Ikonostas Pazarske crkve u Pirotu dobija novi sjaj: Privodi se kraju restauracija remek-dela iz 19. veka

Ikonostas u Pazarskoj crkvi u centru Pirota, jedan od najlepših u Srbiji, uspešno se restaurira, a taj posao poveren je stručnjacima Narodnog muzeja iz Beograda koji su već obnovili dve trećine površine. Reč je o umetničkom delu nastalom u periodu između 1843. do 1849. godine koje je koštalo sedam kilograma zlata, prikupljenog od Piroćanaca u vidu dobrovoljnih priloga.

Restauracija ikonostasa radi se četiri godine, a očekuje se da kompletno bude završena do kraja naredne godine.

Restaurator Narodnog muzeja iz Beograda, Aleksandar Cvijetinović izjavio je za Tanjug da je danas završena montaža takozvane druge zone, odnosno druge trećine ikonostasa, čija je umetnička vrednost ogromna, pre svega duboreznih elemenata. 

Tanjug/Aleksandar Ćirić

"Slikarstvo je jako lepo, pogotovu posle konzervatorskih radova kada se može videti u punom sjaju, vidi se i to majstorstvo koje ranije nije moglo da se vidi preko prljavština koje su se decenijama i vekovima gomilale. Svaki deo ikonostasa sada nekako blista, pogotovu ova druga zona, koja je sada završena i koja je izuzetno očuvana i sada izgleda onako kako je izgledala i kada je nastala", navodi Cvijetinović.

Ono što daje posebnu lepotu ikonostasu je činjenica da je na njemu radilo više umetničkih radionica, od kojih je svaka ostavila svoj trag.

"Ikonostas je nastao 1843. godine. Radio se u više faza do 1849. godine. Radio je više radionica, čuveni majstori iz Samokova su radili duborezne elemente, svaka umetnička radionica je ostavila svoj trag", priča Cvijetinović.

Prema njegovim rečima, najlepši deo ikonostasa su dveri, odnosno vrata kroz koja svetštenik ulazi i izlazi među vernike za vreme verskih obreda. 

"To je sam vrh umetnosti, pozlata je bila vrhunska, ikone su izuzetno lepo slikane. Sam proces restauracije dveri je vrlo zahtevan. Uradili smo preko 300 nedostajućih elemenata, floralni elementi, razne vrste listića, sada ide faza pozlaćivanja i očekujemo da dveri vrlo brzo budu gotove", navodi Cvijetinović.

Posao restauracije ikonostasa širokog 14 i visokog pet metara izuzetno je zahtevan.

"Svi procesi u konzervaciji su vrlo zahtevni, ikonostas je bio u vrlo lošem stanju i ovo je bio poslednji čas da se nešto preduzme, da ga sačuvamo od potpunog raspadanja", zaključuje stručnjak.

On dodaje da su dve trećine ikonostasa restaurisane, a ostala je takozvana prva zona, deo koji je najbliže zemlji, koji je pretpeo najviše oštećenja.

Tanjug/Aleksandar Ćirić

"Ima jako puno nedostajućih duboreznih elemenata i tu će biti mnogo posla", kaže Cvijetinović.

Predsednik Crkvene opštine Pirot Dragan Krasić kazao je Tanjugu da je ostala da se uradi još jedna trećina posla, ali da je to ujedno i najzahtevniji poduhvat.

"Ta prva zona ikonostasa je vekovima bila dostupna sveštenicima i građanstvu, pa je i najviše oštećena, a gorela je i u jednom požaru koji je izbio 1850. godine", kaže Krasić.

Prema njegovim rečima, ikonostas su radili majstori Samokovske škole, koja je u vreme izgradnje tada bila najcenjenije.

"U knjigama je ostalo zabeleženo da je njegova izrada plaćena sa sedam kilograma zlata, prikupljenog od Piroćanaca. Tada je to bilo izuzetno skupo, a i ovo što sada radimo izuzetno je skupo", rekao je Krasić.

Restauraciju ikonostasa najvećim delom finansirala je Gradska uprava Pirot, a za završetak posla, osim pomoći Grada, neophodno je da se uključe i firme, ali i svi pojedinci koji žele da pomognu da se restauracija ovog bisera Pirota, uspešno privede kraju.