Igre 
"Konzervirana riba" koja je pomerila granice umetnosti: Kako je Dejmijen Herst šokirao svet "Ajkulom" iz formalina
Komentari06/04/2023
-07:25
Njegova dela izlagana su uz skulpture Karavađa, Berninija i Kanove, prodavana za desetine miliona dolara, a pojedina rizikovala da budu zabranjena zbog njihove provokativne prirode i smelog zadiranja u najtvrđe tabue čovečanstva. Dejmijen Herst, umetnik oji može da se pohvali svim tim postignućima, upisao se u istoriju umetnosti još devedesetih, kada je njegova instalacija "Fizička nemogućnost smrti u umu nekoga ko je živ" (The Physical Impossibility of Death in the Mind of Someone Living) predstavljena u londonskoj Kraljevskoj akademiji.
Reč je o delu koje i danas važi za jedno od najvažnijih dela "britarta", a koje predstavlja 4,3 metra dugačku tigar-ajkulu u vitrini ispunjenoj formaldehidom.
Izložba na kojoj je javnosti predstavljena Herstova "Ajkula" i danas važi za jednu od najkontroverzijih u dvadesetom veku, jer je glasno otvorila neke teme o kojima se do tada u umetnosti uglavnom šaputalo, a koje se tiču nasilja, zlostavljanja dece, masovnih ubistava i seksualnosti. Herst je u takvom okruženju zaista plivao kao riba u vodi, ali je želeo da skrene pažnju na to da ljude, stvari i pojave treba posmatrati u određenom kontekstu. Otud i njegova "Ajkula".
profimedia
U ovom radu, ona je potpuno izolovana od prirodnog okruženja, pa umesto da bude u pokretu, u vodi, vidimo je potpuno mirnu i konzerviranu. Za mnoge ljude koji su uživo videli ovo delo, bio je to prvi tako blizak susret sa ajkulom, budući da ih je većina videla samo na televizij ili možda u nekom velikom akvarijumu. Međutim, ovde se direktno iskustvo kreira neposredno, bez ikakvih medija, ali i u sasvim drugačijem kontekstu, zbog kog moramo da promenimo svoju percepciju te životinje.
Herstova želja bila je da se suočimo sa realnošću i materijalnim aspektom vrlo poznatog prizora i razmišljamo o njemu u sasvim novom okruženju.
Umetnik je inače dobio ponudu Čarlsa Sačija da stvori delo po svojoj želji za njegovu galeriju. Sama ajkula je koštala 7.500 dolara i uhvatio ju je ribar iz Australije, a cena izrade dela, uključujući njeno konzerviranje, dostigla je blizu 63.000 dolara.
Godine 2004. Galerija "Sači" prodala je delo biznismenu Stivenu A. Koenu za nepoznat iznos novca, ali se spekulisalo o iznosima od osam do dvanaest miliona dolara.
Povezane vesti
Prva verzija ajkule bila je loše konzervirana, pa je riba počela da se raspada, a tečnost u kojoj se nalazila postaje mutna. Herst je to pripisao činjenici da je galerija Sači odlučila da u tečnost doda i izbeljivač. U početku su pokušali da reše problem tako što su ajkuli odstranili unutrašnjost, a njenu kožu postavili preko kalupa od fiberglasa, ali umetnik nije bio zadovoljan.
"Nije izgledala zastrašujuće. Videlo se da nije prava. Nije imala težinu", rekao je on jednom prilikom.
profimedia
Kada je saznao da će biti prodata Koenu, ponudio je da zameni ajkulu, a Koen je finansirao celokupan proces, nazvavši trošak "beznačajnim". (Inače, samo je menjanje formaldehida koštalo oko sto hiljada dolara".
Takođe, uhvaćena je još jedna ajkula nadomak obala Kvinslenda, a trebalo je oko dva meseca da nađe svoj put do Hersta. U prezervaciji novog primerka 2006. godine učestvovao je Oliver Krajmen, naučnik i kustos londonskog Prirodnjačkog muzeja. To je uključivalo ubrizgavanje formaldehida u njeno telo, kao i potapanje ajkule u kupku sačinjenu od 7-procentnog formalina. Posle toga je smeštena u originalnu vitrinu.
Od osamdesetih godina prošlog veka Herst kroz raznovrsne kombinacije instalacije, skulpture, slike i crteže iznova prevazilazi sam sebe. Od 1987. godine širom sveta je postavljeno blizu stotinu njegovih samostalnih izložbi, a njegovi radovi uključeni su u preko 260 grupnih izložbi. U Srbiji je 2016. u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu mogla da se vidi njegova izložba "Nova religija". Herst je dobitnik Tarnerove nagrade 1995.
Preporuka za vas
Komentari (0)