Čudesna ljubav Ive Andrića prema Sokobanji: "Svuda se na svetu mora umreti, ali ovde je život lepši"

Komentari

Autor: Ljiljana Pavlović Snimatelj: Dragan Živanović

09/11/2022

08:14

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

"Sokobanja sa Ozrenom bila je i ostala za mene predeo u koji sam često dolazio i nalazio mira i osveženja, nailazio na dobar prijem kod ljudi različitih zvanja i zanimanja. Dani provedeni u ovim krajevima spadaju u lepša i bolja sećanja mog života", napisao je jednom Ivo Andrić o jednoj od najposećenijih banja u Srbiji.

Ratne 1942. godine, slavni Nobelovac prvi put je došao u Sokobanju, gde je pronašao utočište bežeći od nemačke policije. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, dolazio je bar jednom godišnje, odmarao, pisao, družio se s meštanima. U apartmanu 144 u Hotelu "Moravica", u kojem je tada boravio, danas je spomen-soba u kojoj se čuvaju fotografije, dokumenta, lični predmeti pisca, knjige, rukopisi.

"Godine 2012. hotel je preuređen i od tada je ovakav sa postavkama i svim onim što je bitno za Andrićev boravak u Banji i ovom hotelu. Ono što je autentično, to je ova garnitura za sedenje, trosed i dve fotelje, stočić. To je bio set za služenje kafe", kaže za Euronews Srbija Slaviša Lazanski, direktor Hotela "Moravica".

Baš u Sokobanji, u jednoj svesci koja se danas čuva u Muzeju Ive Andrića, pisac je započeo rad na romanu "Na Drini ćuprija". Njegov boravak ovde je doveo mnoge znamenite ličnosti iz sveta diplomatije i književnosti, a redovno je dolazio Meša Selimović sa suprugom.

Andrić je voleo da se druži s običnim svetom, osobljem hotela, svi su ga poštovali, jer je, uprkos svojoj veličini, prema pričama Sokobanjaca, bio veoma skroman čovek.

"Ja sam došla 1974, radila sam kao frizerka u hotelu, i bila mi je čast što sam upoznala Nobelovca", kaže Slađana Antanasković, frizerka u penziji.

"Direktor Vasa Dučić mi je rekao da ga ošišam. Čika Iva, kaže: 'Ne brini', zvao me je 'drago dete'. 'Evo ti ruka, bićeš dobar i uspešan frizer kad si ti mene ovako ošišala'. Tako sam karijeru započela s Nobelovcem", priseća se Antanasković dodajući a ju je jednom prilikom pozvao na ručak.

"Svakom je po nešto dao od poklona pre povratka u Beograd. Meni je poklonio ovu kapu. Kazao je: 'Mnogo si više zaslužila zbog pažnje koju sam imao'", ispričala je ona.

Svake godine spomen-sobu poseti više od 50 hiljada ljudi. Turistička organizacija je njemu u čast označila i 14 lokaliteta koje je redovno obilazio.

"Ne znam šta me to uvek vraća u Sokobanju, da li je to cvrkut ptica, Moravica.. Da li su to ljudi, od svega pomalo. Ja ne znam čega to ima ovde, ali znam da, nakon 20 dana provedenih u Sokobanji, radim cele godine u Beogradu kao preporođen. Sve se bojim, pročuće se ovo mesto, narod će početi da hrli ovamo, onda ću ja morati da bežim odavde, a gde da nađem ovakvu lepotu i mir. Samo da znate, i ovde se umire, jer se svuda na svetu mora umreti, ali ovde je život lepši i, valjda, nešto duži", rekao je Andrić o Sokobanji.