Nasleđe modernizma Olge Jevrić: Vajarka koja se otrgla od vladajuće struje umetnosti

Opus Olge Jevrić, istaknute jugoslovenske i srpske vajarke, spada u vrhunske domete moderne umetnosti. Od prve samostalne izložbe u Galeriji ULUS-a u Beogradu 1957. godine, koja je bila jedna od najznačajnijih na prostoru tadašnje Jugoslavije, preko Venecijanskog bijenala već naredne godine, do brojnih izložbi u poznatim galerijama širom Evrope - umetnički je put jedne od najznačajnijih skulptorki 20. veka.

"Ona je posebna u svom stvaralaštvu, jer je prva u vajarstvu iskoračila u deo apstraktne umetnosti i svojim predlozima za spomenike koji su nastali početkom šeste decenije prošlog veka otvorila vrata ka srpskom modernizmu u vajarstvu", kaže za Cult Euronews Srbija Žaklina Marković, autorka izložbe, viši kustos Galerije SANU.

Dragan Živanović/Euronews Serbia

Olga Jevrić se pojavljuje u vreme koje je veoma burno i okrenuto novim vrednostima, neposredno nakon Drugog svetskog rata kada dolazi do ustanovljavanja nove države. Tada dolazi do uspostavljanja novih vrednosti zasnivanih na socijalizmu. Politika je bila nosilac okvira u kojem je umetnost trebalo da smesti svoje potencijale. Ipak, snagom svoje umetničke volje Olga Jevrić je krenula jednim smelijim putem sopstvene nužnosti. Ona se otrgla od vladajuće struje umetnosti posleratnog socrealizma ispunjavajući sopstvenu sudbinu.

"Olga Jevrić je pionir u apstraktnom vajarstvu u Jugoslaviji i za to je bila potrebna hrabrost, pritom je bila žena krhke građe, a ostavila je grandiozna dela", ocenjuje Filip Brusić-Renaud, direktor Kuće legata.

Pored izražajne snage, za Jevrić je karakteristična i inovativnost u materijalu. 

Dragan Živanović/Euronews Serbia

"Ona je skoro godinu dana eksperimentisala sama stvarajući materijal sjedinjavajući ferioksid, opiljke gvožda, sa gipsom ili cementom, i u kombinaciji sa tim metalnim šipkama je mogla da gradi te svoje skulpture", kaže Dejan Vučetić, autor izložbe, viši kustos Kuće legata.

Pošto je gips porozan i brzo propada, a bronza skupa, Jevrić je osmislila materijal dovoljno čvrst da bude trajan, a dovoljno mekan da može da se oblikuje.

"Taj materijal je dozvoljavao da se nadgrađuje. Ni sama nije znala koliko će njena skulptura biti trajna", objašnjava kustoskinja Žaklina Marković.

Na izložbi u paviljonu niške Tvrđave nalazi se deo bogatog opusa Olge Jevrić - oko 80 radova iz različitih perioda njenog stvaralaštva.

Dragan Živanović/Euronews Serbia

"Predstavili smo skulpture sa početka njenog stvaralaštva, to je par portreta u figuralnom stilu, zatim reljef iz 1948. koji je najstariji rad Olge Jevrić, zatim stećak, takođe iz 1948, predloge za spomenike nastale početkom šetse decenije, sve do kraja 20. veka kada se najviše oslanjala na taktilni princip u materijalu", objašnjava Marković.

Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu nema u svom fondu dela Olge Jevrić i ovo je prva izložba u novijoj kulturnoj istoriji posvećena njenom stvaralaštvu. 

Dragan Živanović/Euronews Serbia

Jevrić je bila prva i jedina žena vajar redovni član SANU. Blizu 200 svojih dela zaveštala je Kući legata i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Ta zbirka ima status kulturnog dobra od nacionalnog značaja. Njena dela su i u kolekcijama Muzeja Izraela u Jerusalimu, Nacionalnoj galeriji u Berlinu i Tate Modern u Londonu.