Igre 
Zašto se Sretenje proslavlja kao Dan državnosti Srbije: Praznik u čast Srpske revolucije i rađanja ustavnosti
Komentari14/02/2025
-20:22
Srbija će narednih dana, 15. i 16. februara obeležiti Dan državnosti u znak sećanja na dva važna istorijska događaja - dan kada je na zboru u Orašcu 1804. godine podignut Prvi srpski ustanak i dan kada je u Kragujevcu 1835. godine izdat i zakletvom potvrđen prvi Ustav Knjaževstva Srbije — Sretenjski ustav.
Sretenje je, takođe, važan praznik u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao uspomena na dan kada je Bogorodica prvi put uvela u hram novorođenog Hrista da ga posveti Bogu. Dan, koji kao slavu proslavljaju mnoge srpske porodice, se obeležava tačno 40 dana od Božića.
Dan državnosti Srbije i Prvi srpski ustanak
Upravo na Sretenje 1804. godine Karađorđe je izabran za vođu Prvog srpskog ustanka i to je dan, kada je prema mišljenju mnogih istoričara počela takozvana Srpska revolucija s ciljem oslobađanja Srbije od turske vlasti.
Taj period, koji se završava 1935. godine donošenjem upravo Sretenjskog ustava, istovremeno označava i modernizaciju i preporod u srpskom društvu.
"Posle više vekova nepostojanja srpske države, izgledalo je da je ta naša lađa potonula zauvek. Međutim, baš na Sretenje, 1804. Karađorđe, malo seoski domaćin, a malo više hajduk, očigledno čovek koji je zračio samouverenošću i snagom izabran je za vođu Ustanka. Već tada stvorena je jedna država, koja do duše nije priznata ni od koga", objašnjava za Euronews Srbija istoričar Nebojša Damnjanović.
Euronews Srbija
Ustanak je ugušen 1813. ali ne i ideja o slobodi Srbije.
Drugi srpski ustanak iz 1815. završen je nagodbom u kojoj je uspostavljena dvojna uprava, obezbeđenje od zloupotrebe spahija i drugih turskih činovnika, postavljanje knezova po nahijama, osnovanje Narodne kancelarije u Beogradu… Sve to davalo je Srbima izvesnu samoupravu, koja je omogućavala dalji ekonomsko-društveni i politički razvoj.
Povezane vesti
"Međutim, srpske starešine htele su odmah i da ograniče kneza u njegovoj samovlasti. Tako je došlo do Sretenjske skupštine 1835. godine", kaže Damnjanović.
Sretenje - Dan ustavnosti Srbije
Nakon što je Srbija dobila pravo vlastite unutrašnje uprave, bilo je neophodno da dobije i svoj ustav i zakone. Potreba za tim javila se i u narodu, a naročito među narodnim starešinama, čiji je veliki deo težio tome da se kneževa vlast ograniči.
Damnjanović objašnjava da je knez Miloš po standardima čak i tog vremena bio despot, koji "nije tpeo nikakve institucije".
"Starešine su htele da izbegnu taj apsolutno teško svarljivi Milošev zapovedni način. On je vređao, naređivao da se ljudi batinaju... Primera radi, Đorđe Protić, koji je bio ministar toga doba, po njegovoj zapovedi dobio je batine. Batinati odrasle ljude, pritom obrazovane, obrazovanije od kneza...", kaže istoričar, ukazujući na nemilosrdne metode uspostavljanja autoriteta kojima je pribegavao knez Miloš.
On nije bio raspoložen da prepušta previše vlasti narodu i planirao da odluku o ustavu pomeri nakon svoje posete Carigradu, ali je na inicijativu kneza Milete Radojkovića, u januaru 1935. skupljena grupa pobunjenika sa zahtevom da se Milošu ograniči vlast.
On je na posletku bio primoran da u Kragujevcu, tadašnjoj prestonici Srbije, donese Sretenjski ustav i ustanovi Državni savet. Dimitrije Davidović, knežev sekretar, ranije urednik bečkih Srpskih novina, je sastavio ustav.
