Od simbola moći do umetničkog dela: Kako mačevi spajaju Kinu i Španiju

Iskovan pre 2.600 godina, Lonkuan mač prvo je dugo sečivo u istoriji Kine napravljeno od gvožđa. 

Otprilike u isto vreme, Toledo u Španiji postao je kujundžijski centar Evrope, nakon što su kartagenski general Hanibal i tadašnji Rimljani shvatili o kakvom kvalitetu čelika je reč.

Kroz istoriju su mačevi u Aziji i Evropi imali veliki kulturološki značaj. Mada deluju slično, proces na koji se izrađuju i koriste nije isti.

"Izgleda kao isto oružje, ali je zapravo različito. Evropski mač je dizajniran da ubada i napada, a ne da seče i zato nema oštricu", kaže Santjago Encinas, direktor porodične firme "Espadas Mariano Zamorano u Toledu.

S druge strane, Kini je mač i oružje, ali i više o oružja. On je duboko integrisan u ljudsku kulturu. 

"Konfučije je mač pretvorio iz oružja kao simbola moći u jezik protokola", objašnjava glavni igrač Kineske nacionalne opere Hu Jang, u kojoj mnoge koreografije uključuju mačeve.

"Kineski pesnik Li Bai koristio je mač kao pisaljku da piše svoju poeziju", dodao je on.

Kineski umetnici kovanja

Lonkuan mač važi za nacionalno blago Kine. Gvozdeni pesak koji se nalazi u Lonkuan regiji i od kog se pravi ovo oružje, daje sečivu dodatnu otpornot i snagu. Tražeći jedinstvene minerale iz lokalnih reka, kovači iz Lonkuana nastavljaju da slede drevnu recepturu. 

Euronews Srbija

Proces je kompleksan, a gvožđe se više puta zagreva, kako bi se iz njega uklonile nečistoće i na posletku dobio čelik.

Nekada je u Kini samo najboljim među najboljima bilo dozvoljeno da budu kovači, a danas je jedan od njih Hu Hsjaodžun, koji mačeve pravi od meteorskog gvožđa.

On pokazuje takozvane Vidmanštetenove linije na maču.

"To su kristalizovano gvožđe i nikl nastali tokom stotina miliona godina hlađenja, to je vrlo kompleksno", kaže Hsjaodžun.

Metal od kog je "iskovan" Toledo 

Čuveni još iz doba Rimljana, kovači iz Toleda vekovima su rafinisali proces izrade mačeva, a njihovom umeću divili su se širom sveta.

Hulio Ramirez jedini je kovač u gradu koji i dalje ručno pravi mačeve. On je poslednja spona sa tradicijom dugom više od dva milenijuma.

"Čelik iz Toleda je jedinstven jer podrazumeva spajanje dva sloja čelika spolja, sa slojem gvožđa u sredini. Tako se dobija vrlo čvrsta i vrlo fleksibilna oštrica. To izdvaja čelik iz Toleda, koji je vrlo otporan na udarce", kaže Hulio.

Da bi se to postiglo, Hulio prvo zagreva čelik na 800 stepeni Celzijusa, a onda ga hladi u vodi. Zatim ga vraća u peć, ali na mnogo nižoj temperaturi. 

"Moramo da ga ponovo zagrejemo na oko 250 stepeni Celzijusa. Tako uklanjamo unutrašnju napetost čelika i dobijamo fleksibilniju oštricu", objašnjava majstor.

Nakon što je iskovan, Hulio i ostatak njegovog tima oblikuju, poliraju i nameštaju sečiva. Tursiti su njihove glavne mušterije.