Gračanici u čast: Nacionalni ansambl "Venac" odigrao koreodramu "700"

Manastir Gračanica obeležio je sedam vekova svog postojanja i isto toliko vekova od upokojenja manastirskog ktitora, kralja Milutina. Nacionalni ansambl "Venac" je, Gračanici u čast, prvi put odigrao koreodramu "700", čija radnja hronološki prati porodicu Radović iz Sušice pored Gračanice, od zidanja manastira do današnjih dana. Koreodrama je izvedena u Beogradu, Banjaluci, Novom Sadu i Gračanici.

Na koreodramu, predstavljenu kroz narodne igre, formom i stilom potpuno inovativnu, publika nije ostala ravnodušna.

"Večeras smo prisustvovali jednom živom vrelu, bili smo deo tog živog vrela, jednom izvorištu srpske duhovnosti, negovanju kulture, otkrivanju nanovo identiteta", ocenila je profesorka Brankica Kostić.

Oduševljena je bila i njena koleginica Ivana Arsić.

"Kakav divan srpski mjuzikal. Mislim da je ovo jedna posebna književna umetnička vrsta... takav divan sklop istorije, književnosti, pesme, igre", rekla je Arsić za Euronews Srbija.

Kroz putovanje dugo sedam vekova, od izgradnje manastira Gračanica, 1321. godine do danas, publiku je vodio mladić iz porodice Radović iz sela Sušice. Radovići se spominju u Gračaničkoj povelji, ispisanoj na zidu zadužbine kralja Milutina.

Etnomuzikološkinja dr Sanja Ranković kaže da je priča o Gračanici "priča o svakome od nas". 
"To je priča o našem identitetu i našem narodu. Ovde pratimo u koreodrami i jednu ličnu priču i kroz tu ličnu priču, mi pratimo priču čitavog naroda, a u to se uliva i priča o Gračanici", objašnjava Ranković.

Prikazujući najbitnije istorijske događaje jednog naroda, od srednjeg veka, preko velike seobe, Prvi i Drugi svetski rat, umetnički je oslikana sudbina običnog čoveka sa fokusom na narodnu igru, običaje, pesmu i scenski pokret, za šta su inspiracija bili istiniti događaji.

Kostimograf Boris Čakširan ukazao je na to da se u folkloru vrlo retko obrađuju teme iz oblasti srednjeg veka. 

"To što je pitanje našeg folklornog nasleđa smo gledali uglavnom u nečemu što je pitanje recimo devetnaestog i dvadesetog veka, tog nekog nasleđa koje nam je blisko, koje je zabeleženo", ocenio je Čakširan.

Euronews Serbia

Od folklornog anasmabla, koreodrama 700 je nešto potpuno novo, smatra i muzički autor Zdravko Ranisavljević. 

"Folklor mora da ima i da zadrži kontuinitet i jedno prezentovanje nasleđa, jer bez toga scenski folklor, kao se on naziva, neće biti to što jeste, ali u 21. veku kada smo svi u vremenu brzih informacija, potrebno je osmisliti model da se folklor scenski približi široj publici, jer u ovom trenutku narodna igra je jedan instrument za popularisanje ideja u kulturi, za postizanje jedne homogene i zajedničke nacionalne svesti", objašnjava naš sagovornik.

U koreodramu 700, utkan je i deo koreodrame "Fresca Viva/Oživljena freska" slavnog srpskog koreografa Bratislava Grbića, rođenog Prizrenca, inspirisane motivima tradicionalne igre koja se pojavljuje na freskama srpskih srednjevekovnih manastira.

Direktorka i producentkinja Snežana Jovanović kaže da je prvobitni plan bio da ovu koreodramu izvedu baš u porti manastira Gračanica.

"I ovde je bilo, na ovoj sceni i na svim ostalim scenama gde smo igrali, ali ja mislim da za izvođenje nema niti lepšeg, niti blagoslovenijeg mesta od same porte i ja se nadam tome u narednoj godini", rekla je Jovanović.

Mladi Radović, koji vodi gledaoce kroz istorijske događaje, u predstavi namerava da se odseli sa Kosova, ali ga pitanje službenice jedne strane ambasade, natera da odustane od te namere. Međutim, priča se završava pobedom života i to svadbom, susretom braće Radović, ljudi koji nastavljaju tradiciju življenja na Kosovu, zaključivši da je Gračanica svetinja koju ne smeju ostaviti.