Wikipedia.org/Кликери
"Davidović, inače Zemunac, nije ni jednu školu završio, ali je u Austriji počinjao mnoge od njih i pobegao iz nekih nerazjašnjenih razloga u Srbiju. Ipak, za ono vreme i za Srbiju onog doba, bio je prilično obrazovan čovek. On je za veoma kratko vreme napisao Ustav sa 142 člana. On je bio vrlo moderan za to vreme i preuzet iz francuskog, belgijskog i iz ustava nekih nemačkih država", kaže Damnjanović.
Povezane vesti
Sretenjski ustav bio je prvi moderni srpski ustav. U njemu su izražene potrebe srpskog društva: nacionalna emancipacija, razbijanje feudalnih ustanova i autikratske vladavine. Njim vlast podeljena na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, što se i danas smatra standardom demokratije i ustavnosti.
Koliko je takav dokument bio progresivan, govori i to da ni Austrija u to vreme nije imala ustav, a da ga je Rusija prokomentarisala kao "francuski rasad u turskoj šumi".
Kada je srpski izaslanik Mihailo German krajem februara odneo Ustav u Carigrad, turski ministar inostranih poslova je izjavio da je to "zarazitelna konstitucija". Bile su mu problematične i boje na srpskoj zastavi jer su iste kao i na francuskoj.
Povezane vesti
Knez Miloš, jedva je dočekao ovo odbijanje velikih sila, pa je Ustav ukinut već 17. marta 1835. godine, samo mesec dana od donošenja.
Wikipedia.org/Свифт
Ipak, njegovo usvajanje predstavlja jednu značajnu prekretnicu u istoriji Srbije i jedan od razloga zbog kojih je Sretenje danas najbitniji datum u političkom, kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije.
Narodna verovanja na Sretenje
Ipak, taj praznik je u narodu bio značajan i mnogo pre nego što će postati simbol političkog progresa. Verovalo se da se na Sretenje susreću zima i leto i da se u zavisnosti od vremenskih prilika tog dana, može prognozirati dolazak proleća.
Ako jutro bude sunčano, a medvedi se po izlasku iz pećine uplaše svoje senke i vrate u zimski san, veruje se da će zima potrajati još šest nedelja. Ako medved ne vidi svoju senku i izađe iz pećine da traži hranu – može se očekivati skori dolazak proleća.
Unsplash
Jedno od verovanja je i da će se devojke udati baš za onakve muškarce, kakve prve sretnu u sretenjsko jutro.
U crkvenom kalendaru ovaj praznik je obeležen crvenim slovom i važi pravilo da se na taj dan ništa ne radi.
Kako se 2025. godine obeležava Sretenje
Ovo je prva godina da Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju Dan državnosti.
Obeležavanje počinje već danas, kada će pripadnici Garde Vojske Srbije sa platoa Petrovaradinske tvrđave ispaliti 10 počasnih plotuna iz četiri artiljerijska oruđa.
Takođe, pred Palatom Republike u Banjaluci postavljeni su jarboli visine 25 metara na kojima su zastave Srpske i Srbije, kao i ploča sa stihovima Laze Kostića o himni srpske zastave.
Na ploči su uklesani Kostićevi stihovi: "Zastavo moja, zastavo trojna, svijeno srce naroda bojna, zar već u tvojim bojama spava crvena krvca i krvca plava!"
Pošto praznik ove godine "pada" u subotu i nedelju, neradan je i u ponedeljak 17. februar. Više o radnom vremenu institucija i prodavnica tokom praznika, pročitajte u odvojenom tekstu.
google-doodles.fandom.com
Kao i svake godine, Srbiji su Dan državnosti već čestitali mnogi svetski državnici, a ovaj praznik redovno čestita i Google. Na priloženoj slici su neki od "Doodle"-a kojima je do sada obeleženo Sretenje na najvećem veb pretraživaču na svetu.
Komentari (0)