Grad Beograd otkupio kolekciju slika "Jugoeksporta" za 33 miliona dinara

Javno nadmetanje za kolekciju od 148 slika, koje su pripadale firmi u stečaju "Jugoeksport", održano je danas u 11 sati na adresi Agencije za licenciranja stečajnih upravnika, a vredna umetnička dela je otkupio Muzej grada Beograda za 33 miliona dinara.

To je gotovo 21 milion dinara više od početne cene od 10,4 miliona dinara, ali su Grad Beograd i Ministarstvo kulture i informisanja, bili spremni da ponude i više, kako bi učinili da 124 likovna i 24 dela primenjene umetnosti, koja su nedavno proglašena za kulturno dobro, ostanu u vlasništvu građana Srbije.

"Svi koji su uplatili depozit, osim jedne osobe, su odustali od licitiranja, jer su shvatili argumente Države“, rekla je ministarska kulture i informisanja Maja Gojković.

"Međutim, ono što nas je zaista iznenadilo je da je početna vrednost bila 80.000 evra. Dobro smo upoznati sa tržištem umetničkih dela. Trenutno se nudi nekoliko slika Miće Popovića, a samo jedna u toj ponudi ima cenu od 300.000 evra. Postavlja se pitanje za koga se spremala kupovina umetničkih dela koja su proglašena od strane muzeja grada Beograda kulturnim dobrom. Ko je trebalo da bude vlasnik?", rekla je ona.

Tanjug/Sava Radovanović

Među slikama "Jugoeksporta" koji je neslavni rekorder po godinama provedenim u stečaju, nalaze se, između ostalih, dela Petra Lubarde, Miće Popovića, Milana Konjovića, Lazara Vozarevića, Mila Milunovića, Peđe Milosavljević, Zore Petrović, te Emira Dragulja, Aleksandra Deroka i Ane Kapor. Spisak umetničkih dela možete pronaći i na sajtu "Javne prodaje".

U pokušaju da spreči prodaju dela, Muzej grada Beograda proglasio je celu kolekciju za kulturno dobro 10. maja, ali Agencija je odbila zahtev da otkaže nadmetanje. Prema Vesićevim rečima, Muzej će zato platiti svih 33 miliona dinara, ali će nastaviti da osporava prodaju, jer na to ima pravo.

„Maja i ja smo pravnici. Mi smo potpisali ugovor i platićemo kao Muzej grada po ugovoru, ali ćemo osporavati ovu prodaju, jer Muzej grada ima pravo preče kupovine po početnoj ceni koje nam nije dato“, kaže on dodajući da delima koja su proglašena za kulturno dobro ne sme da se raspolaže u komercijalne svrhe.

"To nije ispoštovano i zato smo odlučili da danas učestvujemo da otkupimo dela i sprečimo da odu u neke privatne ruke".

Sve slike trenutno se nalaze u privatnom depou "Kunsttrans", a svoj trajni dom naći će na novoj adresi Muzeja Grada Beograda, u zgradi na uglu Nemanjine i Resavske ulice, koja bi za oko tri godine trebalo da bude u potpunosti prilagođena novoj nameni.

"Mi smo u vlasništvu legata Jugoeksporta od 1973. godine i ove slike će se sada, logično, pridružiti jednoj celini", rekla je za Euronews.rs direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković. "Ali izuzetan posao nam tek predstoji, jer te slike treba srediti".

Koliko dela smo nepovratno izgubili?

Ovo je prvi put da je država uspela da spreči prodaju vrednih umetničkih dela iz stečaja, kojih je do sada prema Vesićevim rečima bilo 36.

Ministarka Gojković je istakla da je i ovog puta moglo da se desi isto, ali su zamenik gradonačelnika i ona za ovo nadmetanje saznali iz medija.

Tanjug/Sava Radovanović

"Očigledno je da agencija u kojoj se nalazimo (Agencija za licenciranje stečajnih upravnika) nema manir da obavesti ni državu ni Grad Beograd ni liceje naše države da se ovako nešto sprema", rekla je ona, dodajući da je planu popis svih umetničkih dela koje se trenutno nalaze u firmama u stečaju.

"Cilj popisa je da to sprečimo i saznamo kakvo to kulturno blago kriju firme koje su bile u stečaju. Potrudićemo se da učinimo sve da ovo što se danas dešavalo bude lekcija svima koji budu imali nameru da kulturno dobro kupuje i onda ih u komercijalne svrhe preprodaje po pravoj ceni", rekla je ministarka.

Direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković kaže da je ovaj događaj presedan.

"Mi smo svedoci da se naši umetnički predmeti i ne samo slike – različite stvari od istorijske vrednosti rasprodaju na aukcijama širom sveta. Imali smo niz situacija koje se nisu događale u Beogradu, nego u okolnim zemljama, gde ima interesovanja i gde se naši umetnički i istorijski predmeti da nađu, ali nikada nismo imali mogućnost da odreagujemo niti da to nabavimo“, rekla je Medaković ističući primer kada je aukcijska kuća "Sotebi" ponudila sliku Paje Jovanovića "Dva bašibozuka ispred kapije". Dosad najveću tržišnu vrednost je dostigla Jovanovićeva slika „Ukrotitelj zmija“, koja je 1999. godine na aukciji Kristija u Njujorku prodata za nešto više od 168.000 evra.

U nadi da će sprečiti da kulturno blago odlazi iz Srbije, Muzej grada Beograda pokrenuo je inicijativu da se formira fond koji bi omogućio institucijama kulture da brzo reaguju u situacijama kao što je ova.

"Nadamo se da ćemo ovo sada biti praksa, da ćemo mi svoje pravo preče kupovine uspevati da ostvarimo i u drugim prodajama kada smo zainteresovani i kada to ima smisla", rekla je Medaković.

Muzej uskoro dobija prostor kakav zaslužuje

Muzej grada Beograda je još 2006. dobio objekat na uglu Nemanjine i Resavske koji prvi put od osnivanja te institucije 1903. godine treba da objedini zbirke, trenutno raspoređene na 14 lokacija. Rekonstrukcija bi trebalo da košta 25 miliona evra.

"Mi smo završili kompletnu tehničku dokumentaciju. Trenutno prikupljamo sva dela, a u poslednje dve godine se rade opsežni konzervatorski radovi, u nadi da će za manje od tri godine sve biti spremno, izloženo i dostupno", kaže Medaković.

"Govorimo o kolekciji od oko 180 hiljada dela. Naravno, naši legati i zavičajni muzeji ostaju, ali to će biti najsavremenija zgrada od nešto manje od 18.000 kvadrata, opremljena prema svim muzeološkim principima i svetskim standardima".