Kako je "Stojadin" postao prvi automobil koji je prešao Nubijsku pustinju: Pola veka ekspedicije Kragujevac-Kilimandžaro

Pre tačno 50 godina tada nova prva jugoslovenska limuzina - "Zastava 101" krenula na put dug 11.000 km od Kragujevca do Kilimandžara. Ta j poduhvat, koji je ostvaren dve godine pre nego što je održan prvi reli Pariz-Dakar, ušao je u istoriju ne samo domaćeg, nego i svetskog automobilizma.

Kako je izgledao put pet novih "Stojadina" kroz afričke pustinje, nepregledne predele, za Euronews Jutro, otkrili su organizator ekspedicije, profesor Milan Rakočević i mehaničar Slobodan Nikolić. 

Rakočević kaže da je sam došao na ideju da sa Zastavinim proizvodom krenu put Afrike, kako bi reklamirali automobil, ali i svoju zemlju. 

"Bio sam odličan drug sa ljudima koji su radili tada u Zastavi i dogovorili smo se da pokušamo da napravimo ekspediciju sa našim automobilima. Zastava je posle imala uspeha u izvozu automobila, naročito u Egiptu, gde je ja mislim, izvezeno nekoliko hiljada automobila", kaže naš sagovornik.

Ekspedicija je imala 11 članova, od kojih je jedan bila žena - Ginka Milinković iz propagandnog odeljenja Zastave.

"Ona se brinula o tome da se ekspedicija odvija po planu, jer su sa nama su bili profesionalni fotografi, profesionalni kamerman i režiser Branko Baletić. Ideja je bila da se napravi dosta propagandnog materijala, što je i učinjeno. Na kraju je zaista taj efekat bio veliki, jer je Zastava godinama posle naše ekspedicije koristila i te fotografije i materijale sa ekspedicije kao propagandni materijal", objašnjava profesor. 

Deo ekipe bio je i iskusni reli vozač i automobilista Branimir Perić Džo i zahvaljujući njegovom iskustvu, tim je uspevao da se snađe na nepristupačnim terenima, u vreme, kada su od uređaja mogli da se oslone samo na kompas.

"Pravili smo plan puta, a da nismo sa sigurnošću mogli znati ni gde sve postoje putevi. Na licu mesta smo videli da u ogromnom delu te rute, puteva uopšte nije ni bilo", objašnjava Rakočević.

"Da sam znao gde sam pošao, ne bi me ni puškom naterali da idem"

Za mehaničara Slobodana Nikolića, koji je održavao "Stojadine" lep deo puta koji ih je vodio kroz Jugoslaviju, Grčku, Sredozemno more i Egipat, naglo je prekinut na granici sa Sudanom.

"Tada da sam znao gde putujem, ne bi me neko naterao ni puškom da idem. Međutim, mi smo se tamo našli i hteli smo da se ta maršruta osvoji. Velikim naporom svih ljudi uspeli smo da prođemo sve te prepreke, a bilo ih je strahovito mnogo", kaže Nikolić za Euronews Srbija, ističući da su imali smo puno sreće

Taj deo puta vodio ih je preko Nubijske pustinje, koja se velikim delom nalazi na teritoriji Sudana. Za prelazak preko bespuća, koja do tada nijedan mali automobil nije prešao, ekipi je bila potrebna posebna dozvola iz Kartuma, jer je Sudan bio u ratu.

Kada su ušli na teritoriju zemlje, komandant garnizona u pograničnoj regiji odmah je kontaktirao prestonicu tražeći dozvolu, ali od centrale danima nije stizao odgovor. Shvativši da gosti gube dragoceno vreme, komandant im je dozvolio da krenu i bez zvanične potvrde. Uveliko su bili u pustinji kada je stigao dopis da im prelaz ipak nije dozvoljen. 

Euronews Srbija

"Uprkos tome, srećom bez ikakvih havarija, stigli smo do Kartuma i to je bila prava senzacija. Tada smo dospeli na njihovu televiziju, jer niko nikada sa malim automobilom nije prošao Nubijsku pustinju. Tako da, umesto da budemo kažnjeni, mi smo postali slavni", kaže Rakočević. 

Kruna ekspedicije

Dolaskom u Keniju, ponovo su došli lepi dani. Kada su se približili Kilimandžaru, ekipa se podelila u dve grupe - jedna je bila zadužena za pravljenje promo fotografija sa manekenkom iz Najrobija, dok je druga krenula put vrha planine sa tanzanijske strane.

Nikolić kaže da je ta deonica nosila svoje izazove.

"To putešestvije je trajalo pet dana. Krenulismo od podnožja gde je večito leto, a kad smo se popeli, tu je bila večita zima. Ja sam imao tu sreću da istaknem zastavu samouprave, tamo na Kilimandžaru, na 6.000 metara. I stvarno, to je bio završni pečat", kaže legendarni mehaničar.

Kroz ovo putovanje "kec" je pokazao izuzetne kvalitete, iako je bio minimalno prepravljan u odnosu na one modele koji su bili u redovnoj prodaji.

"Taj auto, kad ga pogledate odozdo, bio je sav izudaran, kao da ga je neko udarao čekićem, cevi kroz koje je prolazilo gorivo, kočnice... One su udarene, ali nisu polomljene. Opet ponavljam, imali smo sreće", naglašava još jednom Slobodan. 

Kako je ovakav poduhvat pao u zaborav?

Povodom obeležavanja pola veka od polaska ekspedicije Kragujevac – Kilimandžaro, u Skupštini grada Kragujevca sutra će biti održana prigodna svečanost, kojoj će prisustvovati i naši sagovornici. 

Sećanje na ovaj veliki poduhvat čuva i izvanredna monografija "U srcu Afrike" koju potpisuje Rakočević i u kojoj se nalaze živopisne fotografije nastale tokom epskog putovanja.

Ipak, njihov uspeh dugo je bio zaboravljen.

Youtube/Arsa Voja/Screenshot

"Ekspedicija je 1975. i još par godina posle toga, imala svoje mesto u javnosti, a onda je zaboravljena. Jedno 30 godina niko nije znao za nju", kaže Rakočević. 

"Naša ekspedicija je realizovana dve godine pre nego što je počeo da se održava čuveni reli Pariz-Dakar. Dakle, mi smo bili pioniri prolaska kroz pustinju i kroz Afriku. Meni je nejasno kako je to zaboravljeno", objašnjava naš sagovornik. 

Međutim, posle 30 godina kontaktirao ga je novinar Novica Marković, a nakon toga i čuveni televizijski novinar Mirko Alvirović, koji su afričku avanturu Zastave 101 izvukli iz zaborava.

Pitanje šta se dogodilo sa "Stojadinima" koji su bili na legendarnom putovanju za Rakočevića je, kaže, najneprijatnije.

"Oni ne postoje više, a mogao je bar jedan da ostane kao muzejski primerak jer to je ipak, ja mislim, neka tehnička tekovina ove zemlje. Međutim, Takva je bila klima, kažu ovi ljudi iz Zastave", kaže naš sagovornik.

Ipak, oni su sačuvani u njegovoj monografiji, "U srcu Afrike" i pola veka nakon istorijske misije u svetu automobilizma.