Igre 
"Unutar genijalnog uma": Veštačka inteligencija kroz ogromnu digitalnu izložbu podučava o delima Leonarda da Vinčija
Komentari04/08/2023
-20:37
Šta nas veštačka inteligencija može naučiti o renesansnom multitalentovanom genijalcu Leonardu da Vinčiju? Ako je suditi po novoj onlajn retrospektivi na Google Arts and Culture sajtu, koji je delo mašinskog učenja - mnogo toga.
Velika onlajn izložba nazvana "Unutar genijalnog uma" (Inside a Genius Mind) rezultat je saradnje 28 institucija iz celog sveta, čiji je kustos stručnjak za Leonardov život i delo, istoričar umetnosti Martir Kemp. On obuhata 3.000 crteža, uključujući 1.119 strana čuvenog Atlantskog kodeksa, dvanaestomnog skupa nacrta i spisa velikog majstora.
Više od petsto godina nakon njegove smrti, sadržaj krhkih rukopisa, koje je šira javnost retko imala priliku da vidi, sada su dostupni u okviru te retrospektive, ali mnogo preglednije, po temama.
Google tim koristio je mašinsko učenje da sortira Leonardove beleške i nacrte. Reč je o ogromnom poduhvatu koji je uključivao blisku saradnju sa nekoliko muzeja u Poljskoj, Italiji i Francuskoj. U nekim institucijama Google je skenirao sve crteže. Takođe su digitalizovane Leonardove slike na plafonu Sale delle Asse, u dvorcu Sforca u Milanu, koja je od 2012. zatvorena zbog renoviranja.
profimedia
Onlajn izložba uključuje i impresivne 3D modele i animacije nekih od najznačajnijih Leonardovih izuma, kao što su leteće mašine, a zauzvrat će ih muzeji koji su sarađivali na projektu koristiti za interaktivne postavke u budućnosti.
Dostigao majstorstvo u svemu čega se dotakao
Leonardo da Vinči rođen je 1452. kao vanbračno dete, a njegova majka udala se nedugo nakon njegovog dolaska na svet. Iako je dobio osnovna znanja iz pisanja, čitanja i računanja, nije imao nikakvo formalno obrazovanje, a latinski jezik, koji je bio glavni akademski jezik tog vremena, naučio je sam, kao i sva ostala važna napredna znanja iz oblasti prirodnih nauka.
Njegova žeđ za znanjem toliko je rasla, da je slikajući portrete poželeo da izuči i ljudsku anatomiju. Pošto nije bio zadovoljan studijama koje su bile dostupne u tom periodu, sam je izveo više od 30 seciranja ljudskih tela u bolnicama u Milanu, Firenci i Rimu.
profimedia
Povezane vesti
Toliko je zavoleo anatomiju, da se njom bavio i nezavisno od slikanja i dao neprocenjiv doprinos nauci svojim skicama mozga, srca i pluća, kao i opisima njihovog funkcionisanja.
Prema pisanju najpoznatijeg biografa renesansnih majstora Đorđa Vazarija, Leonardo je divno pevao, a umeo je da svira liru i pisao je muzičke kompozicije. Čak je konstruisao srebrnu liru u obliku konjske glave i kasnije je poklonio Ludoviku Sforci, Milanskom vojvodi.
Čezare Bordžija, sin pape Aleksandra VI, zaposlio ga je kao vojnog arhitektu i inženjera, pa je proveo deset meseci putujući teritorijama koje su bile pod upravom te moćne porodice, praveći planove grada i topografske mape.
Ispred svog vremena
Leonardo je među najvećim slikarima u istoriji umetnosti i često se smatra osnivačem visoke renesanse. Uprkos tome što je imao mnogo izgubljenih dela i manje od 25 pripisanih velikih dela — uključujući brojna nedovršena dela — stvorio je neke od najuticajnijih slika u zapadnoj umetnosti. Mona Liza, njegovo je najpoznatije delo i često se smatra najpoznatijom slikom na svetu. Tajna večera je najreprodukovanija religiozna slika svih vremena, a njegov crtež Vitruvijevog čoveka takođe se smatra kulturnom ikonom. Godine 2017, "Salvator Mundi", koji se u celini ili delimično pripisuje Leonardu, je prodat na aukciji za 450,3 miliona dolara, postavljajući novi rekord za najskuplju sliku ikada prodatu na javnoj aukciji.
profimedia
Poštovan zbog svoje tehnološke genijalnosti, konceptualizovao je leteće mašine, vrstu oklopnog borbenog vozila, koncentrisanu solarnu energiju, mašinu za dodavanje i dvostruki trup. Relativno malo njegovih dizajna je napravljeno ili čak izvodljivo tokom njegovog života, pošto su savremeni naučni pristupi metalurgiji i inženjerstvu bili tek u povojima tokom renesanse. Neki od njegovih manjih izuma, međutim, ušli su u svet proizvodnje nenajavljeno, kao što su automatizovano namatanje kalule i mašina za ispitivanje zatezne čvrstoće žice. Napravio je značajna otkrića u anatomiji, građevinarstvu, hidrodinamici, geologiji, optici i tribologiji, ali nije objavio svoja otkrića i oni su imali mali ili nikakav direktan uticaj na kasniju nauku.
Poslednje godine proveo je u blizini Ambroaza, gde je dizajnirao palatu u Romorantinu. Tu je i umro u 67. godini života, najverovatnije od moždanog udara. Prema njegovoj želji, posmrtni ostaci su položeni u crkvi dvorca Amboaza, maja 1519. godine. Međutim, usled turbulentnih godina u Francuskoj u drugoj polovini 16. veka, kapela je srušena, a podaci o tačnoj lokaciji groba Leonarda da Vinčija su izgubljeni.
Iskopavanja na ovom lokalitetu počela su 1863. godine, a na tom mestu pronađen je skelet sa francuskim i italijanskim novčićima, koji su bili u upotrebi za vreme vladavine kralja Fransoa I od Francuske što je dalo nadu da je reč o Leonardovim ostacima. Ipak, nagađanja nikada nisu i zvanično potvrđena.
Povezane vesti
Komentari (0)