Igre 
Išaran spomenik knezu Mihailu, žvrljotine na freskama u Žiči: "Ne sećam se da je neko odgovarao za skrnavljenje"
Komentari23/07/2023
-16:00
Dok je celi svet brujao o turistima koji su urezivali svoja imena na zidove Koloseuma, u Srbiji su nepoznati počinioci sprejem šarali spomenik knezu Mihailu na Trgu Republike u Beogradu, a internetom su kružile slike freski iz manastira Žiča i čuvene Trajanove table na kojima su svoj trag ostavili vandali.
Međutim, za razliku od onih koji su nasrnuli na jedan od najznačajnijih istorijskih spomenika u Italiji, u Srbiji se retko saznaju imena onih koji na takav način oštećuju značajne spomenike. Estela Radonjić Živkov konzervator-savetnik iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture za Euronews Srbija kaže da ni sama ne može da se seti mnogo primera kada je neko odgovarao za neko skrnavljenje.
"Trenutno vodimo dva spora - jedan je na nivou suđenja - tu je došlo do krađe nadgrobnih spomenika u selu Rajac u Negotinskoj krajini, a drugi je skrnavljenje Latinske crkve, arheološkog lokaliteta kod Novog Pazara. Znam da su i drugi lokalni zavodi pokretali postupke, međutim, svi oni dugo traju. Primera radi, krađa nadgrobnih spomenika u Rajcu dogodila se pre četiri godine", objašnjava Radonjić Živkov.
Fonet/Marko Dragoslavić
Naša sagovornica ističe da je važno razlikovati različite vrste spomenika. Na primer, javni spomenici, kakav je spomenik knezu Mihailu nije prepoznat kao spomenik kulture i zato je u nadležnosti opštine na čijoj se teritoriji nalazi.
"Za brigu o nepokretnim kulturnim dobrima zadužene su ustanove zaštite, odnosno zavodi za zaštitu spomenika i Ministarstvo kulture. Pored Zakona o kulturnim dobrima koji se bavi ovim spomenicima, postoji i Zakon o ratnim memorijalima koji tretira spomenike koji su podignuti povodom nekog događaja, na primer, u Prvom i Drugom svetskom ratu. Za njih je zaduženo Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a na osnovu tog zakona, o njima se staraju zavodi", objašnjava Estela Radonjić Živkov.
Ona kaže da su najčešća namerna oštećenja na spomenicima ispisivanje grafita, ali i krađa bista, ploča od bronze ili drugih metala, što nikada ne može da se sanira.
"Farba na neki način može da se očisti, mada ne uvek u potpunosti, ali kod urezivanja, rušenja, iskopavanja, tu nema popravke", ističe naša sagovornica.
Povezane vesti
Tužna slika ižvrljanih freski u Žiči
Kada se internetom nedavno proširila slika išaranog spomenika knezu Mihailu, mnogi su se nadovezali i objavili slike ižvrljanih fresaka u manastiru Žiča, koji predstavlja kulturni spomenik od izuzetnog značaja i stoga je pod zaštitom Republičkog zavoda.
Prinskrin/Youtube/Portal Krug
Međutim, Estela Radonjić Živkov kaže da te žvrljotine verovatno nisu novijeg datuma.
"Nažalost, takvog žvrljanja bilo mnogo u prošlosti. Sve što je na dohvatu ruke bilo je vrlo često oštećeno", kaže Radonjić Živkov.
U inostranstvu takve probleme delimično rešavaju time što u bogomoljama koje imaju naročit kulturni značaj, postoje odvojene zone, tako da se sprečava direktan kontakt sa freskama.
"Ako dvadeset puta neko priđe i dodirne fresku, na neki način, na mikro nivou on će je oštetiti. Posle hiljadu dodira, oštećenje će biti i vidljivo. Treba voditi računa da to ne može biti svakome dostupno i ljudi treba da shvate da ne treba da pipaju nešto što ima svetski značaj. Tako da je važno i da država obezbedi takva mesta, ali i obrazovanje posetilaca i javnosti da takvo blago moramo da čuvamo", ističe naša sagovornica.
Najveća šteta preti arheološkim nalazištima.
Euronews/Printscreen
"Ono što je jako učestalo su divlji kopači - postoje organizovane grupe koje na arheološkim nalazištima traže zlato i to noću uz pomoć detektora za metal. Kad oni iskopavaju, naravno, ne nađu ništa ali zato upropaste arheološku stratigrafiju. Retko uspevamo da ih nađemo, jer veliki broj tih lokaliteta nalazi se van gradskih sredina i nisu obezbeđeni", objašnjava Radonjić Živkov.
