Kako je Želimir Žilnik snimio naučno-fantastični film o Jugoslaviji 2041. godine: "Jedva sam izvukao živu glavu"
Komentari31/10/2022
-09:48
Slavni filmski reditelj Želimir Žilnik je svojim video instalacijama izloženim na Fakultetu dramskih umetnosti zauzeo mesto u programu Oktobarskog salona.
Reč je o dva Žilnikova ostvarenja: "Beograde dobro jutro" i "Lepe žene prolaze kroz grad".
"Beograde dobro jutro" ima format televizijske drame i priča je o slobodnoj filmskoj producentskoj grupi koja priprema, a zatim i snima film. Producentkinja i reditelj su u stalnom sukobu. On postavlja nemoguće zahteve, a ona, da bi omogućila umetničke kreacije premašuje budžet filma. Priča se završava na sudu...
Uloge u filmu su ostvarili Snežana Nikšić, Dragan Katanić, Gordana Lukić, Predrag Ristić, Bogdan Kahriman, Nedeljko Vopalka...
Žilnik je za Tanjug otkrio i kako je nastao "Lepe žene prolaze kroz grad". Naime, on je svojevremeno sa urednicima RTV Beograd podelio svoje predviđanje da Jugoslaviju očekuje ili kreativno transformisanje nakon Titove smrti - ili nazadovanje i raspad.
"Predložio sam im temu o filmu naučne fantastike koji prati događaje u Jugoslaviji 100 godina nakon početka borbe protiv fašističkog okupatora. Dakle, snimio sam film o Jugoslaviji 2041. godine. Obezbedili su mi vrhunske glumce poput Ljube Tadića i Milene Dravić. Nazvali smo ga 'Lepe žene prolaze kroz grad'. Producentska kuća za koju su snimali Karanović i Marković svoje prve filmove, ušla je u rizik i snimili smo film koji nije standardu klasičnih naučno-fantastičnih filmova. Nisam imao ni znanja ni tehnologiju za tako nešto" kazao je Žilnik.
Kako kaže, urednici televizije su mu sugerisali da izbaci neke delove filma koji su najoštriji u kritici društva.
"Ubedio sam ih da taj film ostane takav, da ga ne skraćujemo na silu, a da ću za televiziju snimiti novo ostvarenje o neposlušnoj televizijskoj ekipi. Zapravo o teškoćama filmske ekipe da uz pomoć javnih službi snimi naučno fantstični film. Ta ideja im se dopala i tako je nastalo 'Beograde, dobro jutro'", kazao je Žilnik i dodao da i danas ima osećaj kako je iz cele avanture izvukao živu glavu.
Slavni reditelj čija su ostvarenja obeležila istoriju Jugoslovenske kinematografije kaže da mladi autori danas imaju mnogo izazova, poput izvlačenja iz jugoslovenskog čvora.
"SFRJ je bila najprogresivnija država u istočnoj Evropi. Ekonomski najuspešnija i dipolomatski najraširenija. Po komforu života za Bugarsku ili Rumuniju bila je Amerika. I danas me pitaju šta se desilo sa Jugoslavijom... Zato mladi autori i danas imaju veliki rudnik tema i nedoumica... Ima Srbija odlične mlade autore čija dela razmatraju te nedeoumice" kazao je Žilnik.
Za njega nema dileme da mladi reditelji ne treba da gube vreme jer im digitalizacija i današnja tehnologija omogućava da gotovo bez ičije pomoći snime film.
"Može se snimati sa malim ekipama. Ne treba da se oslanjaju na novac iz fondova, već da snimaju, makar i andergraund. Treba da se ugledaju na mene", kazao je Žilnik.
Komentari (0)