Igre 
Visoki Dečani kao talac spora između Beograda i Prištine: "Jedini spomenik svetske baštine koji štite međunarodne trupe"
Komentari09/11/2022
-20:59
Srbija je prema zvaničnom stavu mnogih međunarodnih institucija, zemlja prepuna istorijskih i kulturnih blaga od značaja za nasleđe celog sveta, ali mnoga od njih važe za ugrožene. O takvim spomenicima na evropskom nivou brine nevladina organizacija sa sedištem u Hagu koja okuplja razgranatu i uticajnu mrežu udruženja, fondacija i istorijskih gradova s ciljem zaštite kulturne i prirodne baštine poznata kao "Europa Nostra", koja će naredne godine obeležiti 60 godina postojanja.
Sneška Kvadvlih Mihailović, generalna sekretarka ove institucije, bila je gošća emisije Euronews Centar gde je podsetila na to da je briga o kulturnom nasleđu naročito važna u kriznim vremenima.
"Ljudima je jako važno da imaju nešto što ih povezuje i što im je neka vrsta sidra u tom uzburkanom moru, nešto što im znači odakle dolaze i kuda idu i nešto što će im dati neku kreativnu energiju da se pronađe izlaz iz svih tih kriza. Ja vam zaista mogu reći da u Evropi sa svim tim krizama upravo poruke 'Europa Nostre' su postale mnogo značajnije", kaže ona.
Srbija - zemlja kontrasta
Kvadvlih Mihailović dobila je krajem oktobra francuski orden Legije časti u rangu viteza, koji joj je uručio ambasador Pjer Košar za "izuzetan životni put, karijeru u službi evropskih integracija kroz kulturu".
Tanjug/Zoran Žestić
Rođena u Beogradu, laureatkinja ovog priznanja bila je 1991. godine među osnivačima i prva generalna sekretarka Evropskog pokreta u Jugoslaviji. Potom se preselila u Hag, gde se posvetila promociji Evrope i evropskih vrednosti kroz saradnju u oblasti kulturne baštine. Oktobra 2000. godine izabrana je za generalnu sekretarku "Europa Nostre".
Ona smatra da je glavna spona Evrope i Srbije upravo kulturno nasleđe, ali ocenjuje da se naša zemlja ne odnosi s jednakom pažnjom prema svim spomenicima.
"Srbija je zemlja velikih kontrasta. Imate jednu tvrđavu u Baču u Vojvodini koja je na fantastičan i integralan način revitalizovana. Dobila je najvišu nagradu "Europa Nostre" 2018. godine i sada se nalazi na listi za upis za svetsku baštinu. S druge strane imate Beogradsku tvrđavu čiji su autentičnost i integritet na razne načine u opasnosti, ali se ona nalazi takođe na tentativnoj listi za upis na Uneskovu listu svetskog nasleđa. Imate dva potpuno različita odnosa prema dva vrlo značajna lokaliteta", rekla je Kvadvlih Mihailović navodeći različite svetle, ali i neslavne primere odnosa Srbije prema značajnim spomenicima kulture.
Povezane vesti
"Visoki Dečani su talac nerešenog problema Beograda i Prištine"
Jedan od tih kontrasta je i na teritoriji Kosova - reč je o Visokim Dečanima. Dok predstavnici prištinske administracije tvrde da manastir uživa visok stepen bezbednosti, Dečani su na inicijativu organizacije "Europa Nostra" od prošle godine stavljeni na listu najugroženijih u Evropi.
Kvadvlih Mihailović podseća da je taj manastir od 2006. zajedno sa "Bogorodicom Ljeviškom" i Pećkom patrijaršijom i Gračanicom i na listi Svetske kulturne baštine.
profimedia
"Dvadeset godina to je jedini spomenik svetske baštine koji i dalje štite međunarodne trupe, jer KFOR i dalje ocenjuje da je bezbednosna situacija takva da je još uvek potrebna ta zaštita", kaže naša sagovornica.
Tu je i pravna nesigurnost. Iako prema odluci Ustavnog suda iz 2016. godine, 24 hektara zemljišta pripada manastiru, lokalna vlast u Dečanima i dalje odbija da je realizuje, jer tvrde da je reč o zemlji koja pripada društvenim preduzećima. Kvadvlih Mihailović ukazuje i na pritisak usled izgradnje nove saobraćajnice Dečani-Plav, koji bi trebalo da prođe tik uz zidine Dečana i to kroz specijalnu zaštićenu zonu.
"Kada smo putovali u julu mesecu sa delegacijom Europa Nostra na Kosovu, razgovarali smo sa svim predstavnicima međunarodne zajednice, sa igumanom Savom Janjićem vladikom Teodosijem i predstavnicima kosovskih vlasti, koji su nam u svim razgovorima govorili da smo mi pogrešili i da manastir nije ugrožen. Međutim, u svim tim razgovorima, mi nismo došli do takvog zaključka", kaže generalna sekretarka organizacije i dodaje da temeljno rade na izveštaju u kom će navesti detalje o svim razgovorima koje su vodili.
Sada je, kako kaže, situacija još nepovoljnija, zbog intenziviranja tenzija na Kosovu i Metohiji.