Povezane vesti
Kako kaže, Republički zavod za zaštitu spomenika kulture imao je veliki projekat ograđivanja Caričinog grada, upravo iz tih razloga.
"Reč je o ogromnoj površini, pa smo pokušali da je zaštitimo, tako što smo je ogradili i stavili video nadzor, ali takve stvari se ipak dešavaju i na Gamzigradu i na drugim arheološkim lokalitetima koji su od nacionalnog, čak i svetskog značaja", dodaje ona.
Veliki problem predstavlja nedostatak kadra
Adam Crnobrnja, predsednik Srpskog arheološkog društva za Euronews Srbija kaže da u zaštiti arheoloških lokaliteta od vandala veliki problem predstavlja i nedostatak kadra.
Povezane vesti
"Lokalni i republički zavodi svi zajedno imaju 24 arheologa. Primera radi, gotovo četvrtinu Srbije pokriva Niški zavod, koji ima jednog stalno zaposlenog arheologa i jednog na ugovor. Dakle, dvoje ljudi treba da brine o spomenicima na tako velikoj teritoriji", kaže Crnobrnja.
profimedia
Naš sagovornik autor je i besplatnog priručnika "Kako sačuvati arheološko nasleđe" koji je objavilo Srpsko arheološko društvo, jer od neprocenjivog značaja može biti informisanost ljudi o tome kako treba da se odnose prema arheološkim kulturnim dobrima. Ipak, ističe da je jedini način da se nekim ljudima promeni svest o odnosu prema kulturnoj i istorijskoj baštini - pooštravanje kazni.
Kazne za uništavanje spomenika "besmisleno male"
Prema postojećim zakonima, za krađu ili uništavanje javnih spomenika predviđene su prekršajne mere, dok je za uništavanje spomenika koji je proglašen kulturnim dobrom sankcionisano Krivičnim zakonom. U prvom slučaju, za prekršaj u vidu oštećenja javnog spomenika Zakon o javnom redu i miru propisuje novčane kazne od 10.000 do 150.000 dinara ili rad u javnom interesu od 80 do 360 sati.
Kada je reč o skrnavljenju spomenika, što prema Krivičnom zakonu može da bude povreda groba, krivično delo rasne i verske mržnje i netrpeljivosti i uništavanje kulturnih dobara, propisana je kazna zatvora od jedne do osam godina. (Poseban član uređuje i uništavanje spomenika kulture tokom rata, gde je za takav čin predviđena kazna od tri do 15 godina).
Prinskrin/Youtube/Serbian On The Road
Oštećivanje arheoloških lokaliteta Krivični zakon posebno tretira i podrazumeva kaznu zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanu kaznu. Međutim, počinioci se retko uhvate.
"Što se tiče arheoloških lokaliteta, mislim da je u poslednjih deset godina bilo manje od deset presuda", kaže Crnobrnja.
Podizanje svesti o značaju kulturnog blaga
Estela Radonjić Živkov ističe da je sanksionisanje uništavanja spomenika izuzetno važno, jer je kako kaže, kulturno nasleđe neobnovljiv resurs.
"Kad se spomenik uništi više nikad ne može da se vrati. Njegova vrednost ne može da se izrazi novcem. Kazne moraju da bude veće, da bi ljudi odustali od uništavanja", kaže naša sagovornica.
Ona podvlači da je važna i edukacija ljudi o tome kakva je briga potrebna spomenicima kulture, u čemu bi zavodi, ali i mediji mogli da imaju važno mesto.
"Mislim da je tema koju ste pokrenuli zaista značajna i da na vreme treba da se uključe i država i sve njene institucije i celokupna javnost. Potrebno je da se pojačaju kazne, ali i nadzor", dodaje Radonjić Živkov.
Adam Crnobrnja podseća da su nedavni slučaj urezivanja imena u zid Koloseuma vlasti Italije iskoristili kao prevenciju za neki sledeći slučaj.
"To više nikom neće pasti na pamet, čak ni zbog TikTok izazova. Mi u Srpskom arheološkom društvu se trudimo da podignemo svest, ali ono što nedostaje institucijama zaštite shvate u kojoj meri su mediji značajni. U Italiji su toga svesni", kaže Crnobrnja.
Komentari (0)