

Na dnu Dunava u mestu Prahovo, na granici Srbije i Rumunije već 78 godina nalaze se potopljeni nemački brodovi iz Drugog svetskog rata. Ove jeseni trebalo bi da počne njihovo uklanjanje, a iako su tu već skoro osam decenija, retko se pojavljuju na površini vode. Priliku da ih možda po poslednji put vidi i ekskluzivno snimi imala je ekipa Euronews Srbija.

Zbog niskog vodostaja kao na dlanu na površini Dunava pojavio se je jedan od 200 brodova nemačke ratne flote koja kod Prahova potopljena za vreme Drugog svetskog rata, septembra 1944. godine. Da bi se videli ovi brodovi, uz nizak vodostaj, potrebno je i mnogo sreće.

"Ovaj se najviše vidi, on najviše isplivava na površinu i tu niže se pojavljuju još dva ili tri broda i to je to. Ostali su uglavnom uvek ispod vode", kaže alas iz Prahova Igor Škodrić.

Operacija "Dunavski vilenjak" važi za jednu od najmisterioznijih vojnih operacija u Drugom svetskom ratu. Po naredbi nemačkog admirala Ziba potopljena je čitava nemačka crnomorska flota kako ne bi pala u ruke Crvene Armije.

"Za mene kao čoveka koji živi u Prahovu Drugi svetski rat još uvek nije završen. Starijim ljudima koji su to gledali ostala je ružna slika", ističe hroničar Prahova Velimir Miki Trailović.

Brodovi su potapani jedan na drugi kako bi se sprečio plovni put Dunavom. Plovidba ovim delom reke otežana je i danas, a mimoilaženje brodova i barži često traje po dva, tri sata.

Euronews

"Postoji i nekoliko tona eksploziva tamo. Brod u niskom vodostaju kad ide uzvbodno sa dvet plovila sa 15, 16 tona, elise ostvaruju vibracije, mi ne znamo šta može da se desi", ističe kapetan unutrašnje plovidbe Saša Marković.

Uklanjanje brodova trebalo bi da počne na jesen

Nemački brodovi zaustavljaju plovidbu na ovom delu Dunava već 78 godina. Bilo je više pokušaja da se oni izvade, a ukljanjanje bi trebalo da počne ove jeseni. To će biti zahtevan poduhvat za koji će Vlada Srbije izdvojiti 29 miliona evra.

Tender za ovaj posao raspisalo je ministarstvo saobraćaja, a zbog velike količine eksploziva brodovi će se najpre deminirati, a potom vaditi. Cilj je, kako nam kažu u ministasrtvu bezbedna plovidba, koja će dovesti i do turističkog procvata ovog kraja.

"Mi danas imamo procvat razvoja kruzinga na Dunavu, Negotin je ostao izvan tih tokova upravo zbog postojanja tih brodova. Kruzing kompanije zbog neispunjavanja zahteva bezbednosti ne pristaju u Negotinsku krajinu i ceo deo Đerdapa 2 zaobilaze zbog postojanja ozbiljne opasnosti", navodi dr Veljko Kovačević, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe.

Dodaje da je u istoriji bilo pokušaja da se ti brodovi izvade, ali da je onda dolazilo do eksplozija i nekoliko ljudi je poginuli.

Euronews

"Tako da smo morali da sačekamo da svi kao društvo dostignemo određeni nivo razvoja. Danas ga imamo da možemo da kažemo da sa određenim nivoom procenta bezbednosti možemo da realizujemo to kako treba", istakao je Kovačević.

Kako ističe, izvođač radova će morati da istraži teren i da kaže na koji način je najbezbednije vaditi te brodove, da li će morati da se seku i slično.

Euronews

"Ako on utvrdi da ne može drugačije da realizuje vađenje osim da ih seče na delove i da ih tako bezbedno vadi, nećemo ih imati prosto u komadu. Međutim, na zahtev Zavoda za zaštitu spomenika kulture iz Niša mi ćemo, ako izvođač kaže da je to jedini bezbedan način da se realizuje projekat, tako sečene delove deponovati na obalu kako bi arhivari prošli kroz taj materijal videli da li eventualno nešto može da se stavlja pod zaštitu i da se kasnije izlaže", objasnio je pomoćnik ministra.

