Igre 
Umetnost kao valuta: Dejmijen Hirst će u septembru spaliti više od 5.000 svojih slika
Komentari28/07/2022
-23:03
Dejmijen Hirst će na svojoj novoj izložbi pod nazivom "The Currency" (u prevodu "Valuta") spaliti slike koje je pretvorio u nezamenljive tokene (NFT).
Pre godinu dana, legendarni umetnik koji je 2016. godine izlagao i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, prodao je 10.000 svojih jedinstvenih slika kao nezamenljive tokene.
Kupcima je dao dvanaest meseci da odluče da li žele da zadrže NFT ili ga zamene za fizičku verziju dela.
Nakon što je juče u tri popodne istekao rok za to, svi oni koji su odlučili da zadrže nezamenljivi token, osudili su fizičku sliku na spaljivanje.
Euronews piše da je u trenutku objavljivanja te vesti 4.910 vlasnika nezamenljivih tokena odlučilo da ih zameni za "prave" slike, što znači da će Herst spaliti 5.090 slika.
Ceremoniju će izvesti na otvaranju izložbe u Njuport Strit galeriji u Londonu 9. septembra.
Izložba "The Currency" obuhvata veliki broj slika sa tačkicama, koje je Herst počeo da stvara 2016. godine.
Povezane vesti
Od tada je u različitim tehnikama naslikao 10.000 slika, od kojih je svaka jedinstvena, a zatim pretvorena u nezamenljive tokene i prodata kupcima koji sada svoje slike mogu da koriste kao valutu na HENI platformi.
"Ovaj projekat istražuje granice umetnosti i valute - kada se umetnost menja i postane valuta, a kada valuta postaje umetnost", kaže Herst o ovoj izložbi, piše Euronews.
"Nije slučajnost da vlade koriste umetnička dela na novčanicama i novčićima. To čine kako bi nas podstakli da verujemo u novac. Bez umetnosti, teško je verovati u bilo šta", dodao je umetnik.
profimedia/GINIES/SIPA
Sa sličnim konceptom poigravao se i čuveni umetnik Iv Klajn još 1959. koji je kolekcionarima ponudio seriju nepostojećih i potpuno izmišljenih prostora u zamenu za čisto zlato.
Nekolicina kupaca je pristala, a umetnik im je davao potpisane priznanice kao dokaz o vlasništvu nad nevidljivim umetničkim delom koje je nazvao "Zone nematerijalne slikovne senzibilnosti".
Kupci su imali izbor da zadrže priznanicu ili da je ritualno spale.
Ukoliko bi odabrali paljenje, smatrali bi se "definitivnim vlasnicima" konceptualnog umetničkog dela, a Klajn bi to učinio javno, pre nego što bi polovinu dobijenog zlata bacio u reku Senu.
Povezane vesti
Jedna od tih priznanica nedavno je dostigla cenu od 1,06 miliona dolara na aukciji kuće Sotbi u Parizu, a u opisu predmeta u katalogu je stajalo: "Neki su povezali zonu senzitivnosti i osmišljavanje priznanica kao preteču NFT, koji i sam omogućava razmenu nematerijalnih radova. Ako tome dodamo da je Klajn imao registar sukcesivnih vlasnika 'zona', lako je prepoznati ovde još jedan revolucionaran koncept - blokčejn'".
Šta je NFT?
S usponom kriptovaluta, u poslednjih godinu dana došlo je i do ekspanzije digitalne umetnosti u vidu nezamenljivih tokena, poznatijih po skraćenici NFT ("non-fungible tokens").
NFT može da se objasni upravo na primeru Herstovih slika.
Nakon što je čuveni umetnik naslikao i potpisao svoje delo, ono je kao jedinstveno postalo predmet želje kolekcionara umetnosti.
AP/Francois Mori
Budući da nikada više neće postojati druga takva slika, ona je izuzetno vredna.
Istovremeno, ista slika na reprodukciji ili na nekoj razglednici, vredi mnogo manje, dok je beskrajan broj digitalnih reprodukcija slike na internetu dostupan i potpuno besplatno.
Isto tako, digitalna umetnost može da bude reprodukovana beskrajno mnogo puta, a da ne izgubi na kvalitetu, ali da ipak bude poznato koje je originalno delo.
Tu u igru ulazi blokčejn - tehnologija koja ima ulogu najpouzdanijeg registra, raspoređenog na ogromnom broju računara - na kom autor originalnog digitalnog umetničkog dela, može da dobije jedinstven i neizbrisiv potpis, odnosno nezamenljivi token, koji predstavlja dokaz o vrednosti tog dela.
Vlasnik tokena može da uživa u njegovoj vrednosti ili da ga proda ili pokloni nekome, ali samo onaj ko ima taj jedan, jedinstveni token, može da "poseduje" baš to umetničko delo, iako su nepotpisane kopije i dalje u upotrebi.
Komentari (0)