"Takva situacija nije dobra ni za šta, pa ni za eventualno zajedničko rešavanje pitanja kulturne baštine. Razgovarali smo sa Miroslavom Lajčakom i uputili mu jasnu poruku i pogotovo Evropskoj uniji, koja igra tako važnu ulogu posrednika u tim pregovorima, da se prenebregava značaj kulturne baštine koja bi trebalo da postane most, nešto što bi trebalo da doprinese preko potrebnoj obnovi dijaloga i poverenja između zajednica koje žive tamo, a ne da i jedna i druga strana zloupotrebljavaju tu kulturnu baštinu kao taoca nerešenog problema", kaže Kvadvlih Mihailović.
Povezane vesti
"Evropu Nostru" su političari iz Prištine ranije optužili da su izveštaj o stanju Visokih Dečana napisali pod političkim uticajem Srbije, da su izgubili kredibilitet, da je njihova poseta bila besmislena, što generalna sekretarka odlučno negira.
"To je prvi put u 60 godina dugoj istoriji 'Evropa Nostre' da neko optuži organizaciju da je pod nekim političkim uticajem. Zato ne bih ulazila u to. Mislim da svako ko je ozbiljan zna koliki je kredibilitet naših odluka", istakla je ona.
Kvadvlih Mihailović kaže da je za zaštitu kulturne baštine, uključujući i Dečane, potrebno uložiti pravi dijalog i uključiti u njega i civilno društvo.
"Sreli smo na Kosovu i mlade generacije, koje i te kako žele da grade mostove i žele da imaju dijalog sa ljudima, koji se bave i kulturom i edukacijom i kulturnom baštinom. Na tome treba i jedna i druga strana mnogo više da rade", istakla je naša sagovornica.
"Zločin na zaštićenoj zoni"
Jedna od tema kojom se još od 2019. intenzivno bave oni koji brinu o zaštiti kulturnih spomenika je najavljivana izgradnja gondole na Beogradskoj tvrđavi. "Europa Nostra" tada je objavila izveštaj kojim je oštro kritikovala kontroverzni projekat u sklopu jednog od najznačajnijih spomenika kulture u Republici Srbiji, u kom je stajalo da bi "osim toga što je zakonski sporan, i bez jasne svrhe i utemeljenja, projekat imao razarajuće posledice na autentičnost i integritet kulturnog nasleđa koje je simbol Beograda".
Tanjug/Jadranka Ilić
Kvadvlih Mihailović kaže da su iz organizacije raspoloženi da i sa novim gradonačelnikom razgovaraju na tu temu.
"Svaki odgovorni gradonačelnik koji želi dobro gradu kojim upravlja i građanima tog grada, morao bi da dobro razmisli i pozove, ne samo 'Evropu Nostru', nego i sve druge glasove koji su bili protiv", smatra ona.
Iako veruje da se gondola ipak neće izgraditi, upućuje da je mnogo veći problem stambeni kompleks koji se izgradio u podnožju tvrđave.
"Dok smo se mi borili protiv gondole, iznikao je K Distkrikt. To je jedan zločin da na jednoj tako zaštićenoj zoni, da se prekine veza između Beogradske tvrđave i Dunava. Postoje projekti vezani za linijski park, da se dalje šire i sportski tereni i prateći sadržaji. Svi znamo da prateći sadržaji obično idu u visinu i oni bi se i dalje širili ka neprocenjivom arheološkom nalazištu koje se nalazi na prostoru koji vodi ka Nebojšinoj kuli. Ja zato kažem da K distrikt treba da bude poslednji zločin koji je tu napravljen", kaže Kvadvlih Mihailović pozivajući struku, građane i vlasti da se suprotstave gradnji u ovoj zoni.
Beogradski "Akropolj"
Generalna sekretarka "Europa Nostra" upozorava da u slučaju da se na Kalemegdanu ipak izgrade žičara i linijski park, nema ništa od upisa Beogradske tvrđave na Uneskovu listu svetske baštine.
Euronews/Printscreen
"Ona se sad nalazi na toj tentativnoj listi u sklopu jedne transnacionalne nominacije 'Granice Rimskog carstva'. Da sam ja gradonačelnica Beograda, ja bih pre volela da uvedem Beograd u gradove svetske baštine, nego u mrežu gradova sa gondolom", kaže ona.
"Pre nekoliko nedelja moje kolege i prijatelji iz organizacije su došli i kao i svi ostali koji dođu, rekli su: "To je vaš Akropolj". Izgraditi tako nešto i raditi takve intervencije na takvom jednom, da tako kažem, svetom mestu, ne samo za Srbiju, nego i čitavu Evropu, je nedopustivo. Zbog toga verujem da do toga neće doći i da ćemo proslaviti i da ćemo proslaviti upis Beogradske tvrđave na listu svetske baštine", ističe Kvadvlih Mihailović.
Sagovornica Euronews Srbija podseća da se upravo u podnožju Beogradske tvrđave nalazi Spomenik braniocima Beograda, na kom je ispisan govor majora Gavrilovića. da bi obraz naše prestonice ima da bude svetao
"U njemu između ostalog stoji: 'Obraz naše prestonice ima da bude svetao. To isto mislim za zaštitu kulturne baštine i ko god je zadužen za upravljanje ovim gradom bi trebalo da se inspiriše tom rečenicom", smatra Sneška Kvadvlih Mihailović.
Komentari (0)