Nagrada "Beskrajni plavi krug" Matice srpske Goranu Petroviću za roman "Ikonostas"

Nagrada "Beskrajni plavi krug" za 2022. godinu jednoglasno je dodeljena Goranu Petroviću za roman "Ikonostas".

Žiri su činili prof. dr Mladen Šukalo (predsednik žirija), prof. dr Nebojša Lazić, doc. dr Jelena Marićević Balać, doc. dr Mina Đurić i doc. dr Goran Radonjić.

"Žiri se opredelio da nagradu dodeli upravo 'Ikonostasu', budući da, pored nesumnjivih književnih kvaliteta, uspostavlja profinjen dijalog sa opusom Miloša Crnjanskog. Pošto su, naime, tema seoba i njena specifična simbolika ključni toposi opusa Miloša Crnjanskog, kod Gorana Petrovića sele se ikone, pa se tako stiče utisak da se uspostavlja čvrsta semantička veza između srpskog naroda i ikona", navodi žiri u obrazloženju.

U priči "Ikona koja kija" Milorada Pavića kaže se da mesto onog koji se seli nikada ne ostaje prazno, što u datom kontekstu Petrovićevog romana znači da je srpski narod i dalje, makar simbolički prisutan, kroz kulturne, materijalne i nematerijalne tekovine, na onim mestima koje je u različitim istorijskim okolnostima morao da napusti.

Možda je to jedan od razloga zbog kojih se pisac opredelio da radnju romana smesti u 15. vek, za vreme vladavine despota Stefana Lazarevića, i da oblikuje upečatljiv lik prozorljivog Dovolje, koji ima dar da vidi više i šire u odnosu na obične ljude. Goran Petrović je, poetički i stilski gledano, ubedljiv i prepoznatljiv.

"Poglavlja su pažljivo strukturisana i svako otpočinje gotovo gnomskom poentom, koja funkcioniše kao soko ispred Bokačove novele i izaziva interpretativnu pažnju. Suvereno pripovedanje, bogata imaginacija i kreiranje autentičnog romanesknog sveta potvrđuju da 'Ikonostas' zavređuje čitalačku pažnju u najširem smislu", navodi se u obrazloženju žirija.

U užem izboru su bili i romani: "Lakonogi dan" (Arhipelag, Beograd 2022) Jelene Lengold, "Zenonov put" (Službeni glasnik, Beograd 2022) Kornelija Kvasa i "Kad đavoli polete" (Laguna, Beograd 2022) Vladimira Kecmanovića.

Dva nova romana Gorana Petrovića "Papir" i "Ikonostas" su prve dve priče, "dva toka" u "romanu delti", univerzumu alegoričnih pripovesti čija se radnja raspliće od srednjeg veka do dana koje smatramo našim.

Priča o jednom događaju u renesansnoj Italiji poslužila je Goranu Petroviću da raskošno ispripovedanu povest "Papir" uobliči u dalekosežnu i duhovitu metaforu o smenama života i smrti, o tajnama pisanja i stvaranja uopšte.

A u fantastičnoj pripovesti "Ikonostas" ikone će na svom putu doživeti mnoge nevolje, presretaće ih i Turci, i razbojnici, i morske nemani, i vremenske nepogode, dočekivati i klanjati im se vernici, mnoge će se zauvek izgubiti, a u despotov dvor stići će samo jedna, oštećena i gotovo neprepoznatljiva, pa ni despotov savetnik Konstantin Filozof neće razaznati o kojem se svetitelju radi.