Babin Jar: 80 godina posle nacističkog masakra, duh ovog zločina i dalje progoni Ukrajinu

Oko 34.000 Jevreja je postrojeno i ubijeno u klancu Babin Jar 29. i 30. septembra 1941. godine, u glavnom gradu Ukrajine, Kijevu. U pitanju je jedno od najvećih masovnih ubistava koje su nacisti izvršili tokom Drugog svetskog rata. Ubijeni su zatim su sahranjeni u masovne grobnice, i činilo se da ih je svet zaboravio.

Nakon ovog masovnog ubistva, nacisti su nastavili sa zločinima u Kijevu, a sve ukupno je u Babinom Jaru ubijeno oko 200.000 ljudi, uključujući Jevreje, osobe sa mentalnim problemima i sovjetske zatvorenike.

Mrlja u istoriji velika poput ove se, međutim, ne zaboravlja. Nakon raspada Sovjetskog Saveza, Ukrajina je u Babinom Jaru podigla spomenika, kao opomenu da se prošlost ne ponovi, a predsednik te zemlje, Vladimir Zelenski, položio je venac na spomenik prilikom nedavne ceremonije obeležavanja 80 godina od ovog stradanja.

Tanjug/Ukrainian Presidential Press Office via AP

Anatolij Podolski, direktor ukrajinskog Centra za proučavanje holokausta u Kijevu, rekao je za Euronews da jevrejsko stanovništvo i drugi stradali nisu imali pojma šta će se dogoditi, zbog nedostatka informacija o nacističkim zverstvima i antisemitizmu u tako ranom periodu rata. To je bilo zbog nemačko-sovjetskog pakta o nenapadanju (Molotov-Ribentrop pakta), koji su potpisali nacistička Nemačke i Sovjetski Savez 1939. godine.

"Razgovarao sam sa mnogima iz tog vremena i rekli su mi da takvo nešto nisu očekivali. Tokom nemačke okupacije u Prvom svetskom ratu, mnogi su govorili da se prema njima nije loše postupalo. Upravo zato nisu očekivali da će se ovakva zverstva dogoditi u Drugom svetskom ratu", kaže Podolski, dodajući da Sovjetski Savez nije obavestio lokalno stanovništvo u Kijevu ili Ukrajini o tome šta im se sprema.

Nekoliko ljudi je preživelo

Jedna od preživelih iz klanca Babin Jar bila je Dina Proničeva, kojoj je naređeno da ode u klanac i svuče se pre nego što je streljanje počelo. Ona je izbegla smrt tako što je skočila u klanac i pravila se mrtva. Kada su vojnici nemačke SS divizije krenuli da zatrpavaju grobove, zadržala je dah.

"Svuda unaokolo su stajali fašisti naoružani puškama, ukrajinski policajci i psi spremni da rastrgnu čoveka. Pravila sam se da sam mrtva. Oni koji su poginuli ili bili ranjeni, ležali su ispod mene i na meni. Mnogi su još uvek disali, drugi su stenjali... čula sam dete kako plače i traži majku. Pomislila sam na svoju ćerku kako plače i sama sam počela da plačem", svedočila je ona posle rata.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Kada su je prekrili zemljom, zatvorila je oči kako prašina ne bi ulazila u njih. Kada je pao mrak, polako se iskrala i izašla iz klanca, pazeći da je niko ne vidi. 

Pretpostavlja se da je 29 ljudi preživelo masovna ubistva u Babinom Jaru, a Podolski kaže da sećanja na ovaj zločin i dalje utiču na Jevreje i druge koji žive u Ukrajini. Mnogi koji su pobegli iz svoje domovine, ističe, nikada se nisu vratili.

Jakov Dov Blajh je glavni rabin u Ukrajini i potpredsednik Svetskog jevrejskog kongresa. Rekao je da je sećanje na zločine u Babinom Jaru od velikog značaja za sve.

"Ovo nije samo jevrejska stvar - to je bio zločin protiv čovečnosti. Mogli su to biti lekari, medicinske sestre, inženjeri. Oni su bili ljudi. Ubijeni su jer su bili Jevreji, ali svi moraju da shvate značaj toga, jer je u pitanju mržnja. Brisanje čitave zajednice u dva dana je nešto o čemu je teško pričati, čak i danas, 80 godina kasnije", kaže Blajh.

Borba za istoriju

Ukrajinska vlada planira da izgradi Memorijalni centar holokausta u Kijevu, ali taj predlog u zemlji nema univerzalnu podršku.

Podolski kaže da je izgradnja memorijalnog centra škakljivo pitanje jer Vlada sarađuje sa ruskom organizacijom, dok Blajh kaže da je taj predlog dobar jer će porodice stradalih, ali i ostatak sveta, dobiti "mesto za tugovanje".

"Desetine hiljada je ubijeno. Stotine hiljada ili milioni imaju porodice koje su tamo umrle. Nisu imali gde da idu da se pomole. Stotine hiljada ljudi ostalo je bez nadgrobnih spomenika", rekao je Blajh.

Tanjug/AP Photo/Efrem Lukatsky

Iako je sve Ukrajince podjednako teško pogodio zločin u Babinom Jaru, nisu tako jednoglasni kada se pokrenu neka druga pitanja o Drugom svetskom ratu. Jedno od tih pitanja uključuje i Stepana Banderu, kontroverznu ličnost. 

Heroj ili zločinac?

Ukrajinska vlada razmatra da Banderi dodeli titulu "heroja Ukrajine" jer se borio za nezavisnost ove zemlje tridesetih i četrdesetih godina. Za neke je, međutim, on antisemitski ratni zločinac koji je sarađivao sa nacistima.

Njegov pokret je optužen da je ubio oko 100.000 Jevreja i Poljaka tokom Drugog svetskog rata. Bandera je, međutim, bio u zatvoru nekoliko godina tokom kojih su se ova ubistva događala.

"Moramo biti otvoreni u pogledu naše istorije i uloge ljudi poput Bandere u Drugom svetskom ratu. On je za neke heroj, a mi moramo biti otvoreni u pogledu uloge Ukrajine. Mislim da zverstva u Babinom Jaru, oko kojih smo svi saglasni, mogu biti razlog da se odmaknemo od ukrajinskog nacionalističkog i sovjetskog shvatanja istorije, i da se približimo liberalnijem i otvorenijem razumevanju", rekao je Podolski.

Blajh smatra da Ukrajina mora pronaći način da se nosi sa nasleđem ljudi poput Bandere, ali i da se dosta toga promenilo, i da u ovoj zemlji nema mnogo antisemitizma. Nedavno, Ukrajina je odobrila i novi zakon o zabrani antisemitizma.

"Važno je uspostaviti ravnotežu i razumeti šta je Banderino herojstvo. Moramo da kažemo i da je radio stvari koje nisu bile u redu. Neki od tih heroja su zaista učestvovali u zločinima protiv čovečnosti, a Ukrajina mora da odluči koga hoće za heroje. Važno je sve uzeti u pravi kontekst. Za to su nam potrebni istoričari, koji će objasniti kako, zašto i šta se dogodilo. I na tome Ukrajina radi, ali je neophodno vreme", zaključuje Blajh.