Arheolozi trraže da se vađenje brodova radi pod nadzorom

Ko god da na tenderu dobije ovaj posao, zbog izuzetnog istorijskog značaja, arheolozi zahtevaju da vađenje brodova bude pod strogim nadzorom stručnjaka.

"Ono što je važno jeste da se svaki segment dokumentuje, da se zna tačno koja je pozicija sa koje je on izvađen da se vidi koji je brod u pitanju i da se pokretan materijal sa tih brodova prikupi i da se vidi šta će se konzervirati", poručuje podvodni arheolog Gordana Karović.

Euronews

Ona je 2006. godina bila član međunarodnog tima koji je obavio preliminarno istraživanje brodova kako bi se procenili rizici vađenja. Za Euronews Srbija objašnjava da se po različitim procenama, između 100, 200, čak i više plovnih objekata nalazi na dnu Dunava, ali napominje da to nisu sve veliki brodovi.

"Na floti nemačkoj koja se povlačila sa Crnog mora i sa donjeg Dunava bilo je i desantnih brodova, desantnih čamaca, bio je veliki broj plovnih objekata", istakla je i dodala da su brodovi potopljeni ne samo da ne bi pali u ruke Crvene armije, već i da bi se zaprečio Dunav i plovni put.

Zanimljivo je da je među potopljenim brodovima i motorni šlep "Uskok" koji je bio vlasništvo jugoslovenske rečne plovidbe.

Zbirka vodnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike

"On je izgrađen 1933. godine i bio je jedan od modernijih brodova jugoslovenske rečne plovidbe. On je 15.aprila 1944. pre zvanične kapitualcije vojske Kraljevine Jugoslavije bio rekviriran kao i sva ostala plovila i Nemci su ga tokom celog rata koristili i uglavnom je bio u reonu Crnog mora. I naravno kada se nemačka flota povlačila, među brodovima je bio i brod Uskok koji je potopljen i koji se nalazi danas na dnu Dunava u našim vodama. On je nama izuzetno dragocen i bilo bi lepo sa njega imati neki element, bronzanu ploču, brodograđevnu ploču ili možda neki element sa njega", kaže Gordana Karović.

Jedinstveni događaj iz Drugog svetskog rata

Objašnjava je teško očekivati da se brodovi mogu sačuvati u celini jer je prošlo mnogo godina i oni su puni mulja i peska. "Oni su u veoma lošem stanju izjedeni korozijom, ali da se delovi mogu sačuvati i reprezentativno prikazati. To je zaista moguće", navela je.

Govoreći o opasnosti vađenja brodova, kaže da ima mnogo eskploziva, jer su brodovi minirani, a ostalo je mnogo neeksplodiranih ubojitih sredstava.

Zbirka vodnog saobraćaja Muzeja nauke i tehnike

"Svakako je opasno pošto nikad ne znate kako će taj eksploziv da reaguje posle 88 godina da li će nešto da se dogodi", rekla je i ukazala na jednu nesreću prilikom vađenja brodova sa rumunske strane pedesetih godina prošlog veka.

Poručuje da bi bila oduševljena kada bi se posao vađena obavio u skladu sa zakonom jer je istorijski značaj veliki.

Euronews

"U pitanju je jedinstveni događaj iz Drugog svetskog rata čak i šire - da se potopi cela jedna flota, to je skoro bez presedana. Tako da je značajan sa tog aspekta i ceo prostor je u stvari ratni memorijal", kaže podvodni arheolog Gordana Karović.

Zavod za zaštitu spomenika kulture Niš je evidentirao deo Dunava na kome se nalaze potopljeni ostaci nemačke flote kao podvodno znamenito mesto, tako da u skladu sa tim, ceo posao treba raditi u skladu sa Zakonom o zaštiti spomenika kulture međutim prostor je i ratni memorijal i samim tim se štiti i po drugom zakonu. a to je zakon o ratnim memorijalima iz 2018. godine.

Sve što se bude pronašlo na ovim brodovima po važećem zakonu pripada kulturnom nasleđu Republike Srbije.