Reflektor

Kostimografkinja "Nečiste krvi" Marina Vukasović Medenica: Kostimi oslikavaju i status u društvu

Komentari

Autor: Tanjug

12/12/2021

-

13:43

Kostimografkinja "Nečiste krvi" Marina Vukasović Medenica: Kostimi oslikavaju i status u društvu
Marina Vukasović Medenica - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević

veličina teksta

Aa Aa

Kostimografkinja Marina Vukasović Medenica ističe da su film i serija "Nečista krv", čija se radnja dešava polovinom 19. veka u Vranju, za nju bili "inspirativna tema i ozbiljan zadatak", te da nije pročitala bolji od scenarija kog je pre nekoliko decenija napisao Vojislav Nanović, na osnovu dela Bore Stankovića.

"Opisi tkanine, odeće, nakita, figura to je zaista fantastično i malo me uhvatila trema kako to prevesti na savremeni likovni jezik, obzirom da smo umetnici ovoga doba i da sagledavamo teme iz ovog ugla", rekla je Vukasović Medenica.

U pristupu radu na ostvarenju čiji je reditelj Milutin Petrović, Vukasović Medenici su koristili "izvanredni primerci" iz Etnografskog muzeja, pisani izvori koji su bili važni da saznaju "mnoge stvari koje se ne mogu okom primetiti, zbog čega je nastao neki obrazac odevanja, uzroci i posledice", i crno-bele fotografije.

"Trebalo je prosejati sve informacije kroz savremeni pogled na sve likove, a da ostanu Borini", rekla je kostimografkinja.

Tanjug

Uporedo sa nedavnim početkom emitovanja deset nastavaka "Nečiste krvi" deo kostima je izložen u Galeriji RTS-a u Beogradu do 15. januara, a Vukasović Medenica je "napravila odabir glavnih karaktera i članova porodice Hadži Trifuna ne bi ili tim kostimima oslikala ono što je bio obrazac odevanja kod žena i muškaraca iz bogate porodice".

"Tačno se znalo da muškarac i žena moraju da se pojave u javnosti prema usvojenom obrazcu po svom statusu u društvu. Žena je u susretima sa Turcima morala da pokriva lice. Turkinje su tražile da Srpkinje pokrivaju ne samo lice nego veći deo odeće, jer su se Srpkinje oblačile i ponašale bogatije nego Turkinje", primetila je kostimografkinja.

Prema njenim rečima, znalo se kako bogat muškarac treba da izgleda, "kakvo mu je oglavlje, šta obuva, šta ima od nakita", dok se siromašnije stanovništvo iz vranja i okoline tradicionalnije oblačilo, mada je i tu "bilo pet različitih vrsta nošnji", što je bilo "vrlo bogato polje za istraživanje".

"Treba odabrati šta je tu specifično, šta se poklapa sa nekim predstavnicima drugih naroda i religija. Mora o svemu da se vodi računa. Žene koje su nosile narodnu nošnju nisu pokrivale lica u suretu sa Turcima, samo one koje su nosile gradski kostim", istakla je Vukasović Medenica.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Kultura

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara
Aktuelno iz kulture

Najskuplja voćka u istoriji: Kontroverzna instalacija sa bananom zalepljenom za zid prodata za preko šest miliona dolara

Konceptualno delo Mauricija Katelana kupio je kineski investitor u kriptovalute Džastin San za četiri puta veći iznos od procenjenog.

21/11/2024

10:43

pročitaj celu vest
"Virdžina" u novom ruhu: Digitalno restauriran kultni film Srđana Karanovića o devojčici koja je odrastala kao dečak