Vedrana Rudan: Kad čujem termin "balkanski prostori", ja se odmah hvatam za pištolj koga nemam

Komentari

Autor: Tanjug

29/10/2022

23:45

Vedrana Rudan: Kad čujem termin "balkanski prostori", ja se odmah hvatam za pištolj koga nemam

Vedrana Rudan - Copyright Tanjug/Jadranka Ilić

veličina teksta

Aa Aa

Hrvatska književnica Vedrana Rudan promoviše svoj novi roman “Doživotna robija” na 69. Beogradskom sajmu knjiga, a specijalno za Tanjug ističe svoj stav da danas kada žena ima novca, onda ima slobodu.

Takođe je izjavila da joj nije jasno zašto se o njoj govori uporno kako nema dlake na jeziku, jer ona zapravo priča o temama o kojima svi govore, jedino što ne bi o tome javno u medijima.

Peto izdanje knjige "Doživotna robija" se nalazi u štampi, a prezadovoljna je sa srpskim izdavačem "Laguna" koji joj svakog meseca uvek pošalje tačan broj prodatih primeraka knjiga.

Analizirajući naslov svog za sada poslednjeg romana, Rudan je rekla da je za nju "doživotna robija upravo sam život, bilo kakav, srećan i nesrećan".

"I dok živimo život, nalazimo se na robiji. Oslobađamo se tek kada umremo. Dakle svačiji život je u principu besmislen, jer zamislite tolike trke, lova na novac, i moć, da bi na kraju samo umrli. Pa jesmo li mi normalni? Sigurno da nismo normalni”, u svom maniru kaže Rudan..

U najnovijem romanu "Doživotna robija", ona piše o svojim omiljenim temama, odnosu roditelja i dece, i o tome šta znači biti istinski slobodan. Da li je sloboda moguća bez materijalne sigurnosti, da li rad oplemenjuje ili porobljava čoveka i šta je neophodno da bi žena zaista bila nezavisna, samo su neka pitanja koja glavna junakinja Lola postavlja sebi.

Radnja ide ovim tokom: nakon smrti muža, koga je beskrajno volela, Loli ponestaje volje za životom u kome je jedino drži nada da će na licu svoje ćerke Tine konačno ugledati iskreni osmeh zbog kog je spremna sve da učini.

Kako su zapisali u “Laguni” povodom ovog romana - vešto izbegavajući sve postojeće stereotipe, Vedrana Rudan ispisuje priču o nesvakidašnjoj ženi sa kojom se možda nećete uvek složiti, ali ćete beskrajno uživati u svakom trenutku provedenom sa njom.

Sada je novac najvažniji, a on ne produžava život

“Sada je umro vlasnik “Red Bulla”, težak 20 milijardi dolara ili evra, u 79. godini, a moja majka je preminula u 84. kao sirotica. Dakle život je zaista besmislen, jer ni pare ne mogu da nam produže vek, i onda je veliki problem kako sebi objasniti takvo otkriće, a da sebi na kraju ne pucaš u glavu”, zapitala se oštra kolumnistkinja i bestseler spisateljica.

Njena dva romana “Uho, grlo, nož” (2002) i “Dabogda te majka rodila” (2010) su imali pozorišne dramatizacije u Beogradu, obe realizovane na sceni Ateljea 212 i u režiji Tatjane Mandić Rigonat.

“Za mene je pre svega ceo život borba za novac, jer mi je on bio i ostao najvažniji. Ljudi mi ne veruju da tako mislim, čini im se da sam gruba ili možda glupa. Ne smatram da mi treba mnogo novca, ali da imam dovoljno da ne moram da se plašim da će mi dolaziti na vrata onaj službenik da mi seče struju...Taj osećaj bede da vam neko seče struju je nešto najstrašnije na ovom svetu”, izričita je kontraverzna spisateljica često bez dlake na jeziku, što je dokazivala u svojim kolumnama i gostovanjima na televiziji.

"Nisam više u poziciji da sam sirotinja, ali se sećam kako je zastrašujuće kad se nema ništa i ne možete deci davati ručak. Kada čujem termin "balkanski prostori", ja se odmah hvatam za pištolj koga nemam. Treba svi da znaju, ne postoje - balkanski prostori. Žena je Balkanka na kugli zemaljskoj, prava ropkinja i za svaku žensku osobu na svetu je najvažnije da ima novca. Kad ima novac, onda ima slobodu", podvukla je svoj stav jedna od najčitanijih spisateljica regiona.

Publika celog regiona, posebno u Srbiji poslednje dve decenije čita redovno njene romane - “Ljubav na posljednji pogled” (2003), “Ja, nevjernica” (2005), “Crnci u Firenci” (2006), “Kad je žena kurva / kad je muškarac peder” (2008), “Amaruši” (2013), “Zašto psujem” (2015), “Muškarac u grlu” (2016), “Život bez krpelja” (2018), “Ples oko sunca - autobiografija (2019), “Dnevnik bijesne domaćice, predgovor novom izdanju” (2020), “Puding od vanilije” (2021).

Trenutno piše novu knjigu, za koju je država Hrvatska dala podršku za stvaranje od nekoliko hiljada evra, što je učinila i za roman “Doživotna robija”.

“Za mene koja volim novac, to je veliki izazov. Tako sam zbog para koje će mi država dati, već napisala početak nove knjige. Onda im se početak pošalje, ako se njima dopadne, uplaćuju novac za pisanje celog dela. Za sada mi je radni naslov “Kako ptice lijepo pevaju”, mada mi se ti nazivi stalno menjaju”, ponovo je nazvala delo prema pop kulturi, odnosno romanu i TV seriji “Ptice umiru pevajući” (1977).

Rudan je otkrila i zaplet romana u nastajanju: junakinja je sa svojih 18 godina otišla na maturski bal gde ju je silovao komšija, inače brat od njene prijateljice. Ona je prekinula školovanje, zatrudnela je od tog čina i rodila je dete. Naravno, nije rekla tom silovatelju da je on otac deteta. I čitav svoj život je posvetila sinu, da ga odgoji tako da bude dobar muškarac. Ali, dešava se da je njen sin takođe silovao neku devojku i onda se majci sve vratilo na početak.

"Međutim, na kraju nije sve baš tako kako izgleda, jer knjiga mora da ima iznenađenja. Tako da sam ja prepričala sadržaj koji nema veze sa sadržajem. Jasno je samo da sam krenula u lov na državne pare, to mi je zadatak, a tek krajem godine ću dobiti sredstva od njih”, objasnila je hrvatska kolumnistkinja.